Magenta (boja)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Magenta
MagentaIcon.png
Kordinate boje
Heksadecimalno#FF00FF
sRGBB  (rgb)(255, 0, 255)
CMYKH   (c, m, y, k)(0, 100, 0, 0)
HSV       (h, s, v)(300°, 100%, 100%)
ReferencaCSS Color Module Level 3
B: Normalizovano na [0–255] (bajt)
H: Normalizovano na [0–100] (stotina)

Magenta je boja koja je različito definisana kao purpurnocrvena,[1] crvenkasto-ljubičasta ili movno-grimizna.[2] Na koturu boja RGB (aditivnog) i CMY (suptraktivnog) modela boja, ona se nalazi tačno na sredini između crvene i plave boje. To je jedna od četiri boje mastila koje se koriste u štampi u boji pomoću inkjet štampača, zajedno sa žutom, crnom i cijanom, za izradu svih ostalih boja. Ton magente koji se koristi u štampi naziva se „printerska magenta“.

Magenta je svoje ime dobila po anilinskoj boji koju je 1859. godine napravio i patentirao francuski hemičar Fransoa-Emanuel Vergja, koji ju je prvobitno nazvao fuksin. Ona je preimenovana je u čast italijansko-francuske pobede u Bici kod Magente koja se vodila između Francuza i Austrijanaca 4. juna 1859. godine u blizini italijanskog grada Magenta u Lombardiji.[3][4] Praktično identičnu boju, nazvanu rozein, stvorila su 1860. godine dva britanska hemičara: Čejmbers Nikolson i Džordž Mol.

Optika i nauka o bojama[уреди | уреди извор]

Magenta je ekstra-spektralna boja, što znači da nije nijansa povezana sa monohromatskom vidljivom svetlošću. Magenta je povezana sa percepcijom raspodele spektralne snage koncentrisane uglavnom u crvenkastim komponentama dužih talasnih dužina i plavkastim komponentama kraćih talasnih dužina.[5]

U RGB sistemu boja, koji se koristi za stvaranje svih boja na televizijskom ili računarskom displeju, magenta je sekundarna boja, napravljena kombinovanjem jednakih količina crvene i plave svetlosti pri velikom intenzitetu. U ovom sistemu, magenta je komplementarna zelenoj boji, a kombinacija zelene i magenta svetlosti na crnom ekranu stvoriće belu.

Istorija[уреди | уреди извор]

Fuksin i magenta boja (1859)[уреди | уреди извор]

Jedna mapa iz 1864. prikazuje Bujonsku grofoviju u magenti

Boja magenta je bila rezultat revolucije u industrijskoj hemiji sredinom devetnaestog veka, koja je započela Vilijam Perkinovim pronalaskom movejna 1856. godine, koji je bio prva sintetička anilinska boja. Ogroman komercijalni uspeh te boje i nove boje koje su iz nje proizašle, lila, inspirisali su druge hemičare u Evropi da razviju nove boje napravljene od anilinskih boja.[3]

U Francuskoj je Fransoa-Emanuel Vergja, direktor hemijske fabrike Luj Rafar u blizini Liona, isprobao mnogo različitih formula pre nego što je konačno krajem 1858. ili početkom 1859. mešajući anilin sa ugljen tetrahloridom, dabio crvenkasto-ljubičastu boju koju je nazvao „fuksin“, po boji cveta biljke fuksija.[6] On je napustio fabriku Rafar i odneo svoju boju u firmu proizvođača boja, Fransoa i Žozef Renar, koji su počeli da proizvode tu boju 1859. godine.

Iste godine su dva britanska hemičara, Čejmbers Nikolson i Džordž Mol, radeći u laboratoriji proizvođača boja Džordža Simpsona, smeštenoj u Valvortu, južno od Londona, napravili još jednu anilinsku farbu slične crveno-ljubičaste boje, koju su počeli da proizvode 1860. godine pod nazivom „rozein“. Godine 1860, promenili su ime boje u „magenta“, u čast Bitke kod Magente koja se godinu dana ranije vodila između Francuza i Austrijanaca u Magenti u Lombardiji. Nova boja je postala komercijalni uspeh.[3][7]

Procesna magenta (pigment magenta; printerska magenta) (1890-te)[уреди | уреди извор]

Procesna magenta (suptraktivna primarna boja, sRGB aproksimacija)
Kordinate boje
Heksadecimalno#FF0090
sRGBB  (rgb)(255, 0, 144)
CMYKH   (c, m, y, k)(0, 100, 44, 0)
HSV       (h, s, v)(326°, 100%, 100%)
ReferencaBez reference
B: Normalizovano na [0–255] (bajt)
H: Normalizovano na [0–100] (stotina)

U štampi u boji, boja koja se naziva procesna magenta, pigmentna magenta ili printerska magenta jedna je od tri primarne pigmentne boje koje, zajedno sa žutom i cijan, čine tri supstraktivne osnovne boje pigmenta. (Sekundarne boje pigmenta su plava, zelena i crvena.) Kao takva, nijansa magenta je komplement zelene boje: magenta pigmenti apsorbuju zelenu svetlost; tako su magenta i zelena suprotne boje.

Postupak štampanja CMYK izumljen je 1890-ih, kada su novine počele da objavljuju stripove u boji.

Procesna magenta nije RGB boja i ne postoji fiksna konverzija od CMYK primarna u RGB. Za mastilo štampača koriste se različite formulacije, tako da mogu da postoje varijacije u štampanoj boji koja je čisto magenta mastilo. Tipična formulacija magente je prikazana u kutiji boja desno.

Veb boje magenta i fuksija[уреди | уреди извор]

Magenta (fuksija)
Kordinate boje
Heksadecimalno#FF00FF
sRGBB  (rgb)(255, 0, 255)
CMYKH   (c, m, y, k)(0, 100, 0, 0)
HSV       (h, s, v)(300°, 100%, 100%)
ReferencaX11
B: Normalizovano na [0–255] (bajt)
H: Normalizovano na [0–100] (stotina)

Desno je veb boja magenta. To je jedna od tri sekundarne boje u RGB modelu boja. Na RGB točku boja, magenta je boja između ruze i ljubičaste, a na pola puta između crvene i plave boje.

Magenta (fuksija)

Ova boja se u X11 naziva magenta, a fuksija u HTML-u. U RGB modelu boja nastaje kombinovanjem jednakih intenziteta crvene i plave svetlosti. Dve veb boje magenta i fuksija potpuno su iste boje. Ponekad se magenta u veb boji naziva električna magenta ili elektronska magenta.

Nauka i kultura[уреди | уреди извор]

Umetnost[уреди | уреди извор]

  • Pol Gogen (1848–1903) je koristio magenta nijansu 1890. godine na svom portretu Marije Lagadu i na nekim od svojih slika Južnog mora.
  • Anri Matis i članovi pokreta Fovizma koristili su magentu i druge netradicionalne boje kako bi iznenadili gledaoce i pokrenuli njihove emocije upotrebom smelih boja.
  • Od sredine 1960-ih, fluorescentna magenta boja na bazi vode dostupna je za slikanje psihodeličnih slika crnog svetla. (Fluorescentna boja trešnje, fluorescentna šatres žuta, fluorescentna plava i fluorescentna zelena.)

Astronomija[уреди | уреди извор]

  • Astronomi su izvestili da su smeđi patuljci spektralne klase T (oni sa najhladnijim temperaturama, izuzev nedavno otkrivenih Y smeđih patuljaka) obojeni magenta bojom zbog apsorpcije svetlosti u atomima natrijuma i kalijuma u zelenom delu spektra.[8][9][10]

Biologija: magenta insekti, ptice, ribe i sirari[уреди | уреди извор]

Botanika[уреди | уреди извор]

Magenta je uobičajena boja za cveće, posebno u tropskim i subtropskim predelima. Budući da je magenta komplementarna boja zelene boje, magenta cvetovi imaju najveći kontrast sa zelenim lišćem, pa su stoga vidljiviji životinjama potrebnim za njihovo oprašivanje.

Biznis[уреди | уреди извор]

Nemačka telekomunikaciona kompanija Dojče telekom koristi magentni logotip. Ona je nastojala je da spreči upotrebu bilo koje slične boje od strane drugih preduzeća, čak i onih u nepovezanim oblastima, kao što je osiguravajuća kompanija Lemonad.[11]

Transport[уреди | уреди извор]

U sistemima autopilotskih aviona, put koji pilot ili avion treba da pređe do odredišta obično je naznačen na ekranima kokpita koristeći magenta boju.[12]

Numizmatika[уреди | уреди извор]

Indijska banka rezervi (RBI) izdala je novčanicu u magenta boji za denominaciju od ₹2000 dana 8. novembra 2016. pod nazivom Nova serija Mahatma Gandi. Ovo je novčanica sa najvišom vrednošću koju je štampao RBI i koja je u aktivnom prometu u Indiji.

Galerija[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Webster's New World Dictionary of the American Language (1964)
  2. ^ definition of magenta in Oxford dictionary (American English) (US)
  3. 3,0 3,1 3,2 Philip Ball (2001). Bright Earth: Art and the Invention of Color (illustrated изд.). University of Chicago Press. стр. 214. ISBN 978-0226036281. Приступљено 27. 7. 2014.  Originally referenced from French edition pp. 311–312 ISBN 978-2754105033
  4. ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Color. London: John Murray. стр. 167—168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129. 
  5. ^ Parkin, Alan (2015). Digital Imaging Primer. Springer Science & Business Media. стр. 278. ISBN 978-3540856191. 
  6. ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. стр. 16—168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129. 
  7. ^ Maerz and Paul. A Dictionary of Color, New York: 1930 McGraw-Hill. p. 126 Plate 52 Color Sample K12–Magenta
  8. ^ Brown Dwarves (go halfway down the website to see a picture of a magenta brown dwarf)
  9. ^ Burrows et al. The theory of brown dwarfs and extrasolar giant planets. Reviews of Modern Physics 2001; 73: 719–765
  10. ^ An Artist's View of Brown Dwarf Types (26 June 2002) Dr. Robert Hurt of the Infrared Processing and Analysis Center
  11. ^ Slefo, George P. (4. 11. 2019). „T-Mobile says it owns exclusive rights to the color magenta”. Ad Age. Приступљено 2019-11-06. 
  12. ^ Mingle, Katie (2015-06-23). „Children of the Magenta (Automation Paradox, pt. 1)”. 99% Invisible. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]