Madhva
| Madhva | |
|---|---|
 | |
| Ime po rođenju | Vāsudeva |
| Druga imena | Madhvacharya |
| Datum rođenja | 1238.[1] |
| Mesto rođenja | Pajaka, u blizini Udupija[2] Karnataka[1] Indija |
| Prebivalište | Indija |
| Državljanstvo | indijsko |
| Zanimanje | hinduistički filozof |
| Delovanje | osnovao je školu Dvajta Vedanta |
Madhvačarja (Madhvācārya; 1238–1317 [3]), ponekad se koristi anglicizam Madhva Ačarja, a takođe je poznat i kao Purna Prajna i Ananda Tirta, bio je hinduistički filozof i glavni proponent Dvajta (dualističke) škole vedante.[1][4] Madhva je nazivao svoju filozofiju tatvavada sa značenjem „argumenti sa realističkog stanovišta”.[4]
Madhvačarja je rođen na zapadnoj obali Karnataka države u Indiji 13. veka.[5] Kao tinejdžer, on je postao sanjasi (monarh) pridružujući se Brahma-sampradajskom guruu Ačiutaprekši, iz reda Ekadandi.[1][6] Madhva je proučavao klasike hinduističke filozofije, posebno Principala Upanišadsa, bhagavadgitu i brahma sutre (Prastanatraji).[1] On je pisao komentare o tim radovima i zaslužan je za trideset sedam dela napisanih na sanskritu.[7] Njegov stil pisanja bio je prepoznatljiv po ekstremnoj kratkoći i sažetosti izraza. Njegovim najvećim delom smatra se Anuvjahjana, filozofski dodatak njegovoj basji o brama sutrama sastavljenoj od poetskih struktura.[5] U nekim se delima proglasio avatarom Vajua, sinom boga Višnua.[8][9]
On je bio kritičar učenja izloženih Adi Šankarovoj Advaita Vedante i Ramanujovoj Višištadvajta Vedanti.[4][5] Nekoliko puta je bio na turneji kroz Indiju, obilazeći mesta kao što su Bengal, Varanasi, Dvarka, Goa i Kanjakumari, baveći se filozofskim raspravama i posećujući hinduističke centre učenja.[7] Madhva je uspostavio Krišna Mut u Udupiju sa murtijem pribavljenim iz Dvarka Gudžarata 1285. godine.[5]
Madhvova učenja su izgrađena na pretpostavci da postoji suštinska razlika između atmana (individualne duše, sebe) i brahmana (ultimatne stvarnosti, boga Višnu), to su dve različite nepromenljive stvarnosti, s tim da individualna duša zavisna od Brahmana, nikada nije identična.[4] Teistička učenja dualizma u njegovoj školi nisu se slagala s monističkim[10] učenjima druge dve najuticajnije Vedantove škole zasnovanim na advajtskom nedualizmu i kvalifikovanom nedualizmu Višištadvajta.[4][11] Oslobođenje, tvrdi Madhva, dostižno je samo milošću Božjom.[4][12] Dvajtska škola koju je osnovao Madhva uticala je na vajšnavizam, pokret Bhakta u srednjovekovnoj Indiji, i bila je jedna od tri uticajne filozofije Vedante, zajedno sa Advajta vedantom i Višištadvajta vedantom.[13][5][14] Istorijski uticaj Madhve u hinduizmu, državi Kulandran i Kraemer, bio je zdrav, ali ne opsežan.[9]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Sharma 1962, стр. xv.
- ^ Bryant 2007, стр. 357.
- ^ Sharma 2000, стр. 103.
- ^ а б в г д ђ Stoker 2011.
- ^ а б в г д Sharma 1962, стр. xv-xvii.
- ^ Sheridan 1991, стр. 117.
- ^ а б Sharma 1962, стр. xv-xvi.
- ^ Sarma 2000, стр. 20 with footnotes 3 and 4.
- ^ а б Sabapathy Kulandran and Hendrik Kraemer (2004), Grace in Christianity and Hinduism, James Clarke, ISBN 978-0227172360, pages 177-179
- ^ Sharma 1962, стр. 36-37.
- ^ Bryant 2007, стр. 315, 358-361.
- ^ James Lochtefeld (2002), Madhva, The Illustrated Encyclopedia of Hinduism, Vol. 1: A–M, Rosen Publishing. ISBN 978-0823931798, page 396
- ^ Bryant 2007, стр. 12-13, 359-361.
- ^ Stafford Betty (2010), Dvaita, Advaita, and Viśiṣṭādvaita: Contrasting Views of Mokṣa, Asian Philosophy: An International Journal of the Philosophical Traditions of the East, Volume 20, Issue 2, pages 215-224
Literatura[уреди | уреди извор]
- Dehsen, Christian von (1999). Philosophers and Religious Leaders
. Routledge. ISBN 978-1573561525. - Bryant, Edwin (2007). Krishna : A Sourcebook (Chapter 15 by Deepak Sarma). Oxford University Press. ISBN 978-0195148923.
- Flood, Gavin (2003). The Blackwell Companion to Hinduism. Oxford: Blackwell Publishing. стр. 251. ISBN 978-0-631-21535-6.
- Goswami, S.D. (1976). Readings in Vedic Literature: The Tradition Speaks for Itself. S.l.: Assoc Publishing Group. стр. 240 pages. ISBN 978-0-912776-88-0.
- Jones, Constance; Ryan, James D. (2006), Encyclopedia of Hinduism, Infobase, ISBN 9780816075645
- New Zealand Hare Krishna Spiritual Resource Network. „Padmanabha Tirtha”. New Zealand Hare Krishna Spiritual Resource Network. Приступљено 14. 12. 2012.
- Padmanabhachar, C.M. The Life and Teachings of Sri Madhvacharya (PDF). Приступљено 28. 7. 2011.
- Sharma, B. N. Krishnamurti (1962). Philosophy of Śrī Madhvācārya. Motilal Banarsidass (2014 Reprint). ISBN 978-8120800687.
- Sharma, B. N. Krishnamurti (2000). A History of the Dvaita School of Vedānta and Its Literature, 3rd Edition. Motilal Banarsidass (2008 Reprint). ISBN 978-8120815759.
- Sharma, Chandradhar (1994). A Critical Survey of Indian Philosophy. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0365-7.
- Sarma, Deepak (2000). „Is Jesus a Hindu? S.C. Vasu and Multiple Madhva Misrepresentations”. Journal of Hindu-Christian Studies. 13. doi:10.7825/2164-6279.1228
. - Sarma, Deepak (2005). Epistemologies and the Limitations of Philosophical Enquiry: Doctrine in Madhva Vedanta. Routledge.
- Sheridan, Daniel (1991). Texts in Context: Traditional Hermeneutics in South Asia (Editor: Jeffrey Timm). State University of New York Press. ISBN 978-0791407967.
- Stoker, Valerie (2011). „Madhva (1238-1317)”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 2. 2. 2016.
- Tapasyananda (1991). Bhakti Schools of Vedanta. Madras (Chennai): Sri Ramakrishna Math. ISBN 978-81-7120-226-3.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 |
Madhva na Vikimedijinoj ostavi. |
- Madhva на сајту DMOZ (језик: енглески)
- Madhva на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Bibliography of Madhvacharya's works, Item 751, Karl Potter, University of Washington
- "Madhva" article in the Internet Encyclopedia of Philosophy
- Madhvacharya at Encyclopædia Britannica
- A Note on the date of Madhvacharya by S. Srikanta Sastri
