Magna Charta Universitatum
| Велика повеља универзитета | |
|---|---|
| Magna Charta Universitatum | |
| Тип | Документ |
| Израђен | Јануар 1988. |
| Потписан | 18. септембар 1988. |
| Првобитни потписници | Универзитет у Болоњи и Европска ректорска конференција |
| Потписници | Више од 899 универзитета из више од 88 земаља |
| Гаранти | Академске слободе и институционална аутономија |
Magna Charta Universitatum (срп. Велика повеља универзитета) јесте кратак документ од две странице потписан у италијанском граду Болоњи 1988. године. Он експлицитно дефинише кључне принципе који подупиру постојање универзитета као што су академске слободе и институционална аутономија.[1][2] Документ су потписале високошколске установе у циљу препознавања и величања универзитетске традиције, као и подстицања сарадње међу европским универзитетима.[3] Документ треба да послужи као универзална инспирација и као такав отворен је за све универзитет широм света, а не само оне које се налазе у Европи.[3]
Повељу су установили Универзитет у Болоњи и Европска ректорска конференција (садашња ЕУА) током 1988. године како би обележили 900. рођендан Болоњског универзитета. Имала је 388 потписника,[3][4] а 2018. године потписало ју је 899 универзитета из 88 земаља.[5]
Историја
[уреди | уреди извор]Magna Charta Universitatum Europaeum је званично потписало 388 ректора универзитета 18. септембра 1988 године на Пјаци Мађоре у Болоњи у знак годишњице од девет столећа Болоњског универзитета.[6] Коначни текст документа је израђен јануара 1988. године у Барселони.[7]
Observatory Magna Charta Universitatum је установљена 1998. године, а покренута је 2000. г. Организовала је прву конвенцију годину дана по покретању.[7] Седамдесет и три универзитета су је одмах потписале 18. септембра 2018 чиме је укупан број био 889, а 13 је додато следеће године.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Магна карта. Болоња. 1988. Архивирано из оригинала 02. 07. 2022. г. Приступљено 23. 02. 2022.
- ^ Lee Adendorff (30. 9. 2021). „Is the Magna Charta Universitatum still relevant?”. University World News. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ а б в „Read the Magna Charta Universitatum”. Observatory Magna Charta Universitum. Архивирано из оригинала 23. 02. 2022. г. Приступљено 17. 8. 2019.
- ^ Stefan Collini (24. 4. 2018). „In UK universities there is a daily erosion of integrity”. The Guardian.
- ^ „Signatory Universities”. Observatory Magna Charta Universitum. Приступљено 17. 8. 2019.
- ^ а б „Report of the Secretary General”. Observatory Magna Charta Universitatum. септембар 2018. Архивирано из оригинала 23. 02. 2022. г. Приступљено 23. 02. 2022.
- ^ а б „History”. Observatory Magna Charta Universitatum. Приступљено 17. 8. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Текст документа на српском језику Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2022)
- О Magna Charta Universitatum на веб-сајту Београдског универзитета Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2022)
- Observatory Magna Charta Universitatum Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2022)