Medicinska nega

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Medicinska sestra ili brat
British woman tending to a baby.jpg
Britanska medicinska sestra se brine o bebi
Zanimanje
Vrsta zanimanja
Medicinska nega
Područje rada
Briga za opšte blagostanje pacijenata
Opis
Polja rada
KvalifikacijeKvalifikacije u smislu zakonskih propisa u skladu sa nacionalnim, državnim ili pokrajinskim zakonodavstvom u svakoj zemlji
Slični poslovi

Medicinska nega je profesija unutar sektora zdravstvene zaštite sa fokusom na brizi o pojedincima, familijama, i zajednicama tako da mogu ostvariti, održavati ili oporavljati optimalno zdravlje i kvalitet života. Medicinske sestre se mogu razlikovati od ostalih pružalaca zdravstvene nege prema pristupu nezi pacijenata, obuci i obimu prakse. Medicinske sestre deluju u mnogim specijalnostima sa različitim nivoima ovlašćenja za propisivanje. Mnoge medicinske sestre pružaju negu u okviru zahteva lekara, i ova tradicionalna uloga oblikovala je javni imidž medicinskih sestara kao pružalaca nege. Međutim, u većini jurisdikcija medicinskim sestrama je dozvoljeno da samostalno praktikuju u raznim okruženjima. Nakon Drugog svetskog rata obrazovanje medicinskih sestara prošlo je kroz proces diverzifikacije ka naprednim i specijalizovanim kvalifikacijama, a mnogi tradicionalni propisi i uloge pružaoca usluga se menjaju.[1][2]

Sestre razvijaju plan nege, sarađujući sa lekarima, terapeutima, pacijentom, porodicom pacijenta i drugim članovima tima koji se fokusira na lečenje bolesti radi poboljšanja kvaliteta života. U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji više medicinske sestre, poput kliničkih i specijalizovanih medicinskih sestara, dijagnoziraju zdravstvene probleme i propisuju lekove i druge terapije, zavisno od propisa date države. Medicinske sestre mogu pomoći u koordinaciji nege pacijenata koju vrše drugi članovi multidisciplinarnog zdravstvenog tima kao što su terapeuti, lekari i dijetetičari. Medicinske sestre međuzavisno pružaju negu, na primer sa lekarima, i nezavisno kao medicinske sestre.

Istorija[уреди | уреди извор]

Tradicionalno[уреди | уреди извор]

Istoričari zdravstvene nege suočavaju se sa izazovom utvrđivanja da li je briga koja se pružala bolesnim ili povređenima u antici bila medicinska nega.[3] Na primer, u petom veku pne, Hipokratova zbirka opisuje kvalifikovanu negu i posmatranje pacijenata od strane muških „pomoćnika”, koji su možda bili rana medicinska braća.[4] Oko 600. godine pne u Indiji, u delu Sušruta Samhita, u knjizi 3, poglavlju V se govori o ulozi medicinske sestre jer „različiti delovi ili članova tela kao što je pomenuto pre, uključujući i kožu, ne mogu da budu korektno opisani ako osoba nije dobro upućena u anatomiju. Stoga, svako ko želi da stekne temeljno znanje o anatomiji, mora pripremiti mrtvo telo i pažljivo ga proučavati, secirajući ga, i pregledati njegove različite delove.”

Pre osnivanja moderne nege, pripadnici verskih redova poput monahinja i monaha često su pružali negu sličnu medicinskog nezi.[5] Primeri postoje u hrišćanskoj,[6] islamskoj[7] i budističkoj[8] tradiciji, među ostalim. Feba pomenuta u Rimljanima 16, opisana je u mnogim izvorima kao „gostujuća medicinska sestra”.[9][10] Ove tradicije su imale uticaj u razvoju karaktera moderne nege. Verski koreni moderne medicinske nege i danas ostaju vidljivi u mnogim zemljama. Jedan primer je istorijska upotreba naslova „sestra”.[11]

Tokom reformacije iz 16. veka, protestantski reformatori zatvorili su manastire i samostane, dozvoljavajući da nekoliko stotina opštinskih hospicija ostane u delovanju u severnoj Evropi. One kaluđerice koje su služile kao medicinske sestre dobijale su penzije ili im je rečeno da se udaju i ostanu kod kuće.[12] Negovateljstvo je prešlo u ruke neiskusnog osoblja, jer su tradicionalni negovatelji, ukorenjeni u rimokatoličkoj crkvi, uklonjeni sa njihovih položaja. Sestrinska profesija pretrpela je veliko unazađivanje tokom perioda od oko 200 godina.[13]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Coulehan J. L., Block M. R. (2005): The Medical Interview: Mastering skills for clinical practice, 5th Ed. F. A. Davis. ISBN 0-8036-1246-X. OCLC 232304023.
  2. ^ Dunphy L. M., Winland-Brown J. E. (2011): Primary care: The art and science of advanced practice nursing. F.A. Davis. ISBN 9780803626478.
  3. ^ O'Lynn, CE (2007). „History of men in nursing: a review”. Ур.: O'Lynn, CE; Tranbarger, RE. Men in Nursing: History, Challenges, and Opportunities. New York: Springer Pub. стр. 6—8. ISBN 9780826103499. 
  4. ^ Levine, EB; Levine, ME (1965). „Hippocrates, father of nursing, too?”. The American Journal of Nursing. 65 (12): 86—8. PMID 5319739. doi:10.1097/00000446-196512000-00022. 
  5. ^ Bloy, M. „Florence Nightingale (1820–1910)”. The Victorian Web. Приступљено 24. 11. 2014. 
  6. ^ Ferngren, GB (2009). Medicine & health care in early Christianity. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 121. ISBN 9780801895227. 
  7. ^ Sachedina, Abdulaziz (2009). Islamic biomedical ethics: principles and application. Oxford: Oxford University Press. стр. 93—94. ISBN 9780195378504. 
  8. ^ de Bary, WT, ур. (2011). The Buddhist tradition in India, China & Japan (Unabridged. изд.). New York: Vintage eBooks. стр. 35—36. ISBN 9780307778796. 
  9. ^ Egenes, KJ (2009). „History of nursing”. Ур.: Halstead, J; Roux, G. Issues and Trends in Nursing: Essential Knowledge for Today and Tomorrow. Sudbury, MA: Jones and Bartlett. стр. 2. ISBN 9780763752255. 
  10. ^ Striepe, JM (1992). „Reclaiming the church's healing role”. Journal of Christian Nursing. 10 (1): 4—7. PMID 8418284. doi:10.1097/00005217-199310010-00002. 
  11. ^ Wand, T (januar 2004). „The 'Sister' title: past the use by date?”. Collegian. 11 (1): 35—39. doi:10.1016/S1322-7696(08)60442-4. 
  12. ^ Leonard, AE (2008). „Female religious orders”. Ур.: Hsia, RP. A Companion to the Reformation World (1st paperback изд.). Oxford: Blackwell Publishers. стр. 244. ISBN 978-1405149624. 
  13. ^ Lundy, KS (2014). „A history of health care and nursing”. Ур.: Masters, K. Role Development in Professional Nursing Practice (3rd изд.). Burlington, MA: Jones & Bartlett Learning. стр. 11—12. ISBN 9781449681982. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Rosseter, R. (6. 8. 2012). „Media Relations/ Nursing Shortage”. American Association of Colleges of Nursing. 
  • Fitzpatrick, Joyce J. (24. 8. 2011). Fitzpatrick, Joyce J.; Kazer, Meredith, ур. Encyclopedia of Nursing Research (3rd изд.). ISBN 978-0826107503. 
  • Hardy, Susan; Corones, Anthony (2017). „The Nurse's Uniform as Ethopoietic Fashion”. Fashion Theory. 21 (5): 523—552. doi:10.1080/1362704X.2016.1203090. 
  • Longe, Jacqueline, ed. Gale Encyclopedia of Nursing and Allied Health (6 vol. 2013)
  • Bullough, Vern L. and Bonnie Bullough. The Emergence of Modern Nursing (2nd ed. 1972)
  • D'Antonio, Patricia. American Nursing: A History of Knowledge, Authority, and the Meaning of Work (2010), 272pp.
  • Dock, Lavinia Lloyd. A Short history of nursing from the earliest times to the present day (1920) full text online; abbreviated version of her four volume A History of Nursing vol 3 online
  • Donahue, M. Patricia. Nursing, The Finest Art: An Illustrated History (3rd ed. 2010), includes over 400 illustrations; 416pp; excerpt and text search
  • Fairman, Julie and Joan E. Lynaugh. Critical Care Nursing: A History (2000) excerpt and text search
  • Judd, Deborah. A History of American Nursing: Trends and Eras (2009) 272pp excerpt and text search
  • Kalisch, Philip A., and Beatrice J. Kalisch. Advance of American Nursing (3rd ed 1995) ; 4th ed 2003 is titled, American Nursing: A History
  • Snodgrass, Mary Ellen. Historical Encyclopedia of Nursing (2004), 354pp; from ancient times to the present

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]