Lubin (riba)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Lubin
Dicentrarchus labrax01.jpg
Lubin (Dicentrarchus labrax)
Dicentrarchus labrax.jpg
Lubin (Dicentrarchus labrax)
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Perciformes
Porodica: Moronidae
Rod: Dicentrarchus
Vrsta:
D. labrax
Binomno ime
Dicentrarchus labrax
Dicentrarchus labrax map.png
Sinonimi

Lubin (lat. Dicentrarchus labrax) pripada porodici lubina (Moronidae). Uz obalu Jadrana dobio je tridesetak sličnih i različitih imena. Najrasprostranjeniji naziv je lubin, reč latinskog porekla koja vuče koren iz reči lupus, što znači vuk. Od češćih imena pojavljuju se agač, levrek, brancin, dut, luben, smudut, morski grgeč i dr. Lubin može da naraste do jednog metra dužine, i da dostigne težinu od 14 kg. Po svom izgledu lubin je tipičan grabežljivac. Čvrste je građe, robustan, ali istovremeno izdužene i elegantne linije tela. Pliva vrlo brzo. Glava mu je srednje veličine, s nesrazmerno velikim ustima, na kojima je donja usna blago isturena. Lubin nema velike zube, ali su brojni i veoma oštri. Na škržnom poklopcu ima nekoliko jakih bodlji. Telo lubina pokriveno je malim ljuskama, svetle je olovnosive boje što po stranama prelazi u sivosrebrnastu, a dole u srebrnsto belu. Iznad škržnog poklopca na telu ima crnkastu mrlju. Mladi, a ponekad i odrasli, su gore i po stranama crno istačkani.

Prisutan je uzduž čitave jadranske obale i to na svakoj vrsti dna, u mutnom, slankastom i bistrom, slanom moru. Najčešće se pronalazi oko ušća reka i uvala gde se oseća prisustvo slatke vode iz podmorskih izvora. Obitava u blizini obale, pretežno na malim dubinama od 2 do 5 metara, iako može da ode i do 80 metara u dubinu. Zalazi i duboko u rečne tokove. Vrlo je grabežljiv, radoznao i proždrljiv. Hrani se svim i svačim i nije nimalo probirljiv. Po prirodi je mesožder i najrađe jede kozice, mlade ciple, jeguljice, gavune i olige. Ali ako dođe do nestašice uobičajene hrane, lubin će posegnuti i za algama. Isto tako je poznat kao vrlo lukava i oprezna riba. Živi u malim grupama ili pojedinačno. U vreme mrešćenja skuplja se u jata. Mresti se krajem jeseni i u prvoj polovini zime.

Lovi se lakim mamcem, prutom s koturom, laganim parangalom, a veći primerci se ubijaju harpunom. Za meku (mamac) se koristi crv, crvić, kozica ili račić. Najpoznatija lovišta su izvan zapadne Istre, Novigradsko more, vode oko severnojadranskih ostrva (Silba, Olib i Pag), Šibenski zaliv s Prokljanom, okolina Splita te ušće Neretve. Meso mu je odličnog okusa i vrlo je traženo. Od njega se može dobiti dobra riblja čorba. Priprema se pečen ili kuvan u čorbi s drugim ribama. Osim u Jadranskom moru, naselja lubina nalaze se uz čitavu obalu Mediterana do istočnih obala Atlantika i sve do obala Severnog i Baltičkog mora. Posebno je čest uz obale Engleske i Irske.[2] Danas se lubin uzgaja u ribogojilištima, a Cenmarovo ribouzgajalište kod Kalima je pionir svetskog ranga u uzgoju ove ribe. Preduzeće Cromaris u čijem je sklopu nekadašnji Cenmar, 2015. je jedan od u deset najvećih svetskih proizvođača brancina.[3]

Taksonomija i filogenija[уреди]

Ilustracija lubina iz 1877. godine, rad britanskog prirodnjaka Džonatana Kuča.

Vrstu lubin je prvi opisao 1758. goine švedski zoolog Karl Line u njegovom radu Systema Naturae. On mu je dao ime Perca labrax. Vek i po kasnije ova vrsta je klasifikovana pod varijetetom novih sinonima, pri čemu je Dicentrarchus labrax je postao prihvaćeno ime 1987. godine. Ime njegovog roda, Dicentrarchus, izvedeno je iz grčke reči za prisustvo dve analne bodlje, „di” znači dva, „kentron” znači bodlja, i „archos” označava anus. Lubin se prodaje pod mnoštvom imena u različitim jezicima. Na Britanskim ostrvima je poznat kao „evropski bas”, „evropski morski bas”, „obični bas”, „kejpmaut”, „kralj cipli”, „morski bas”, „bela cipla”, „beli losos”, ili jednostavno „bas”.[4]

M. mississippiensis

M. chrysops

M. americana

M. saxatillis

D. punctatus

D. labrax

Filogenetičko stablo porodice Moronidae na bazib mt-nd6 proteina.[5]

Postoje dve genetički osobene populacije divljeg lubina. Prva je prisutna u severoistočnom Atlanskom okeanu, a druga u zapadnom Mediteranskom moru. Ove dve populacije su razdvojene relativno uskim rastojanjem u regionu poznatom kao Almerijsko-Oranski okeanografski front, lociran istočno od španskog grada Almeríja. Precizan razlog za postojanje ovog razdvajanja nije poznat, jer samo geografsko razdvajanje verovatno nije dovoljan razlog za odsustvo razmene gena između ove dve populacije. Stadijum larve lubina može da traje do 3 meseca, tokom kojeg perioda ova vrsta ne može dobro da pliva, i stoga čak i male količine protoka vode mogu da transportuju neke individue između ta dva regiona. Osom toga, mladi su sposobni da podnesu promene temperature i saliniteta, a odrasli mogu da migriraju na razdaljine od više stotina milja.[6]

Reference[уреди]

  1. ^ Freyhof, J. & Kottelat, M. 2008. Dicentrarchus labrax. In: IUCN 2013. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. <www.iucnredlist.org Archived 2014-06-27 at the Wayback Machine>. Downloaded on 15 February 2014.
  2. ^ „Sea Bass: the Superstar of the Seas”. The Independent. Приступљено 2. 12. 2017. 
  3. ^ Večernji list Jolanda Rak-Šajn: Cromaris u top 10 svjetskih proizvođača orade i brancina, 19. svibnja 2015. (pristupljeno 27. studenoga 2015.)
  4. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2017). Dicentrarchus labrax на сајту FishBase. [верзија од: June 2017]
  5. ^ Williams, A. R.; Peer; Miller; Secor; Place (2012). „A phylogeny of the temperate seabasses (Moronidae) characterized by a translocation of the mt-nd6 gene”. Journal of Fish Biology. 80: 110—130. doi:10.1111/j.1095-8649.2011.03158.x. 
  6. ^ Naciri, F.; Lemaire; Borsa; Bonhomme (1999). „Genetic Study of the Atlantic/Mediterranean Transition in Sea Bass (Dicentrarchus labrax)”. The Journal of Heredity. 90 (6): 591—596. doi:10.1093/jhered/90.6.591. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]