Mercedes-Benz Group
Mercedes-Benz Group AG | |
---|---|
Ранији назив |
|
јавно | |
Берзни симбол | |
Индустрија | аутомобилска индустрија |
Основано | 28. јун 1926. (Daimler-Benz) 3. август 2007. (Daimler AG) |
Претходник |
|
Оснивачи | Карл Бенц Емил Георг фон Штаус[1] |
Седиште | Штутгарт, Немачка |
Производи | аутомобили |
Брендови |
|
Приход | 133,9 млрд. € (2021)[2] |
Оперативни приход | 16,0 млрд. € (2021)[2] |
Профит | 23,4 млрд. € (2021)[2] |
Укупна актива | 258,8 млрд. € (2021)[2] |
Укупан капитал | 73,2 млрд. € (2021)[2] |
Број запослених | 172.425 (2021)[2] |
Веб-сајт | group |
Mercedes-Benz Group AG (транскр. Мерцедес-Бенц груп АГ; раније Daimler-Benz, DaimlerChrysler и Daimler) немачки је произвођач аутомобила са седиштем у Штутгарту. Један је од водећих светских произвођача аутомобила. Daimler-Benz је настао 1926. године спајањем предузећа Benz & Cie., најстаријег произвођача аутомобила на свету,[3] и Daimler Motoren Gesellschaft. Године 1998. усваја име DaimlerChrysler након куповине америчког произвођача аутомобила Chrysler Corporation, док 2007. године мења назив у Daimler AG након престанка улагања у Chrysler. До 2021. Daimler AG је био други произвођач аутомобила по производњи у Немачкој и шести у свету. У фебруару 2022. Daimler је променио име у Mercedes-Benz Group.
Историја
[уреди | уреди извор]1926—1998: Daimler-Benz
[уреди | уреди извор]Порекло компаније Daimler AG налази се у споразуму од узајамног интереса потписаног 1. маја 1924. године између Benz & Cie (основао је 1883. године Carl Benz) и Daimler Motoren Gesellschaft (основали су га 1890. Gottlieb Daimler и Vilhelm Maibach). Укључивање имена Мерцедес у нови бренд почастило је најважнију серију модела ДМГ аутомобила, серију Мерцедес, коју је дизајнирао и направио Vilhelm Maibach.
Иако је Daimler-Benz најпознатији по својој аутомобилској марки Mercedes-Benz, током Другог светског рата такође је створио познату серију мотора за немачке авионе, тенкове и подморнице. Daimler је такође производио делове за немачко оружје К98 Маузер.
1998—2007: DaimlerChrysler
[уреди | уреди извор]У такозваном „Спајању једнаких“ или „Брак склопљен на небесима“, између тадашњег извршног директора и архитекти Jürgen E. Schremppu, [4] Daimler-Benz AG и америчком произвођачу аутомобила "Chrysler Corporation", са седиштем у Сједињеним Државама, најмањим од тада три главна америчка произвођача аутомобила, спојена 1998. године у размени акција [5] и основала DaimlerChrysler AG. Процењен на 38 милијарди долара, био је то највећи светски прекогранични споразум икада. [6]
Услови спајања омогућили су Даимлер-Бенз-овим не-аутомобилским пословима, (као што је Daimler-Benz InterServices AG скраћено „дебис АГ“) , да наставе да спроводе своје стратегије ширења. Дебис АГ је пријавио приход од 8,6 милијарди долара у 1997.
2007—данас: Daimler AG
[уреди | уреди извор]У новембру 2014. Даимлер је најавио да ће стећи 25 одсто италијанског произвођача мотоцикала MV Agusta за необјављену накнаду. [7] MV Holding је у децембру 2017. године купио 25% компаније MV Agusta од компаније Даимлер. [8]
3. августа 2015. године, Nokia је објавила да је постигла договор о продаји свог одељења за дигиталне мапе Here конзорцијуму од три немачка произвођача аутомобила - BMW, Daimler AG и Volkswagen Group, за 2,8 милијарде евра . [9] Ово је виђено као показатељ да су произвођачи аутомобила заинтересовани за аутоматизоване аутомобиле.
Кинески произвођач аутомобила Geely преузео је 9,69% удела у компанији, путем подружнице, у фебруару 2018. године, чиме је постао највећи појединачни акционар компаније. [10]Geely је већ познат по власништву компаније Volvo Car Corporation. [11]
У фебруару 2021 године , Даимлер је рекао да планира да се преименује усвојивши име своје водеће марке, Mercedes-Benz, и Daimler Truck издвојити у засебну компанију . [12] [13]
Брендови
[уреди | уреди извор]Даимлер продаје аутомобиле под следећим брендовима широм света:
- Мерцедес-Бенз аутомобили
- Mercedes-Benz
- Mercedes-AMG - Возила високих перформанси
- Mercedes-Maybach
- Maybach - производња је завршена 2012. године, [14] али ултра-врхунска С класа и ГЛС класа продају се као Mercedes-Maybach
- Даимлер Труцкс
- Комерцијална возила
- Freightliner
- Mercedes-Benz
- Mitsubishi Fuso
- Thomas Built Buses
- Sterling Trucks
- Western Star
- BharatBenz
- Компоненте
- Alliance Truck Parts
- Detroit Diesel
- Даимлер аутобуси
- Аутобуси Mercedes-Benz
- Orion Bus Industries - затворен 2013. године
- Setra
- Mercedes-Benz комби возила
- Mercedes-Benz (комби група)
Заједничка улагања и савези
[уреди | уреди извор]Beijing Automotive Group
[уреди | уреди извор]У фебруару 2013. Даимлер је стекао 12% удела у Beijing Automotive Group Лтд , постајући први западни произвођач аутомобила који је имао удео у кинеској компанији. [15]
Даимлер сарађује са кинеском компанијом Beiqi Foton (подружницом БАИЦ-а) на производњи и изради камиона Auman. [16]
Denza
[уреди | уреди извор]2010. године и Даимлер АГ створили су ново заједничко улагање Shenzhen BYD Daimler Technology Co., Ltd.. Заједничко улагање је 2012. покренуло нову марку Denza да би се специјализовало за електричне аутомобиле.
Fujian Benz
[уреди | уреди извор]2007. Даимлер је створио заједничко улагање са Fujian Motors Group и China Motor Corporation и створио Fujian Benz (првобитно Fujian Daimler Automotive Co.).
SsangYong Motors
[уреди | уреди извор]Између 1990. и 2010. године, SsangYong је склопио партнерство саDaimler-Benz-ом . Договор је био да SsangYong развије СУВ са Мерцедес-Бенз технологијом. Ово је наводно требало да омогући SsangYong да се учврсти на новим тржиштима, а да не мора да гради сопствену инфраструктуру (користећи постојеће Мерцедес-Бенз мреже), а да Мерцедесу даје конкуренцију на тада великом тржишту СУВ- а. [17] То је резултирало Musso, који је прво продао Мерцедес-Бенз, а касније SsangYong . [18]
СавезRenault-Nissan и Даимлер
[уреди | уреди извор]7. априла 2010. године, руководиоци компаније Renault-Nissan , Carlos Ghosn и др Dieter Zetsche најавили су партнерство између ове три компаније. [19] Први плодови савеза у 2012. години укључују дељење мотора ( Infiniti Q50користи Мерцедес-ове дизел моторе) [20] и пререгистровани Renault Kangoo који се продаје као Mercedes-Benz Citan . [21]
Формула један
[уреди | уреди извор]16. новембра 2009. године, Даимлер и Aabar Investments купили су 75,1% удела у Brawn GP (Даимлер држи 45,1%). Компанија је преименована у Mercedes GP са седиштем у Brackley-у у Великој Британији, а Ross Brawn-ом преосталим директором тима. Куповина компаније Бравн довела је до тога да је Даимлер фазно продао свој удео у McLaren, завршен 2011. Мерцедес је наставио да пружа спонзорство и моторе McLaren до 2014. године.
Пре сезоне 2011, Даимлер и Aabar купили су преосталих 24,9% удела у власништву менаџмент тима, у фебруару 2011. [22] У новембру 2012. Aabar продао је преостале акције, остављајући тим (преименован у Mercedes AMG Petronas F1 Теам) у потпуном власништву Даимлера. [23]
Даимлер такође поседује Mercedes AMG погонске агрегате високих перформанси који су, од Мерцедеса АМГ Петронас, од 2021. године испоручивали моторе Aston Martin, [24] Williams [25] и McLaren.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Reuss & Esslinger 2023, стр. 88.
- ^ а б в г д ђ „Daimler Annual Report 2021” (PDF). Mercedes-Benz Group. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 3. 2022. г. Приступљено 17. 11. 2022.
- ^ „Benz & Cie. Eröffnet 1908 das Werk in Mannheim - Initiative Kulturgut Mobilität”.
- ^ „Merger is 'a marriage made in heaven'”. BBC News. 7. 5. 1998. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 31. 7. 2015.
- ^ „COMPANY NEWS; DAIMLER-BENZ AND CHRYSLER REVISE RATIO FOR STOCK SWAP”. The New York Times. 9. 6. 1998. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 7. 10. 2011.
- ^ „DaimlerChrysler dawns”. CNN Money. 7. 5. 1998. Архивирано из оригинала 28. 3. 2013. г. Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Daimler buys into Agusta as motorbike and car tech converge Архивирано 13 октобар 2015 на сајту Wayback Machine.
- ^ „MV holding: acquisitions and investments”. mvagusta.com. 2017-12-17. Архивирано из оригинала 17. 9. 2018. г. Приступљено 13. 6. 2018.
- ^ „Nokia sells Here maps business to carmakers Audi, BMW and Daimler”. CNET. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2015.
- ^ „Geely Founder Li Shufu is a New Shareholder of Daimler AG”. Cision PR Newswire. 24. 2. 2018. Архивирано из оригинала 2. 3. 2018. г. Приступљено 2. 3. 2018.
- ^ Ohnsman, Alan. „Next Stop Unicorn? Daimler Leads $155 Million Round For Silicon Valley Electric Bus Maker Proterra”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 2018-09-20.
- ^ Carey, Nick (3. 2. 2021). „Daimler to spin off truck unit, sharpen investor focus on Mercedes-Benz”. Reuters. Приступљено 4. 2. 2021.
- ^ „Automaker Daimler to spin off trucks business, change name”. Yahoo Finance Canada. 3. 2. 2021. Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 4. 2. 2021.
- ^ Schultz, Jonathan (16. 8. 2012). „At Last, the Maybach Is Priceless”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 1. 2013. г. Приступљено 1. 2. 2013.
- ^ Bryant, Chris (1. 2. 2013). „Daimler takes stake in Chinese carmaker”. Financial Times. Архивирано из оригинала 13. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ „Foton and Daimler in Truck Joint Venture”. ChinaAutoWeb.com. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2010.
- ^ „Musso-Mercedes match was a rocky road - www.drive.com.au”. Drive.com.au. 2000-05-18. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2009-09-19.
- ^ David Morley (2000-05-18). „Musso-Mercedes match was a rocky road”. Fairfax Media. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 2011-03-21.
- ^ Moffett, Sebastian (7. 4. 2010). „Daimler, Nissan, Renault Set Small-Car Cooperation”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 22. 6. 2015. г. Приступљено 7. 4. 2010.
- ^ „Mercedes engines for new Infiniti Q50”. MSN Autos. 7. 2. 2013. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ „Mercedes-Benz Citan (2013 – )”. Honest John. 18. 3. 2013. Архивирано из оригинала 26. 4. 2013. г. Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ Noble, Jonathan (28. 2. 2011). „Daimler completes team takeover”. Autosport. Haymarket Publications. Архивирано из оригинала 3. 3. 2011. г. Приступљено 28. 2. 2011.
- ^ Kassem, Mahmoud (19. 11. 2012). „Aabar Sells Stake in Mercedes Formula One Team to Daimler”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014.
- ^ Elizalde, Pablo (28. 3. 2013). „Force India to run F1 Mercedes engines from 2014 onwards”. Autosport. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014.
- ^ Straw, Edd (30. 5. 2013). „Williams to use Mercedes engines from 2014 Formula 1 season”. Autosport. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 14. 7. 2014.