Medicinska nega

С Википедије, слободне енциклопедије
Medicinska sestra ili brat
British woman tending to a baby.jpg
Britanska medicinska sestra se brine o bebi
Zanimanje
Vrsta zanimanja
Medicinska nega
Područje rada
Briga za opšte blagostanje pacijenata
Opis
Polja rada
KvalifikacijeKvalifikacije u smislu zakonskih propisa u skladu sa nacionalnim, državnim ili pokrajinskim zakonodavstvom u svakoj zemlji
Slični poslovi

Medicinska nega je profesija unutar sektora zdravstvene zaštite sa fokusom na brizi o pojedincima, familijama, i zajednicama tako da mogu ostvariti, održavati ili oporavljati optimalno zdravlje i kvalitet života. Oni takođe preuzimaju vitalne uloge u obrazovanju, procenjujući situacije, kao podršku.[1] Medicinske sestre se mogu razlikovati od ostalih pružalaca zdravstvene nege prema pristupu nezi pacijenata, obuci i obimu prakse. Medicinske sestre deluju u mnogim specijalnostima sa različitim nivoima ovlašćenja za propisivanje. Medicinske sestre čine najveću komponentu većine zdravstvenih sredina;[2][3] ali postoje dokazi o međunarodnom nedostatku kvalifikovanih medicinskih sestara.[4] Mnoge medicinske sestre pružaju negu u okviru zahteva lekara, i ova tradicionalna uloga oblikovala je javni imidž medicinskih sestara kao pružalaca nege. Međutim, u većini jurisdikcija medicinskim sestrama je dozvoljeno da samostalno praktikuju u raznim okruženjima. Nakon Drugog svetskog rata obrazovanje medicinskih sestara prošlo je kroz proces diverzifikacije ka naprednim i specijalizovanim kvalifikacijama, a mnogi tradicionalni propisi i uloge pružaoca usluga se menjaju.[5][6]

Sestre razvijaju plan nege, sarađujući sa lekarima, terapeutima, pacijentom, porodicom pacijenta i drugim članovima tima koji se fokusira na lečenje bolesti radi poboljšanja kvaliteta života. U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji više medicinske sestre, poput kliničkih i specijalizovanih medicinskih sestara, dijagnoziraju zdravstvene probleme i propisuju lekove i druge terapije, zavisno od propisa date države.[7] Medicinske sestre mogu pomoći u koordinaciji nege pacijenata koju vrše drugi članovi multidisciplinarnog zdravstvenog tima kao što su terapeuti, lekari i dijetetičari. Medicinske sestre međuzavisno pružaju negu, na primer sa lekarima, i nezavisno kao medicinske sestre.[8]

Istorija[уреди | уреди извор]

Tradicionalno[уреди | уреди извор]

Istoričari zdravstvene nege suočavaju se sa izazovom utvrđivanja da li je briga koja se pružala bolesnim ili povređenima u antici bila medicinska nega.[9] Na primer, u petom veku pne, Hipokratova zbirka opisuje kvalifikovanu negu i posmatranje pacijenata od strane muških „pomoćnika”, koji su možda bili rana medicinska braća.[10] Oko 600. godine pne u Indiji, u delu Sušruta Samhita, u knjizi 3, poglavlju V se govori o ulozi medicinske sestre jer „različiti delovi ili članova tela kao što je pomenuto pre, uključujući i kožu, ne mogu da budu korektno opisani ako osoba nije dobro upućena u anatomiju. Stoga, svako ko želi da stekne temeljno znanje o anatomiji, mora pripremiti mrtvo telo i pažljivo ga proučavati, secirajući ga, i pregledati njegove različite delove.”

Pre osnivanja moderne nege, pripadnici verskih redova poput monahinja i monaha često su pružali negu sličnu medicinskog nezi.[11] Primeri postoje u hrišćanskoj,[12] islamskoj[13] i budističkoj[14] tradiciji, među ostalim. Feba pomenuta u Rimljanima 16, opisana je u mnogim izvorima kao „gostujuća medicinska sestra”.[15][16] Ove tradicije su imale uticaj u razvoju karaktera moderne nege. Verski koreni moderne medicinske nege i danas ostaju vidljivi u mnogim zemljama. Jedan primer je istorijska upotreba naslova „sestra”.[17]

Tokom reformacije iz 16. veka, protestantski reformatori zatvorili su manastire i samostane, dozvoljavajući da nekoliko stotina opštinskih hospicija ostane u delovanju u severnoj Evropi. One kaluđerice koje su služile kao medicinske sestre dobijale su penzije ili im je rečeno da se udaju i ostanu kod kuće.[18] Negovateljstvo je prešlo u ruke neiskusnog osoblja, jer su tradicionalni negovatelji, ukorenjeni u rimokatoličkoj crkvi, uklonjeni sa njihovih položaja. Sestrinska profesija pretrpela je veliko unazađivanje tokom perioda od oko 200 godina.[19]

19. vek[уреди | уреди извор]

Ruske sestre milosrdnice na Krimu, 1854-1855

Tokom Krimskog rata, velika kneginja Elena Pavlovna je pozvala žene da se pridruže Ordenu uzvišenja krsta (Krestodviženska obščina) za godinu službe u vojnim bolnicama. Prvi odsek od dvadeset osam „sestara“, na čelu sa Aleksandrom Petrovnom Stahovič, direktorkom Reda, otišao je na Krim početkom novembra 1854. godine.[20]

Florens Najtingejl je bila uticajna figura u razvoju modernog sestrinstva. Nijedna uniforma nije stvorena kada je Najtingejl bila zaposlen tokom Krimskog rata. Često smatrana prvom teoretičarskom medicinskom sestrom, Najtingejl je povezala zdravlje sa pet faktora životne sredine: (1) čistim ili svežim vazduhom, (2) čistom vodom, (3) efikasnom drenažom, (4) čistoćom i (5) svetlošću, posebno direktnom sunčevom svetlošću. Nedostaci ovih pet faktora rezultirali su nedostatkom zdravlja ili bolešću.[21] Ulogu medicinske sestre i obrazovanja je prva definisala Najtingejl.

Florens Najtingejl je postavila temelje profesionalnog sestrinstva nakon Krimskog rata.[22] Ona je smatrala da je medicinska sestra društvena sloboda i misija za žene. Verovala je da svaka obrazovana žena može pomoći u poboljšanju nege medicinskih bolesnika.[23] Njene Beleške o sestrinstvu (1859) postale su popularne. Najtingejlin model profesionalnog obrazovanja, po kome je osnovana jedna od prvih škola za medicinske sestre koja je povezana sa stalnom bolnicom i medicinskom školom, široko se proširio u Evropi i Severnoj Americi nakon 1870. godine.[24] Najtingejl je takođe bila pionir grafičkog predstavljanja statističkih podataka.[25]

Florens Najtingejl je radila na podkonceptima teorije životne sredine. Uključila je pet faktora koji su pomogli medicinskim sestrama u njihovom radu u lošim sanitarnim uslovima i sa neadekvatnim obrazovanjem. Ovi faktori su uključivali (1) svež vazduh, (2) čistu vodu, (3) ispravan drenažni sistem, (4) čistoću i (5) dobro osvetljenje ili sunčevu svetlost. Najtingejl je verovala da je čisto, radno okruženje važno u brizi o pacijentima. U 19. veku, ova teorija je bila idealna i korišćena je za pomoć pacijentima svuda unaokolo, čak i ako je neke faktore bilo teško dobiti. Najtingejl je postulirala ovu teoriju sa mogućnošću daljih promena. Ova teorija je napravljena da bi se promenilo okruženje oko pacijenta zarad poboljšanja njegovog zdravlja.[26]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nursing | The SAGE Encyclopedia of Economics and Society - Credo Reference”. search.credoreference.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 
  2. ^ Maymoun N., Sohail M.S. Who Wants to Be a Nurse? Understanding Emirati Female Students' Knowledge and Attitudes about Nursing as a Career. Nurs. Educ. Persp. 2020;41(3):E14-E19. doi:10.1097/01.NEP.0000000000000659
  3. ^ Fort, A. L., Deussom, R., Burlew, R., Gilroy, K., & Nelson, D. (2017). The Human Re-sources for Health Effort Index: A tool to assess and inform strategic healthworkforce investments.Human Resources for Health,15(1), 47
  4. ^ Haczyński, J., Ryć, K., Skrzypczak, Z., & Suchecka, J. (2017). Nurses in Poland—Immediate action needed.Engineering Management in Production and Services,9(2), 97-104
  5. ^ Coulehan J. L., Block M. R. (2005): The Medical Interview: Mastering skills for clinical practice, 5th Ed. F. A. Davis. ISBN 0-8036-1246-X. OCLC 232304023.
  6. ^ Dunphy L. M., Winland-Brown J. E. (2011): Primary care: The art and science of advanced practice nursing. F.A. Davis. ISBN 9780803626478.
  7. ^ „Nursing | The SAGE Encyclopedia of Economics and Society - Credo Reference”. search.credoreference.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-18. 
  8. ^ Freeman, Veronica. „The role of nurses in our society today”. www.cerner.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 
  9. ^ O'Lynn, CE (2007). „History of men in nursing: a review”. Ур.: O'Lynn, CE; Tranbarger, RE. Men in Nursing: History, Challenges, and Opportunities. New York: Springer Pub. стр. 6—8. ISBN 9780826103499. 
  10. ^ Levine, EB; Levine, ME (1965). „Hippocrates, father of nursing, too?”. The American Journal of Nursing. 65 (12): 86—8. PMID 5319739. doi:10.1097/00000446-196512000-00022. 
  11. ^ Bloy, M. „Florence Nightingale (1820–1910)”. The Victorian Web. Приступљено 24. 11. 2014. 
  12. ^ Ferngren, GB (2009). Medicine & health care in early Christianity. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 121. ISBN 9780801895227. 
  13. ^ Sachedina, Abdulaziz (2009). Islamic biomedical ethics: principles and application. Oxford: Oxford University Press. стр. 93–94. ISBN 9780195378504. 
  14. ^ de Bary, WT, ур. (2011). The Buddhist tradition in India, China & Japan (Unabridged. изд.). New York: Vintage eBooks. стр. 35—36. ISBN 9780307778796. 
  15. ^ Egenes, KJ (2009). „History of nursing”. Ур.: Halstead, J; Roux, G. Issues and Trends in Nursing: Essential Knowledge for Today and Tomorrow. Sudbury, MA: Jones and Bartlett. стр. 2. ISBN 9780763752255. 
  16. ^ Striepe, JM (1992). „Reclaiming the church's healing role”. Journal of Christian Nursing. 10 (1): 4—7. PMID 8418284. doi:10.1097/00005217-199310010-00002. 
  17. ^ Wand, T (januar 2004). „The 'Sister' title: past the use by date?”. Collegian. 11 (1): 35—39. doi:10.1016/S1322-7696(08)60442-4. 
  18. ^ Leonard, AE (2008). „Female religious orders”. Ур.: Hsia, RP. A Companion to the Reformation World (1st paperback изд.). Oxford: Blackwell Publishers. стр. 244. ISBN 978-1405149624. 
  19. ^ Lundy, KS (2014). „A history of health care and nursing”. Ур.: Masters, K. Role Development in Professional Nursing Practice (3rd изд.). Burlington, MA: Jones & Bartlett Learning. стр. 11—12. ISBN 9781449681982. 
  20. ^ Russian Sisters of Mercy in the Crimea, 1854-1855
  21. ^ Professional Nursing Practice: Concepts and perspective, Koernig & Hayes, sixth edition, 2011, p.100, ISBN 978-0-13-508090-0
  22. ^ Winkel, W (2009). „Florence Nightingale”. Epidemiology. 20 (2): 311. PMID 19234417. doi:10.1097/EDE.0b013e3181935ad6. 
  23. ^ „nursing | History, Education, & Practices | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 
  24. ^ Quinn, Shawna M. (2010). Agnes Warner and the Nursing Sisters of the Great War (PDF). Goose Lane editions and the New Brunswick Military Heritage Project. ISBN 978-0-86492-633-3. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 9. 2015. Приступљено 29. 11. 2014. 
  25. ^ Bostridge, Mark (26. 10. 2017). „Florence Nightingale: the Lady with the Lamp”. BBC. 
  26. ^ Src='https://Secure.gravatar.com/Avatar/F9ba0664fe581ae89fb84b7c1395d9e4?s=32, <img Alt=; #038;d=mm; Srcset='https://Secure.gravatar.com/Avatar/F9ba0664fe581ae89fb84b7c1395d9e4?s=64, #038;r=g'; #038;d=mm; says, #038;r=g 2x' class='avatar avatar-32 photo' height='32' width='32' /> Raphael Stephen (2019-08-22). „Florence Nightingale's Biography and Environmental Theory: Study Guide”. Nurseslabs (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-31. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Rosseter, R. (6. 8. 2012). „Media Relations/ Nursing Shortage”. American Association of Colleges of Nursing. Архивирано из оригинала на датум 09. 08. 2017. Приступљено 25. 11. 2019. 
  • Fitzpatrick, Joyce J. (24. 8. 2011). Fitzpatrick, Joyce J.; Kazer, Meredith, ур. Encyclopedia of Nursing Research (3rd изд.). ISBN 978-0826107503. 
  • Hardy, Susan; Corones, Anthony (2017). „The Nurse's Uniform as Ethopoietic Fashion”. Fashion Theory. 21 (5): 523—552. doi:10.1080/1362704X.2016.1203090. 
  • Longe, Jacqueline, ed. Gale Encyclopedia of Nursing and Allied Health (6 vol. 2013)
  • Bullough, Vern L. and Bonnie Bullough. The Emergence of Modern Nursing (2nd ed. 1972)
  • D'Antonio, Patricia. American Nursing: A History of Knowledge, Authority, and the Meaning of Work (2010), 272pp.
  • Dock, Lavinia Lloyd. A Short history of nursing from the earliest times to the present day (1920) full text online; abbreviated version of her four volume A History of Nursing vol 3 online
  • Donahue, M. Patricia. Nursing, The Finest Art: An Illustrated History (3rd ed. 2010), includes over 400 illustrations; 416pp; excerpt and text search
  • Fairman, Julie and Joan E. Lynaugh. Critical Care Nursing: A History (2000) excerpt and text search
  • Judd, Deborah. A History of American Nursing: Trends and Eras (2009) 272pp excerpt and text search
  • Kalisch, Philip A., and Beatrice J. Kalisch. Advance of American Nursing (3rd ed 1995) ; 4th ed 2003 is titled, American Nursing: A History
  • Snodgrass, Mary Ellen. Historical Encyclopedia of Nursing (2004), 354pp; from ancient times to the present

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]