Magister militum
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Овај чланак или његов део не цитира никакве референце или изворе. Молимо помозите да овај чланак буде поправљен додавањем навода из поузданих извора. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Античког Рима |
| Периоди |
| Римски устав |
| Обични магистрати |
| Вандредни магистрати |
| Титуле и признања |
|
| Преседан и право |
|
|
| Скупштине |
Magister militum (дословно „господар војника“) био је чин коришћен у позном Римском царству од времена Константина Великог. Означавао је најчешће високог војног официра. Био је обично у прилици да контролише или да прилично утиче на одлуке цара, као што је то био случај са Стилихоном, Рицимером, Одоакром или неким другима.
Постојала је и „мања“ верзија ове титуле-положаја. Када би се уз име magister militum додавао назив територије-провинције (на пример magister militum per Thracias) онда није био у питању главни војни командант у Царству, већ главни војни командант на тој територији.
Садржај
Списак Magistri Militum[уреди]
- Флавије Баутон
- 352—355: Клаудије Силван
- 389—394: Арбогаст
- 394—408: Стилихон
- 410—421: Констанције III
- 433—454: Аеције
- 455: Авит
- 455—472: Рицимер
- 472—473: Гундобад
- 475—476: Орест