Марија Палеолог, краљица Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Marija Paleolog, kraljica Srbije)
Marija Paleolog
Detalj sa srpskom kraljicom Marijom Palaiologos na ikoni Svetog Nikole (iz Barija) - u srebrnom okovu.jpg
Μαρία Παλαιολόγος
Датум смрти 1355.
Династија Палеолози
Отац Јован Палеолог
Супружник Стефан Урош III Дечански
Потомство Теодора Немањић, Симеон Синиша Немањић
Претходник Теодора Смилец
Наследник Јелена (супруга Стефана Душана)

Марија Палеолог била друга супруга српског краља Стефана Уроша III Дечанског, односно краљица Србије у периоду 1324. г. до септембра 1331. г.

Порекло[уреди]

Марија Палеолог била је кћи византијског паниперсеваста Јована Палеолога, односно, синовица византијског цара Андроника II Палеолога. Самим тим, била је у сродству са бившом српском краљицом, Симонидом, супругом краља Стефана Уроша II Милутина. Такође, њен деда, по мајци, био је византијски државник, Теодор Метохит, велики царски логотет.

Брачни живот[уреди]

Краљица Марија се поприлично млада удала за српског краља Стефана. Имала је око 12 година. Међутим, њене године су биле далеко прихватљивије, у односу на године њене тетке Симониде, која је, као петогодишња девојчица, удата за краља Милутина. Са краљем Стефаном, Марија је имала троје деце: сина Симеона (Синишу), и кћери Јелену и Теодору. Међутим, овај брак није дуго трајао. Августа 1331. године, краљ Стефан Дечански збачен је са престола, и убрзо је, убијен у Звечану. Поједини извори тога доба наводе да је однос између краља Стефана и његовог сина, “младог краља”, Стефана Душана, реметила, управо, млада и амбициозна краљица Марија, настојећи да, уз подршку Византије, обезбеди престо Србије своме сину Симеону. Тиме би, млади и амбициозни Душан, био потиснут у други план.

Брак са Маријом увео је Стефана Дечанског у грађански рат у византији на страни Маријиног оца Јована, који је 1325. покушао да се осамостали у Солуну. Јован је тражио и добио војну помоћ од Стефана Дечанског.[1]


Но, и поред преврата, бивша краљица није напустила Србију. Можда би се и вратила у отаџбину, да је од тога нису одвратиле неповољне политичке прилике. Наиме, од 1328. године, Византијом је владао њен рођак, Андроник III Палеолог, чији су противници, у борби за престо, били и Стефан Дечански и чланови Маријине породице у Цариграду и Солуну, дајући подршку Андронику II Палеологу. Стога се, врло брзо, након смрти супруга, замонашила, поневши монашко име Марта. Нови владар Србије, Стефан Урош IV Душан, није правио никакве сметње ни удовици свога оца, а ни њеном сину, Симеону (Синиши ). Напротив, Душанов полубрат ће, у време највећег сјаја српске средњовековне државе, понети једну од највиших титула на српском царском двору - титулу деспота. Монахиња Марта умрла је 7. априла 1355. године. Сахрањена је у Скопљу.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Andronikos Palaiologos, megas domestikos
 
 
 
 
 
 
 
8. Михајло VIII Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Теодора Анђелина Палеологина
 
 
 
 
 
 
 
4. Constantine Palaiologos, porphyrogénnētos
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јован Дука Ватац
 
 
 
 
 
 
 
9. Теодора Дукина Ватацина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Eudokia Angelina
 
 
 
 
 
 
 
2. Јован Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Alexios Raoul, protovestiarios
 
 
 
 
 
 
 
10. John Raoul Petraliphas, protovestiarios
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Vatatzaina
 
 
 
 
 
 
 
5. Irene Raoulaina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Јован Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
11. Theodora Palaiologina Kantakouzene
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ирина Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
1. Marija Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. George Metochites
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Theodore Metochites, megas logothetes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. Fine (1994). стр. 270.

Литература[уреди]