Пређи на садржај

Mercedes-Benz Group

С Википедије, слободне енциклопедије
Mercedes-Benz Group AG
Ранији назив
  • Daimler-Benz (1926—1998)
  • DaimlerChrysler (1998—2007)
  • Daimler AG (2007—2022)
јавно
Берзни симбол
Индустријааутомобилска индустрија
Основано28. јун 1926. (Daimler-Benz)
3. август 2007. (Daimler AG)
Претходник
  • Benz & Cie. (1883—1926)
  • Daimler Motoren Gesellschaft (1890—1926)
ОснивачиКарл Бенц
Емил Георг фон Штаус[1]
СедиштеШтутгарт, Немачка
Производиаутомобили
Брендови
ПриходРаст 133,9 млрд. € (2021)[2]
Оперативни приход
Раст 16,0 млрд. € (2021)[2]
ПрофитРаст 23,4 млрд. € (2021)[2]
Укупна активаРаст 258,8 млрд. € (2021)[2]
Укупан капиталРаст 73,2 млрд. € (2021)[2]
Број запослених
Раст 172.425 (2021)[2]
Веб-сајтgroup.mercedes-benz.com

Mercedes-Benz Group AG (транскр. Мерцедес-Бенц груп АГ; раније Daimler-Benz, DaimlerChrysler и Daimler) немачки је произвођач аутомобила са седиштем у Штутгарту. Један је од водећих светских произвођача аутомобила. Daimler-Benz је настао 1926. године спајањем предузећа Benz & Cie., најстаријег произвођача аутомобила на свету,[3] и Daimler Motoren Gesellschaft. Године 1998. усваја име DaimlerChrysler након куповине америчког произвођача аутомобила Chrysler Corporation, док 2007. године мења назив у Daimler AG након престанка улагања у Chrysler. До 2021. Daimler AG је био други произвођач аутомобила по производњи у Немачкој и шести у свету. У фебруару 2022. Daimler је променио име у Mercedes-Benz Group.

Историја

[уреди | уреди извор]

1926—1998: Daimler-Benz

[уреди | уреди извор]
Коначни логотип Daimler-Benz AG, коришћен до спајања са Chrysler Corporation 1998. године.

Порекло компаније Daimler AG налази се у споразуму од узајамног интереса потписаног 1. маја 1924. године између Benz & Cie (основао је 1883. године Carl Benz) и Daimler Motoren Gesellschaft (основали су га 1890. Gottlieb Daimler и Vilhelm Maibach). Укључивање имена Мерцедес у нови бренд почастило је најважнију серију модела ДМГ аутомобила, серију Мерцедес, коју је дизајнирао и направио Vilhelm Maibach.

Иако је Daimler-Benz најпознатији по својој аутомобилској марки Mercedes-Benz, током Другог светског рата такође је створио познату серију мотора за немачке авионе, тенкове и подморнице. Daimler је такође производио делове за немачко оружје К98 Маузер.

1998—2007: DaimlerChrysler

[уреди | уреди извор]

У такозваном „Спајању једнаких“ или „Брак склопљен на небесима“, између тадашњег извршног директора и архитекти Jürgen E. Schremppu, [4] Daimler-Benz AG и америчком произвођачу аутомобила "Chrysler Corporation", са седиштем у Сједињеним Државама, најмањим од тада три главна америчка произвођача аутомобила, спојена 1998. године у размени акција [5] и основала DaimlerChrysler AG. Процењен на 38 милијарди долара, био је то највећи светски прекогранични споразум икада. [6]

Услови спајања омогућили су Даимлер-Бенз-овим не-аутомобилским пословима, (као што је Daimler-Benz InterServices AG скраћено „дебис АГ“) , да наставе да спроводе своје стратегије ширења. Дебис АГ је пријавио приход од 8,6 милијарди долара у 1997.

2007—данас: Daimler AG

[уреди | уреди извор]

У новембру 2014. Даимлер је најавио да ће стећи 25 одсто италијанског произвођача мотоцикала MV Agusta за необјављену накнаду. [7] MV Holding је у децембру 2017. године купио 25% компаније MV Agusta од компаније Даимлер. [8]

3. августа 2015. године, Nokia је објавила да је постигла договор о продаји свог одељења за дигиталне мапе Here конзорцијуму од три немачка произвођача аутомобила - BMW, Daimler AG и Volkswagen Group, за 2,8 милијарде евра . [9] Ово је виђено као показатељ да су произвођачи аутомобила заинтересовани за аутоматизоване аутомобиле.

Кинески произвођач аутомобила Geely преузео је 9,69% удела у компанији, путем подружнице, у фебруару 2018. године, чиме је постао највећи појединачни акционар компаније. [10]Geely је већ познат по власништву компаније Volvo Car Corporation. [11]

У фебруару 2021 године , Даимлер је рекао да планира да се преименује усвојивши име своје водеће марке, Mercedes-Benz, и Daimler Truck издвојити у засебну компанију . [12] [13]

Брендови

[уреди | уреди извор]
Највећа фабрика Даимлер (која производи аутомобиле Мерцедес-Бенз) налази се у Sindelfingen, у Немачкој.

Даимлер продаје аутомобиле под следећим брендовима широм света:

  • Мерцедес-Бенз аутомобили
    • Mercedes-Benz
    • Mercedes-AMG - Возила високих перформанси
    • Mercedes-Maybach
    • Maybach - производња је завршена 2012. године, [14] али ултра-врхунска С класа и ГЛС класа продају се као Mercedes-Maybach
  • Даимлер Труцкс
    • Комерцијална возила
    • Freightliner
    • Mercedes-Benz
    • Mitsubishi Fuso
    • Thomas Built Buses
    • Sterling Trucks
      • Western Star
      • BharatBenz
    • Компоненте
      • Alliance Truck Parts
      • Detroit Diesel
  • Даимлер аутобуси
    • Аутобуси Mercedes-Benz
    • Orion Bus Industries - затворен 2013. године
    • Setra
  • Mercedes-Benz комби возила
    • Mercedes-Benz (комби група)

Заједничка улагања и савези

[уреди | уреди извор]

Beijing Automotive Group

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2013. Даимлер је стекао 12% удела у Beijing Automotive Group Лтд , постајући први западни произвођач аутомобила који је имао удео у кинеској компанији. [15]

Даимлер сарађује са кинеском компанијом Beiqi Foton (подружницом БАИЦ-а) на производњи и изради камиона Auman. [16]

2010. године и Даимлер АГ створили су ново заједничко улагање Shenzhen BYD Daimler Technology Co., Ltd.. Заједничко улагање је 2012. покренуло нову марку Denza да би се специјализовало за електричне аутомобиле.

2007. Даимлер је створио заједничко улагање са Fujian Motors Group и China Motor Corporation и створио Fujian Benz (првобитно Fujian Daimler Automotive Co.).

SsangYong Motors

[уреди | уреди извор]

Између 1990. и 2010. године, SsangYong је склопио партнерство саDaimler-Benz-ом . Договор је био да SsangYong развије СУВ са Мерцедес-Бенз технологијом. Ово је наводно требало да омогући SsangYong да се учврсти на новим тржиштима, а да не мора да гради сопствену инфраструктуру (користећи постојеће Мерцедес-Бенз мреже), а да Мерцедесу даје конкуренцију на тада великом тржишту СУВ- а. [17] То је резултирало Musso, који је прво продао Мерцедес-Бенз, а касније SsangYong . [18]

СавезRenault-Nissan и Даимлер

[уреди | уреди извор]

7. априла 2010. године, руководиоци компаније Renault-Nissan , Carlos Ghosn и др Dieter Zetsche најавили су партнерство између ове три компаније. [19] Први плодови савеза у 2012. години укључују дељење мотора ( Infiniti Q50користи Мерцедес-ове дизел моторе) [20] и пререгистровани Renault Kangoo који се продаје као Mercedes-Benz Citan . [21]

Формула један

[уреди | уреди извор]

16. новембра 2009. године, Даимлер и Aabar Investments купили су 75,1% удела у Brawn GP (Даимлер држи 45,1%). Компанија је преименована у Mercedes GP са седиштем у Brackley-у у Великој Британији, а Ross Brawn-ом преосталим директором тима. Куповина компаније Бравн довела је до тога да је Даимлер фазно продао свој удео у McLaren, завршен 2011. Мерцедес је наставио да пружа спонзорство и моторе McLaren до 2014. године.

Пре сезоне 2011, Даимлер и Aabar купили су преосталих 24,9% удела у власништву менаџмент тима, у фебруару 2011. [22] У новембру 2012. Aabar продао је преостале акције, остављајући тим (преименован у Mercedes AMG Petronas F1 Теам) у потпуном власништву Даимлера. [23]

Даимлер такође поседује Mercedes AMG погонске агрегате високих перформанси који су, од Мерцедеса АМГ Петронас, од 2021. године испоручивали моторе Aston Martin, [24] Williams [25] и McLaren.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Reuss & Esslinger 2023, стр. 88.
  2. ^ а б в г д ђ „Daimler Annual Report 2021” (PDF). Mercedes-Benz Group. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 17. 11. 2022. 
  3. ^ „Benz & Cie. Eröffnet 1908 das Werk in Mannheim - Initiative Kulturgut Mobilität”. 
  4. ^ „Merger is 'a marriage made in heaven'. BBC News. 7. 5. 1998. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 31. 7. 2015. 
  5. ^ „COMPANY NEWS; DAIMLER-BENZ AND CHRYSLER REVISE RATIO FOR STOCK SWAP”. The New York Times. 9. 6. 1998. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 7. 10. 2011. 
  6. ^ „DaimlerChrysler dawns”. CNN Money. 7. 5. 1998. Архивирано из оригинала 28. 3. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  7. ^ Daimler buys into Agusta as motorbike and car tech converge Архивирано 13 октобар 2015 на сајту Wayback Machine.
  8. ^ „MV holding: acquisitions and investments”. mvagusta.com. 2017-12-17. Архивирано из оригинала 17. 9. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018. 
  9. ^ „Nokia sells Here maps business to carmakers Audi, BMW and Daimler”. CNET. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2015. 
  10. ^ „Geely Founder Li Shufu is a New Shareholder of Daimler AG”. Cision PR Newswire. 24. 2. 2018. Архивирано из оригинала 2. 3. 2018. г. Приступљено 2. 3. 2018. 
  11. ^ Ohnsman, Alan. „Next Stop Unicorn? Daimler Leads $155 Million Round For Silicon Valley Electric Bus Maker Proterra”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 2018-09-20. 
  12. ^ Carey, Nick (3. 2. 2021). „Daimler to spin off truck unit, sharpen investor focus on Mercedes-Benz”. Reuters. Приступљено 4. 2. 2021. 
  13. ^ „Automaker Daimler to spin off trucks business, change name”. Yahoo Finance Canada. 3. 2. 2021. Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 4. 2. 2021. 
  14. ^ Schultz, Jonathan (16. 8. 2012). „At Last, the Maybach Is Priceless”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  15. ^ Bryant, Chris (1. 2. 2013). „Daimler takes stake in Chinese carmaker”. Financial Times. Архивирано из оригинала 13. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  16. ^ „Foton and Daimler in Truck Joint Venture”. ChinaAutoWeb.com. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2010. 
  17. ^ „Musso-Mercedes match was a rocky road - www.drive.com.au”. Drive.com.au. 2000-05-18. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2009-09-19. 
  18. ^ David Morley (2000-05-18). „Musso-Mercedes match was a rocky road”. Fairfax Media. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2011-03-21. 
  19. ^ Moffett, Sebastian (7. 4. 2010). „Daimler, Nissan, Renault Set Small-Car Cooperation”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 22. 6. 2015. г. Приступљено 7. 4. 2010. 
  20. ^ „Mercedes engines for new Infiniti Q50”. MSN Autos. 7. 2. 2013. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  21. ^ „Mercedes-Benz Citan (2013 – )”. Honest John. 18. 3. 2013. Архивирано из оригинала 26. 4. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  22. ^ Noble, Jonathan (28. 2. 2011). „Daimler completes team takeover”. Autosport. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 3. 3. 2011. г. Приступљено 28. 2. 2011. 
  23. ^ Kassem, Mahmoud (19. 11. 2012). „Aabar Sells Stake in Mercedes Formula One Team to Daimler”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  24. ^ Elizalde, Pablo (28. 3. 2013). „Force India to run F1 Mercedes engines from 2014 onwards”. Autosport. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 
  25. ^ Straw, Edd (30. 5. 2013). „Williams to use Mercedes engines from 2014 Formula 1 season”. Autosport. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]