Mekdonaldizacija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Mekdonaldizacija (енгл. McDonaldization) je termin koji je prvi put upotrebio sociolog Džordž Ricer (енгл. George Ritzer) u svojoj knjizi „Mekdonaldizacija društva” (1993). Objasnio je da se taj proces javlja kada kultura dobije karakteristike restorana brze hrane. Mekdonaldizacija je rekonceptualizacija racionalizacije, ili pomeranje sa tradicionalnih načina mišljenja ka racionalnim i naučnom menadžmentu. Gde je Maks Veber koristio model birokratije da pokaže put ove promene u društvu, Ricer uviđa da je restoran brze hrane bolji predstavnik savremene paradigme (Ricer, 2004:553). U savremenoj kulturi, pojam mekdonaldizacije dobija sve veću pažnju u mnogim aspektima, između ostalog i u kulturi. Ova teza je relativno nova ideja na planu homogenizacije društva širom sveta[1]. Proces mekdonaldizacije može biti sažet kao put „u kojem principi restorana brze hrane sve više počinju da preovladavaju u mnogim sektorima američkog društva, kao i ostatka sveta”[2]. U današnje vreme, većina zemalja se prilagodila ovoj promeni zbog procesa globalizacije. Zapravo, predviđeno je da će Ricerov model postati dominantan u većini kultura.

Karakteristike[уреди]

Ricer je istakao četiri primarne karakteristike mekdonaldizacije:

  • Efikasnost – optimalan način za izvršavanje zadatka. U ovom kontekstu Ricer koristi specifično značenje „efikasnosti”. Na primeru mušterija McDonald's restorana, to je najbrži način da se čovek zasiti. Efikasnost u mekdonaldizaciji znači da je svaki aspekt organizacije usmeren ka smanjenju utrošenog vremena[3].
  • Merljivost – cilj bi trebalo da bude merljiv (npr. prodaja), a ne subjektivan (npr. ukus). Mekdonaldizacija je razvila pojam da je kvantitet jednak kvalitetu i da je više proizvoda dostavljenih potrošaču u kratkom vremenskom periodu isto što i jedan proizvod visokog kvaliteta. Ovo omogućava da ljudi kvantifikuju koliko dobijaju u odnosu na to koliko plaćaju. Organizacije žele da ljudi veruju da dobijaju veliku količinu proizvoda za ne tako puno novca. Radnici u ovim organizacijama se procenjuju u odnosu na brzinu, a ne u odnosu na kvalitet rada[3].
  • Predvidljivost – jednaki standardi usluga. Predvidljivost znači da bez obzira u koji McDonald's restoran potrošači odu, uvek će dobiti istu uslugu i isti proizvod. Ovo se takođe odnosi i na radnike u ovim organizacijama. Njihovi zadaci se ponavljaju, rutinski su i predvidljivi[3].
  • Kontrola – jednaki standardi po pitanju zaposlenih, zamena ljudske usluge tehnologijom.

Sa ove četiri komponente industrije brze hrane, strategija koja je racionalna može dovesti do rezultata koji su štetni i iracionalni. Kako se ovi procesi šire na druge delove društva, stvaraju se nove socijalne (društvene) i kulturalne karakteristike modernog društva. Na primer, kada se McDonald's pojavi u zemlji, potrošački obrasci postaju jednoobrazni i javlja se hibridizacija kulture.

Iracionalnost racionalnosti[уреди]

Ricer takođe naglašava iracionalnost racionalnosti kao peti vid mekdonaldizacije. „Tačnije, iracionalnost znači da su racionalni sistemi ustvari besmisleni sistemi. Time mislim da osporavaju osnovnu ljudskost i ljudski razum ljudi koji rade u sistemu ili mu služe.”(Ricer, 1994:154)

Ricer nas uvodi u to u drugom poglavlju (Prošlost, sadašnjost i budućnost mekdonaldizacije: od gvozdenog kaveza do fabrike brze hrane i više) svoje knjige ,,Mekdonaldizacija društva” u pod-poglavlju iracionalnost i „gvozdeni kavez”. On navodi da: „Uprkos prednostima koje nudi, birokratija pati od iracionalnosti racionalnosti. Kao i restoran brze hrane i birokratija može biti dehumanizovano mesto za raditi i služiti.” Ukratko, „Okolina u kojoj ljudi ne mogu uvek da se ponašaju kao živa bića”.

Dodatni problem iracionalnosti racionalnosti je što može da dovede do nedoslednosti; brza hrana više nije brza, postoje dugi redovi i to ide na račun ukusa.

On dalje dodaje, da se izvan dehumanizacije javljaju druge iracionalnosti, uključujući neefikasne birokratske procedure sprečavanja određene pojave ili aktivnosti, kvantifikacija koja je uzročnik lošeg radnog standarda, nepredvidljivost, izazvana neznanjem radnika o svojim zaduženjima i na samom kraju gubitak kontrole zbog drugih nedostataka.

Demekdonaldizacija[уреди]

Mnoge korporacije se trude da opovrgnu racionalizaciju mekdonaldizacije. Napori se odnose na kvalitet umesto kvantitet, uživanje u nepredvidljivosti usluge i proizvoda i zaposlenju stručnijih radnika, koji nemaju spoljašnju kontrolu. Broj protesta se povećavao u nacionalnim država kako bi pokušali da uspore proces mekdonaldizacije i da zaštite svoju lokalizaciju i tradicionalne vrednosti.[4]

Džordž Ricer u svojoj knjizi ,,Mekdonaldizacija društva” razmatra i daje svoju perspektivu modernog sveta u vidu restorana brze hrane. Još jedan teoretičar politike, koji daje negativno mišljenje o atmosferi prouzrokovanu mekdonaldizacijom, je bila Hana Arent. Ona naglašava korupciju ljudskog sveta, sa stanovišta racionalnog (kao što je diskutovano u Ricerovoj knjizi), u svom izveštaju o Ajhmanovom suđenju za New Yorker, Ajhman u Jerusalimu: Izveštaj o banalnosti zla. Ona idirektno zagovara potrebu uviđanja neophodnosti postupne demekdonaldizacije. Pipa Noris i Ronald Inglhart ispituju stepen mekdonaldizacije do kojeg je došlo, u svojoj knjizi „Cosmopolitan Communications: Cultural Diversity in a Globalized World", pronalazeći kulture koje su otporne na globalizaciju.

Takođe, neke studije lokalnih slučajeva pokazuju kako se racionalan model McDonald's restorana prilagođava kulturalnim karakteristikama, a rezultat je smanjenje originalnog proizvoda McDonald's-a. Zapravo, što se više kompanija prilagođava lokalnim uslovima to više ima izgleda da američki proizvod, možda, može biti izgubljen. Na kraju, McDonald's je bitan faktor globalizacije.[5]

Primeri mekdonaldizacije[уреди]

„Junk" novinarstvo, definisano ovde kao trivijalne blagonaklone vesti servirane čitaocima u lako svraljivim porcijama, je jedan od primera mekdonaldizacije. Drugi primer mogli bi biti McUniverziteti koji predstavljaju ukalupljen tok studija, isporučujuci diplome po sistemu brzog hoda i izbora za svačiji ukus. Umanjen kvalitet ovih proizvoda može se prikriti dobrom reklamom, koja ih u svakom svom pojavljivanju prikazuje u novom izdanju, zapravo samo prepakovane.[6]

Odgovor McDonald's restorana[уреди]

Odgovor McDonald's-a, koji su dali njegovi predstavnici u Ujedinjenom Kraljevstvu, je da Ricer, poput ostalih komentatora, koristi priznati brend i veličinu kompanije kako bi promovisao ideje koje ne moraju imati veze sa poslovanjem te kompanije.[7]

Mekdonaldizacija i obrazovanje[уреди]

Na zapadu se ističe i primer fenomena mekdonaldizacije primećen u oblasti obrazovanja, gde se sve više vidi porast sličnosti između učionice na zapadu i učionice u ostalim delovima sveta. Slejter[8] tvrdi da veličine učionice, raspored i pedagogija u Peruu poprilično podseća na onaj u Americi, sa jasnim primerima zapadne kulture usmerene na efikasnost prenosa sopstvenih vrednosti, u oblasti znanja, na ostale delove sveta. Slejter[8], štaviše, nastavlja da demonstrira negativne efekte mekdonaldizacije u obrazovanju, naročito činjenicu da ona ne podstiče istraživanje i kreativnost. Zbog toga će škole postati manje efikasne u obrazovanju dece, jer neće uspeti da od njih naprave kreativne mislioce.

Takođe, Vong[9] tvrdi da je mekdonaldizacija u osnovi promenila sistem visokog školstva. Dok su ispiti nekada ocenjivani od strane profesora, svaki test pojedinačno, sada ih uglavnom ocenjuje kompjuter i time i povećava efikasnost profesora. Uz to, obrazovanje studenata se danas vrednuje na osnovu standardizovanog stepenovanja studija, a ne na osnovu uvida u njihov razvoj i dostignuća tokom školovanja. Ricer[10] dalje tvrdi da je mekdonaldizacija imala veliki efekat na razvoj velikog broja onlajn kurseva (енгл. MOOC). Pre svega, nije moguće svaki put kreirati novi onlajn kurs, već se napravi osnovna struktura kursa, a onda se menja u zavisnosti od svake sledeće prilike , stvarajući tako element predvidljivosti za studente. Na sve to, uloga profesora je pojednostavljena i zamenjena instrukcijama tehničkih naprava, što ne daje priliku za zajedničku kreativnu uključenost između učenika i profesora u rešavanju problema.[11]

Reference[уреди]

  1. ^ Pieterse, Jan Nederveen. Globalization and Culture: Global Melange. Rowman & Littlefield, 2009.3.28
  2. ^ (Ritzer, 1993:1)
  3. 3,0 3,1 3,2 Ritzer, George . The McDonaldization of Society. Los Angeles: Pine Forge Press. 2009. ISBN 978-0-7619-8812-0.
  4. ^ Ritzer, George . The McDonaldization of Society. Los Angeles: Pine Forge Press. 2008. ISBN 978-0-7619-8812-0. стр. 351–384.
  5. ^ Turner, Bryan S. McDonaldization Linearity and Liquidity in Consumer Cultures. Sage Journals University at Cambridge, 2003, June 4, 2012 http://abs.sagepub.com/content/47/2/137.full.pdf+html
  6. ^ GORDON MARSHALL. "McDonaldization." A Dictionary of Sociology. 1998. Encyclopedia.com. 8 Apr. 2013 http://www.encyclopedia.com.
  7. ^ McDonald's UK. "Questions Answered". Make up your own mind. Retrieved 2007-09-15. Due to the global scale of the McDonald’s business, many commentators seek to use its brand and international presence to support various positions and theories that they wish to put forward.
  8. 8,0 8,1 Slater 1999
  9. ^ Wong 2010
  10. ^ Ritzer, (2013)
  11. ^ Ritzer 2013, стр. 667.