Mehurasta gar

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Mehurasta gar
Ustilago maydis diploid teleospores 160X.png
Diploidne telospore Ustilago maydis
Taksonomija
Carstvo: Fungi
Potcarstvo: Dikarya
Tip: Basidiomycota
Podtip: Ustilaginomycotina
Klasa: Ustilaginomycetes
Red: Ustilaginales
Rod: Ustilago
Vrsta: U. maydis
Binomijalna nomenklatura
Ustilago maydis
(Persoon) Roussel

Mehurasta gar (lat. Ustilago maydis) gljivično je oboljenje koje napada nadzemne delove biljke kukuruza. Rasprostranjena је u celom svetu gde se gaji kukuruz, osim u Australiji. Retko se javlja u tropskoj, ali se zato višе javlja u suvoj i toploj klimi. U Srbiji je ovo jako česta bolest kukuruza, ali se retko kad javljaju jače zaraze. Bolest može da zahvati 1-2 % biljaka, ali s obzirom na površine na kojima se u Srbiji kukuruz gaji, gubici su jako veliki.

U poslednjih četrdeset godina, koliko se gaje hibridi kukuruza, mehurasta gar se samo nekoliko puta javila u epifitotičnim razmerama (1968, 1976, 1987). Za epifitotičnu pojavu karakteristično je da se javlja na vršnom delu klipa, ali tako da nije u potpunosti zahvaćen. Kod ove bolesti procenat zaraženih biljaka ne odgovara procentu smanjnja prinosa (ako je zaraženo 10 % biljaka, prinos će biti smanjen za samo 2 %).

Simptomi[уреди]

Ustilago maydis 888.jpg
Ustilago maydis 001.JPG

Mehurasta gar napada nadzemne delove biljke (stablo, rukavac, list, metlica, klip, pupoljci, čak i andventivne delove korena). Kod U. maydis najosetljivije je meristemsko tkivo, jer se tu obrazuju mehuraste izrasline, guke ili tumori sunđeraste čvrstine. Te izrasline su mešavina gljive i uvećanih čelija zaraženih organa biljke. Sorusi (tumori) su u početku svelte boje, čvrsti, prekriveni glatkom opnom, koja kasnijim sazrevanjem tamni, prelazi iz svelte u skoro crnu boju. Onda počinje da puca, pa se kroz te pukotine oslobađa crna prašna masa teleutospora parazita. Tumori mogu biti različitih veličina, od nekoliko cm, pa sve do veličine dečje glave. Najveći sorusi se formiraju na klipu, neki klipovi u potpunosti mogu biti zahvaćeni bolešću, a samo bi komušina ostala pošteđena.

Ovaj tip oboljenja može biti jako štetan kada dolazi do smenjivanja sušnog i kišovitog perioda. Naime, ako u toku godine dođe do duge suše, dolazi do prestanka porasta klipa. I dolaskom kišovitog perioda, nakon duge suše, meristem na vrhu klipa se aktivira. Klip izrasta iz komušine i, pošto nije zaštićen, veoma brzo i lako dolazi do njegove zaraze. Tada dolazi do epifitotične pojave mehuraste gari. Na listu se bolest javlja duž glavnog nerva, zbog čega se list uvija, deformiše i suši. Guke se javljaju na stablu i metlici, gde su dosta sitnije u odnosu na list i klip. Mlađe biljke su otpornije prema gari, pa se bolest javlja tek kada biljke ostignu visinu 30—50 cm.

Ciklus razvoja[уреди]

Builenbrand cyclus (Ustilago maydis life cycle).jpg

Ciklus razvoja počinje sa oslobađanjem teleutospora koje uglavnom dospevaju na površinu zemljišta, a jako mali broj ostaje na nadzemnim delovima biljke. Izvor zaraze predstavljaju teleutospore koje prezimljavaju na površini zemljišta. Teleutospore postepeno klijaju, zatim klijanjem nastaje bazid sa bazidiosporama, koje kišnim kapima dospevaju na mlade biljke. One daju tanke, nežne hife koje mogu dopreti u epidermalne ćelije. Posle, spajaju se hife suprotnog polnog tipa i tako nastaju dvojedarne ćelije. A hife koje se ne spoje sa hifama suprotnog polnog tipa se suše. Ćelije domaćina koje su zaražene dvojedarnim hifama uvečavaju se i polako počinje stvaranje guka.

Upotreba[уреди]

Taco-de-Huitlacoche.jpg

Biljke zaražene teleutosporama U. maydis ne mogu dovesti do trovanja životinja. Do trovanja uglavnom dolazi zbog Fusarium spp. koji se često nalazi na klipu obolelom od U. maydis. Mehurasta gar, tačnije mlade gale mehuraste gari se na Zapadu koriste u restoranima za pripremanje delikatesnih jela. Danas se čak gale veštački proizvode zaražavanjem kukuruza šečerca.

Suzbijanje[уреди]

Postoje razlike u osetljivosti linija i hibrida kukuruza prema mehurastoj gari.[1] Osnovna mera suzbijanja bi bila gajenje otpornih hibrida, ali do sada nije poznata sorta koja je otporna na ovu bolest. Plodored je jedna od glavnih mera, kao i uklanjanje zaraženih biljaka. Ali se bolest ovim načinom ne može iskoreniti jer se parazit prenosi vetrom. Hemijske mere za suzbijanje se u praksi ne koriste, mada postoje određeni fungicidi koji omogućavaju izvesnu zaštitu.

Reference[уреди]

  1. ^ „Znanje na poklon”. Приступљено 30. 12. 2016. 

Literatura[уреди]

  • Dragica M. Ivanović, Mirko S. Ivanović, Mikoze i pseudomikoze biljaka
  • McGee, Harold (2004). On Food and Cooking (revised изд.). Scribner. стр. 349"Huitlacoche, or Corn Smut". ISBN 0-684-80001-2. 

Spoljašnje veze[уреди]