Metro: Last Light

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Metro: Last Light
Metrolastlight.jpg
Омот видео-игре
Девелопер(и)4А Гејмс
Дистрибутер(и)Дип Силвер
СеријаМетро
Енџин(и)4А Енџин
ПлатформеМајкрософт виндоус
Плејстејшн 3
Eksboks 360
Makintoš
Линукс
Plejstejšn 4
Eksboks један
Излазак14. мај 2013
Жанр(ови)Пуцачина из првог лица
МодификацијеСинглплер
Режисер(и)Ендру Прохоров
Дизајнер(и)Вачеслав Аристов
Програмер(и)Олес Шишкотсков
Александар Максимучук
УметнициАндреј Каченко
ПисциДимитриј Глуховски
Ендру Прохоров
Пол Де Мео
Композитор(и)Алексеј Омелчук

Metro: Last Light је постапокалиптичнa пуцачка игра из првог лица која садржи елементе прикрадања и хорор елементе. Игрица је развијена од стране Украјинског студија 4А Гејмс, публикована је од стране Дип Силвера и дистрибуирана од стране Сквер Еникса у Северној Америци за Мајкрософт Виндовс, Плејстејшн 3 и Eksboks 360 у мају 2013. године. Ремастер верзија ове видео игре је изашла за Plejstejšn 4 и Ексбокс један у aвгусту 2014. године под називом Metro: Last Light Redux package.

Metro: Last Light је наставак видео игре Метро 2033 која прати причу главног јунака Артјома, младог војника који живи у Московски метро после разарајућег нуклеарног рата. Његова мисија је била да пронађе мистериозне Црне. Артјом мора да се изложи опасности различитих делова Метро система, као и спољном свету који је препун радијације, као и да се бори против разних факција и мутираних чудовишта. Игра побољшава различите механике играња у односу на Метро: 2033 и додаје елементе као што је унапређење оружија.

Развијена од стране тима од око 80 људи, Metro: Last Light је наставак игре Метро: 2033. Креатор приче Димитри Глуховски је написао дијалог игре и главну причу. Мултиплер верзија игре је била у плану али су одустали од ње како би се фокусирали на синглплер игру, за коју су се програмери надали да ће „обновити успомене Half-Life 2 видео игре”. Игра је првобитно требало да буде објављена од стране Америчке компаније Те Ха Кју, која је задала стриктан буџет програмерима, али ју је на крају преузела Немачка компанија Коч Медиа након што је Те Ха Кју банкротирала. Била је планирана и Wii Ју верзија али је на крају отказана.

Игра је добила генерално позитивне критите од стране критичара. Похвале су углавном биле на њихову атмосферу, дизајн у игри, звук, графику и гејмплеј, док је критика била усмерена посебно на вјештачка интелигенција и техничке проблеме. Преднаруџбина бонус Ренџер мод је био пласиран као дефинитиван начин играња али је изазвао контроверзе. Игра је била маркетиншки успешна, где је у првој недељи у малопродаји у Америци надмашила малопродајну цену њеног предходника 2033. Новелација игре написана од стране Глуховског је објављена као Метро 2035 у 2015. години. Следећа игра у овом серијалу под називом Metro Exodus је објављена 2019. године.

Гејмплеј[уреди]

Као и његов претходник Метро 2033, Metro: Last Light игра исту улогу главни јунак Артјом. Прича се одвија у постапокалиптичној Москва, углавном унутар метро система али повремено се мисије одвијају и изнад земље. Борбе су наизменичне где играч води битку између мутанта и непријатеља људи[1]. Области су веће у поређењу са Метро 2033, и игра подстиче играче да истражују јер има више путева.[2] Игра нуди већу слободу играчима, омогућавајући им да примене различите тактите за борбу против непријатеља.[3] Игра има подручја која могу да се униште са одређеним предметима као што су стубови који се руше након што су погођени.[4] Бројни дневник написани од стране Артјома пружају додатни увид у причу игре који су раштркани по мапи које играч може да сакупља.[5]

Као пуцачка игра из првог лица, Metro: Last Light садржи разне врсте ватреног оружја, нека измишљена а нека базирана на правом оружју које играч користи у борби. Протагониста игре Артјом, има способност да убије непријатеља директно са његовим оружијем.[2] Артјом има три места за оружије. Играчи могу да ставе било које оружије у било која од та три слота без ограничења.[3] Играчи имају приступ четири различита помоћна оружија која укључују нож за бацање, запаљиве гранате и ручна бомба.[6] Мутанти не поседују оружија и настоје да физички нападну играча у групама, док се људи боре са истим оружијем које је доступно и играчима. Играч може да нокаутира или да убије већину људских непријатеља уместо да их упуца, шуњајући се да не би био откривен. Пошто су непријатељи неефикасни у уочавању играча у тами, играчи могу да угасе фењере и сијалице како би добили предност над непријатељем.[7]

У постапокалиптичном окружењу муниција је редак и неопходан ресурс. Пре апокалипсе војна муниција се користила као валута. Играчи могу да избегну коришћење вредне муниције тако што ће да користе лошији квалитет муниције направљен у Метроу.[8] Због недостатка муниције, од кључног аспекта игре је чишћење. Играч може да пљачка лешеве и окружење за резервну муницију као и оружије и остале предмете.[9][10] Војна муниција може да се користи за куповину друге муниције, оружија и осталих предмета у већини Метро станица. Додаци за оружије као што су оптички нишан и пригушивач који побољшавају ефикасност оружија могу да се купе користећи исте ове меткове.[6]

Локација игре одражава тамну страну правих метро тунела са додатком елемената за преживљавање.[1] Паранормални феномени као што су фигуре сенки, халуцинације и необњашљиви звуци који су присутни већину пута играч мора да се ослања на упаљач и батеријску лампу како би се кретао кроз мрак.[7] Распоред локација је често замршен и игра мањка било какав вид мапе или било какве маркиране локације остављајући играча да покуша да нађе мисије користећи само компас.[11] Површина је смртоносна у односу на метро. У игри постоји двадесетчетворочасовно време као и стална промена времена,[2] наиме ове области су веома озрачене и гас маску је неопходно носити у сваком тренутку због загађеног ваздуха. Играчи морају да сакупљају филтере за гас маску и сваки филтер траје неколико минута и аутоматски се мењају филтери ако играч има још филтера у резерви.[1] Играч исто има могућност да обрише прљавштину и крв са гас маске.[12][13] Не постоји индикатор који говори играчу када ће филтер бити потрошен, такође тајмер на ручном сату играча показује за колико ће филтер истећи. Сат такође показује играчу ако је откривен од непријатеља.[3] На сваком оружију муниција је (делимично) видљива, што играчу говори да је муниција при крају и да мора да поново напуни оружије.[14] Уместо индикатора на мапи игрица производи аудио и визуелне информације да обавести играче.[15][16]

Постоји неколико суптилних моралних одлука у игри који утичу на карму.[17] Добрим поступцима се остварује добра карма, поступци као што су спашавање људи од непријатеља, прислушкивање разговора имеђу споредних ликова у игрици или спаринговање са непријатељским војницима. Лоша карма може да се добије лошим поступцима као што су насумично убијање људи или крађа ствари. Карма утиче на крај игре који играч доживљава.[7]

Радња[уреди]

Прича Metro: Last Light се дешава 2034. године, годину дана после дешавања Метро 2033 која прати крај оригиналне књиге у којој Артјом испаљује ракете на Црне, мистериозна бића која наводно угрожавају људе који су преживели нуклеарни рат у Московском Метроу. Ренџери су неутрални миротворци који функционишу кроз систем. Ренџери су у то време окупирали Д6 војну базу коју је Артјом посетио после прве игрице. Овај пре ратни бункер је огроман и непотпуно је истражен. Артјом је сада постао ренџер али је и остао несигуран да ли је убијање Црних била исправна одлука. Гласине о открићу Д6 и његових богатства се разгласила по Метроу, противничке групе као што су Совјетска црвена линија и Наци четврти рајх који покушавају да заузму бункер и све у њему.

Мистични Кан информише Артјома и ренџере да је један Црни преживео ракетни напад. Кан верује да је Црни кључ људске будућности и жели да комуницира са њим. Пуковник Милер, лидер ренџера жели да га елиминише јер га сматра потенцијалном претњом. Милер шаље Артјома на површину под пратњом Милерове ћерке Ане која је најбољи снајпериста Ренџера, да убије Црног.

Артјом проналази Црног (дете) али бива заробљен од војника четвртог рајха. Заробљени војник из Црвене линије Павел Морозов и Артјом беже заједно кроз тунеле Метроа и преко опасне површине. Када су стигли до средишта Црвене линије, испоставља се да је Павел високо рангирани официр, те заробљава Артјома како би сазнао више о Ренџерима и Црном. Артјом бежи и покушава да стигне до Ане и Црног које је отео Лесницки, бивши ренџер и Шпијун црвене линије. На путу до тамо проналази војску црвене линије која масакрира становнике станице који наводно имају мистериозну епидемију. Црвене линије су биле те које су представиле вирус (Ебола) станици које су добили у Д6 букнеру од Лесницког. Артјом проналази Ану и ослобађа је али они бивају изложени вирусу, где након чега су спашени бивају приморани да бораве у карантину. Уплашена да ће умрети, Ана заводи Артјома.

Након што се испоставило да нису позитивни на вирус, Артјом се поново сусреће са Каном. Артјом и Кан лоцирају Црног где се главни јунак ове игре у низу халуцинација и флеш бекова присећа да га је док је био мали Црни спасио од смрти. Испоставило се да је Артјом био психички повезан са Црним. Артјом се заклео да ће да се искупи тако што ће да заштити малог црног где касније њих двоје путују заједно у Полис (централна област Метроа), где се одржава мировна конференција у вези Д6 између Ренџера, Црвених линија, Рајха и неутралног Хансе. На путу до Полиса Артјом је поразио Лесницког и Павела. Успут је мали црни осетио да постоји група Црних у Д6 станици који су хибернирали. Након што су стигли у Полис, мали црни користи своје телепатске способности на Черману Москвину лидеру црвених линија како би признао да је мировна конференција једна обична диверзија како би Генерал Корбут могао да заузме Д6. Артјом и остатак ренџера јуришају до бункера како би једном за свагда зауставили Корбутову армију војника али их дочекује оклопни воз који се срушио на њихову станицу. Војници црвене линије окружују Артјома и Милера како би их убили.

Карма коју је играч скупио кроз целу игрицу одређује како ће се игрица завршити. У лошем крају, Артјом уништава Д6 станицу како би спречио Корбута да искористи вирус да избрише све нације и човечанство што је завршило његовом смрћу, као и свих преживелих ренџера и црвених линија. На самом крају игре је приказана сцена где Ана прича причу своме сину о томе како је његов отац Артјом био храбар ренџер. Добар крај игре који, касније откривен као и канонски завршетак, где се Артјом спрема да уништи бункер али бива заустављен од стране малог црног који са остатком црних који су се пробудили убијају Корбутову војску. На самом крају игре Артјом је назвао малог Црног последње светло наде човечанства. У оба краја игрице мали Црни одлази са остатком породице како би започели нови живот, обећавши да ће се једног дана вратити како би помогао да поново обнове свет.

Развој[уреди]

Престижни Украјински девелопер 4А Гејмс направио је игру са тимом од преко 80 људи.[18] Наставак Метро 2033, који је написао руски аутор Димитриј Глукховски, није везан за његову следећу књигу Метро 2034. Уместо тога, служи као директан наставак прве игре, са већином идеја створених од стране 4А Гејмс. Према Хуб Бејнону, шефу комуникација за Те Ха Кју, тим је одлучио да направи адаптацију видео игара из 2034. године, јер су мислили да је тон 2034 драстично другачији од свог претходника. Он га је описао као „кућно-уметнички трилер” и веровао је да се за разлику од прве игре, не може успешно претворити у видео игру.[19] Међутим, Глуховски је понудио креативан допринос пројекту и написао кратак преглед приче о игри, као и дијалог игре, која је заузимала 3000 ћелија у Majkrosoft Ekselу.[20] Тим је изабрао лош завршетак за Метро 2033, јер су веровали да је то био занимљив почетак за Metro: Last Light и да је у складу са тамним и депресивним тоном романа. [21]Глуховски је тврдио да ће прича истражити тему искупљења, људе који понављају своје грешке и идеју да имају "другу шансу".[20] Артјомов лик се такође променио да постане зрелији и искуснији.[18] Међутим, он је остао повучен лик, јер је тим сматрао да његов говор неће допринети развоју његовог лика и да ће ометати систем атмосфере и морала.[22]

Један од кључник циљева 4А Гејмс био је побољшање и рефинисање бројних аспеката из 2033. године, које је Те Ха Кју описао као „неисправно ремек дело”.[22][23] Снажан фокус на атмосферу је задржан, али је тим преуредио бројне механике играња.[24] Механизам пуцњаве је побољшан, а ватрено оружије у игри више није било дозвољено.[18] Систем анимације је прерађен и додато је више визуелних ефеката.[25] Вештачка интелигенција игре је такође прерађена да би се боље одазивала на одлуке играча.[26] Након што је чуо од играча о економском систему засновано на муницији, тим је одлучио да задржи то својство у Metro: Last Light али да боље објасне како је функционисало како играчи не би били збуњени тиме.[22] Поред тога, тим је открио да не би позајмили право гласа како би привукли већу публику. Уместо тога, ни би преуредили контроле, игре како би постали приступачнији.[26][27] Тим је такође драстично побољшао тајне секције игре. Основна филозофија дизајнирања ових секција је била забавна како кажу, али играчи не би били превише строго кажњени ако би направили било какву грешку, као што је на пример прављење превише буке. Као резултат тога, будућност вештачке интелигенције има неколико различитих нивоа, што игру чини реалнијом..[21] Конкуренти мултиплер мод је првобитно био планиран што би се рекло „јединствен” за Метро серију, и не би једноставно укључио типичне мултиплер модове као што су тим дедмеч или заузимање заставице.[28] Међутим, коначно је отказан, али могућност задржавања мултиплер мода је остала и могла би да се врати након изласка игре.[29]

Ово није игра за супер масовно тржиште Call of Duty. Не покушавамо да будемо као филм Трансформерси, покушавамо да будемо Дистрикт 9. Нешто са мало више уметничког кредибилитета. Од великог значаја је било да дозволимо студију да настави да испоручује своју визију и амбиције за игру.

- Комуникациони лидер 4А компаније, Хув Бејнон

Још један од циљева тима је био да се играчи осећају узнемирено након играња игре, и да покажу тренутке играња који ће их чинити забрињавајућим и осетљивим.[30] Тим је у игру укључио елементе хорор преживљавања, који су такође коришћени у првом делу.[18] Игра је описана од стране Те Ха Кјуа као њихова властита „понуда за борбу против уморног убице” користећи свој тежак фокус на причу за једног играча.[31] Према Бејнону, филозофија игре је потпуна супротност од Call of Duty серијала, која је описана као кратка, линеарна и испуњена која би била само туторијал за мултиплер садржај. Тим се надао да ће имати највише тренутака у игри „наративно-управљачки”, и да ће се сви непријатељски сусрети у игри дизајнирати да буду различити један од другог. Они су се надали да ће, понудити једниствено искуство са сваким новим сусретом и да ће бити запамћени од стране играча. Надали су се да ће игра да их обасја успоменама на игру Half-Life 2.[27]

Свет је сам по себио био направљен да буде упечатљив. Глукховски је укључио бројне приче у игри и различите врсте драма око четири нације у игри. Надао се да ће кроз овај приступ игра имати већу поенту од типичних пуцачина у првом лицу, и да се игра чини истински реалном.[20] Морални избор се враћа у игру. Према 4А, ови избори су веома суптилни, тако да не би гемификовали концепт.[25] То је метод који је 4А спровео да би створио осећај веродостојности према свету, који ће онда донети одлуку аутентичнијом.[7] Како бих постигао натурализам, Андреи Прокхоров, креативни директор игре, намерно је уклонио већину аспеката типичног приказа главе док су сматрали да је то препрека која спречава играче да се удубе у свет, и да ће то уништити атмосферу игре. Прокхоров је приметио да је за додавање бројних графичких и аудио сигнала потребно додатно време и напор, али је тврдио да ако има довољно времена, тим ће покушати да не прикаже све лоше детаље.[14]

Metro: Last Light покреће 4А Гејмс. властити енџин, такозвани 4А енџин.[32] Бејнон је тврдио да је са енџином то била најбоља игра која је тренутно доступна на тржишту, посебно за лични рачунар корисника.[33] Тим је такође радио на побољшању система за осветљење и уништавање игре и увео већу палету боја.[34] Игра је првобитно била најављена за Нинтендо Вии У, а наслов је био укључен у Вии У брзом показивању, иако је Те Ха Кју изјавио да игра можда неће бити доступна за ту платформу.[35] Што се тиче могућности да игра дође на Вии У, главни технички официр у 4А Гејмсу Олес Шишковсов је рекао да Вии У има ужасно спор процесор.[36] Његов колега, Хjув Бејнон, је поновио то мишљење, говорећи да неће постојати верзија игре за Вии У уређаје зато што студио није могао да оправда потребан напор и схватили су да није вредно труда у том тренутку.[36] Према Те Ха Кју, 4А је експериментисао са Вии У развојним сетом, али је касније одустао од ове верзије игре током раних фаза развоја.[37]

Те Ха Кју је био издавач прве игре, али студио није уложио много труда да помогне у развоју игре, што је довело до бројних техничких проблема и недостатка оптимизације игре. Међутим, продаја игре је изненадила Те Ха Кју и као резултат тога, издавач је сматрао да је прва игра пропуштена прилика где је почео да третира Метро као серијал.[38] Дени Билсон, тадашњи извршни директор Те Ха Кјуа је обећао да ће комапнија понудити више 4А подршке као и да ће посветити више ресурса у стварном развоју игре и маркетингу.[39] Бивши председник Те Ха Кјуа Џејсон Рубин је поделио детаље о изузетно тешким условима рада и захтевима који су постављени у тиму 4А Гејмса током завршетка игре. Њихова канцеларија је била ледена због честог нестанка струје, а тим је био принуђен да прокријумчари компјутерску опрему у канцеларије како би се избегли корумпирани цариници. Рубин је додао да је издавач понудио неразумно мали буџет програмерском тиму, што је чинило само 10% буџета његових конкурента и да је њихов радни простор био тако крцат и мали да га је упоредио са препуном школском кафетеријом и ЕА теретаном у Лос Анђелесу.[40] Наиме Рубин је похвалио тим који је направио игру која је успешно постигла високу критичку похвалу упркос тешким условима рада.[40] Према речима Андруа Прокхорова, Рубин је био једини Те Ха Кју председник који је посетио студио. Он је напоменуо да тим заслужује максималну оцену и да нема потребе за попустљивошћу од потрошача који не маре за своје радне услове.[41]

Издање[уреди]

Наслов Metro: Last Light је први пут процурео као Метро 2034, име које је 4А Гејмс првобитно користио. Компанија Те Ха Ку је официјално открила прави назив игре у мају 2011. године.[42] У новембру 2012. године, компанија Те Ха Ку је најавила да одлаже избацивање игре све до марта 2013. године како би тим програмера имао више времена да оптимизује игру.[43] У децембру 2012. године игрица је напокон изашла, а Те Ха Кју је ушла у поглавље 11, другим речима компаније је банкротирала. Metro: Last Light заједно са компанијом Те Ха Кју и свим њеним својствима и студијом је отишла на аукцију 22. јануара 2013. године. Електронска продавница Гејмс стоп је привремено обрисала игрицу са свог сајта како би спречила купце од преваре куповине недовршене игре.[44] Међутим аукција није значајно утицала на побољшање напретка у развоју игре.[45] На аукцији су учествовали Клирлејк и Коч медиа који су првобитно били намењени дистрибуцији наслова у Италији и Шпанији.[46] На самом крају Коч медиа је добила право на игру Метро франшизу за $5.9 милијона. Коч медиа је била заинтересована за овај наслов с обзиром на то да је игра већ била игрива а и фирма је већ била упозната са тимом програмера, чији су чланови радили на пројекту S.T.A.L.K.E.R: Clear Sky, игра која је била објављена од стране издавачке куће Коч Медија Дип Силвер.[47]

После аукције, Дип Силвер је објавио да ће наслов бити објављен 14. маја 2013. године у Америци, 16. маја 2013. године у Аустралији и Новом Зеланду и 17. маја 2013. године у Европи за Мајкрософт Виндовс, Плејстејшн 3 и Eksboks 360.[48][49][50] 10. септембра 2013. године је игра објављена за Makintoš оперативни систем,[51] 5. новембра 2013. године за Линукс и наслов је био у пакету са прототипом стим машине компаније Валв Корпорејшн.[52] Плејстејшн 3 верзија је додата у библиотеку Плејстејшн плус претплатилаца у фебруару 2014. године.[53]

Играчи који су купили игру преко Стимa су добили бесплатну дигиталну копију Метро 2033 (роман).[54] Дигитални илустровани роман под називом: „Артјомово Јеванђеље” који говори о догађајима који се одвијају између Metro 2033 и Metro: Last Light, објављен је од стране Дарк Хорс Комикса који је био приордер ексклузива.[55] Новелизација игре коју је написао Глуховски лично је била објављена под називом: "Метро 2035", 2015. године.[56]

Садржај за преузимање[уреди]

Они који су унапред наручили игру су добили лимитирано издање игре Metro: Last Light који је садржао код за садржај који се може преузети (ДЛЦ), ренџер мод, подешавања за тежи прелазак игре, као и јединствено оружије и валуте у игри. Ренџер мод обухвата исту кампању али са недостатком ХУД-а или попречних длачица, док је мноштво муниције и ресурса значајно смањено што је довело до тога да се играч осећа као да је физички присутан у игри. Игра је избачена као начин на који је игра првобитно и требало да се игра.[57] Имплементација игре ренџер мода је изазвала негативне реакције у гејминг индустрији.[58] Дип Силвер је одговорио да су од продаваца тражили да обезбеде ексклузивни садржај игре пре него што се игра наручи, и да је ренџер мод био најбољи избор јер су само најоданији фанови највероватније и наручили игру пре него што је изашла.[58]

Поред тога, објављена су и четири ДЛЦ пакета. Прво паковање, Фекшн пек је требало да буде доступан у јуну 2013,[59] међутим датум изласка је био померен за јун 2013. Овај пакет садржи три мисије са једним бонусом, а играч игра као снајпериста црвених линија, оклопни војник четвртог рајха и као Полис ренџер на обуци, са новим оружијем која нису пронађена у главној причи.[60] Остала три пека су пуштена у рокуу од 60 дана од пуштања фекшн пека. Други пакет, товер пек, даје сингл плер изазове мисија које имају и онлајн табеле. Трећи пакет, програмерски пек, садржи стрељану и симулатор борбе као и музеј у игри и сингл плер мисије под називом "Пауково гнездо". И на крају четврти пек, Хронични пек, садржи три додатне сингл плер мисије које садрже три лика из главне приче, Кана, Павела и Ану, додајући додатне информације о свету у којој се налазе.[61][62] Играчи имају могућност куповине сезонске карте, која им даје сва четири ДЛЦ-а по сниженој цени. Такође садржи и ограничену верзију аутоматске сачмарице под називом "Абзац",[63] и лаки митраљез Застава М72 који је претходно био доступан само ако се игра наручи пре њеног официјалног изласка.[64]

Рекудс верзија[уреди]

Нова верзија игре за осму генерацију играчка конзола није првобитно била у плану. Међутим, 22. маја 2014. је објављена ремастер верзија игре.[65] Објављена је 26. августа 2014. у Северној Америци, 29. августа 2014. у Европи и 4. септембра 2014. у Аустралији за Мајкрософт Виндовс, Плејстејшн 4 и Ексбокс један.[66][67] Редукс верзија игре додаје сва ДЛС и графичка подешавања. Пакет компилација, под називом Метро Редукс, укључивао је и ремастер верзије игара Метро 2033 и Metro: Last Light.[68] Демо редукс верзије која омогућава играчима да играју кроз прву трећину игре, објављен је за Плејстејшн 4 и Ексбокс један 2. јуна 2015 године,[69] док је Ласт Лајт Редукс објављен као игра без ДРМ-а (управљање дигиталним правима) на Гог.ком у мају 2015. године.[70]

Пријем[уреди]

Критични пријем[уреди]

Metro: Last Light је добио позитивне критике од стране критичара, а већина је похвалила графику у игри као и општи дизајн света у игри, док је критиковала линеарне секвенце. Игра је номинована 2013. године за најбољу пуцачину од стране Спајк Видео Гејм Авардс[71] и од стране Ексбокс 360 игре године од стране Гејмспот-а.[72]

Прикупљач информација Оцена
Метакритик вебсајт (PC) 82/100[73]
(PS3) 80/100[74]
(X360) 80/100[75]

Игра је углавном добро прихваћена. Критичари су похвалили 4А Гејмс за поправљање очигледних грешака које су се појављивале у претходним деловима и напоменули су да је борба у игри побољшана, задовољавајућа и упечатљива.[76][77][78][79][80] Џеф Марчиафава је напоменуо да је гејмплеј у рангу са конкурентима.[77] Међутим, неки су приметили да игра нема иновације и да је генерално превише конзервативна.[76] Многи су аплаудирали игри за за дозволу и покривености и агресивнијем пристуима мисијама,[81] и да су прикрадање и пуцање описани као напети и изазовни.[82][83] Доступнија природа игре је добила је добила различите критике. Неки су сматрали да је уклоњена фрустрација у првом делу игре,[83] док су је други критиковали као превише једноставну.[76][84][80] Рич Стантон је посебно критиковао игру за компромис како би привукао ширу публику,[82] иако је Патрик Клепек из џајант бомба (вебсајт) мислио да је шарм прве игре остао неумањен у Metro: Last Light.[78] Многи критичари сматрају да је шуњање прави начин да се игра ова игра из простог разлога што игра одговара укупном тону.[8][79] Систем економије метака је похваљен као јединствен.[84] Неки новинари су такође приметили неколико техничких проблема са игром, издвајајући Виндовс верзију,[8] док су многи критиковали вештачку интелигенцију за нерафинисање.[76][83][84] Главне битке су биле фрустрирајуће и због тога су добиле доста критика.[79] Чудовиште у игри су изазвале критике због тога штo нису претили по питању њиховог изгледа, и сувише их је тешко поразити,[81][77][84][80] док их је Рик Стантон из Еврогејма описао као чудовишта Дума.[82] Неки критичари су критиковали и присуство невидљивих зидова и неприступачних стаза, што је довело до фрустрације и узнемиравања.[83][80] Звук игре је такође похваљен што је у тону са графиком,[76] игром,[77] и атмосфером.[82]

Публикација Оцена
Деструктоид 7/10[76]
Еурогејмер 7/10[82]
Фамицу 35/40[85]
Гејм информер 4/5 звездица[81]
Гејм револушн 8.75/10[77]
Гејмспот 9/10[83]
Џајант Бомб 4/5 звездица[78]
ИГН (PC) 7.7/10[84]
(PS3/X360) 7.2/10[86]
Џојстик 4.5/5 звездица[79]
ПЦ Гејмер(Уједињено Краљевство) 80/100[80]
Полигон 8.5/10[8]

Прича је добила различите критичке критике. Неки критичари су веровали да је прича одлично написана, са занимљивим ликовима и значајним интеракцијама ликова, што је додало додатну искру свету игре.[83][84] Према речима Филипа Колара из Полигона, игра успешно омогућава играчима да имају "праву симпатију", према својим ликовима,[8] али је Артјом описан као "празна љуска" од стране ПЦ Гејмер магазина Марш Давијеса.[80] Неки су сматрали да је прича замршена, привлачна, занимљива и интересантна, са истински дирљивим тренуцима,[76][77][83] док су други критиковали да је предвидљива[80] и неуједначена.[84] Амбијентални дијалог је описан као "најбоља прича" у игри од стране Стантона, иако је приметио да их је лако промашити.[82] Гласови позајмљени у игри су добили мешовите критике. Неки критичари су то назвали "врхунски", док су неки назвали "лошим".[77][83]

Светски дизајн и атмосфера, игре су добиле велике критике критичара. Многи критичари су се сложили да је игра успешно изградила напетост кроз разговоре између ликова и механике управљања ресурсима, што је омогућило играчима да се осећају угрожено од стране света.[83][79] Сматрало се да је свет "живљи" од свог претходника, а критичари су похвалили развојни тим за стварање различитих локација и[8] претварање типичних боја у многим играма у нешто освежавајуће и запањујуће.[76] Приказ света и визија 4А Гејмса апокалипсе је надахнута због испољавања туге и очаја.[80] Пажња игре према детаљима је била је била похваљена,[81][84][18]84 а површински део света је добио посебан аплауз. Критичари су сматрали да ове секвенце нуде визуелну разноврсност и неке тренутке "истинског терора". Џим Стерлинг из Деструктоида је издвојио вишеструке сцене играња, које је описао као запрепашћујуће.[76]

Наиме Редукс верзија је добила позитивне критике критичара. Они су похвалили свеукупну атмосферу и гејмплеј, али су критиковали графичко ажурирање, које се сматрало безначајним. Према Микелу Репаразу, визуелно ажурирање игре је било разочаравајуће јер није изгледало боље од оригиналне верзије на рачунару. Све о свему, описан је као "коначна верзија" Последњег Светла да се игра због укључивања свих претходно објављених садржаја за преузимање.[87][88]

Продаја[уреди]

Metro: Last Light је најпродаванија видео игра у малопродаји у Велика Британија у првој недељи свог изласка,[89] али није успела да надмаши своју недељну продају као Метро 2033.[90] То је била шеста најпродаванија малопродајна игра у Сједнињеним Америчким Државама у месецу у којем је игра изашла према подацима НПД групе.[91] Тачни подаци продаје ове игре нису објављени, али је Дип Силвер објавио да је колекција Метро Редукса продата у више од 1.5 милиона копија.[92]

Наставак[уреди]

Metro Exodus је наставак серијала Metro: Last Light са добрим завршетком. Игра је изашла четвртог фебруара 2019. године и доступна је за рачунар, eksboks један и плејстејшн 4.[93]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Taljonick, Ryan. „"Metro: Last Light – 12 things you need to know". Приступљено 14. 5. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Alec, Meer. „"Tunnel Vision: Eyes-On With Metro: Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Donlan, Christian. „"Metro: Last Light preview: The Underground Man". Приступљено 14. 5. 2019. 
  4. ^ Schreier, Jason. „"Thirteen Things You Should Know About Metro: Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  5. ^ McAllister, Jeff. „"Metro: Last Light Artyom's hidden diary pages locations guide and walkthrough". Приступљено 14. 5. 2019. 
  6. 6,0 6,1 Bishoff, Daniel. „"Tips For Surviving Metro: Last Light's Mutants And Men". Приступљено 14. 5. 2019. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Thursten, Cris. „"Metro: Last Light preview – we venture deep into 4A Games' gloomy Muscovite shooter". Приступљено 14. 5. 2019. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 Kollar, Phillip. „"Metro: Last Light review: Red Scare". Приступљено 14. 5. 2019. 
  9. ^ McWhertor, Michael. „"Metro: Last Light shines with its dark, post-apocalyptic struggle". Приступљено 14. 5. 2019. 
  10. ^ Donlan, Christian. „"Metro: Last Light Preview: Five Frantic Minutes With THQ's Shooter Sequel". Приступљено 14. 5. 2019. 
  11. ^ Cook, Dave. „"Metro: Last Light doesn't treat you like a moron". Приступљено 14. 5. 2019. 
  12. ^ Hansen, Ben. „"Exclusive Metro: Last Light Gameplay In Our Video Preview". Приступљено 14. 5. 2019. 
  13. ^ Lingshaw, Mark. „"'Metro: Last Light' review (PC): Loaded with Eastern promise". Приступљено 14. 5. 2019. 
  14. 14,0 14,1 J. Seppala, Timothy. „"Who needs a HUD? Metro: Last Light and the return to realism". Приступљено 14. 5. 2019. 
  15. ^ Chiappini, Dan. „"Metro: Last Light Updated Preview". Приступљено 14. 5. 2019. 
  16. ^ Farrelly, Steve. „"AusGamers Metro: Last Light Developer Interview". Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2015. Приступљено 14. 5. 2019. 
  17. ^ George,, Richard. „"Struggling to Survive in Metro Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  18. 18,0 18,1 18,2 18,3 18,4 Farrelly, Steve. „"AusGamers Metro: Last Light Developer Interview". Приступљено 14. 5. 2019. 
  19. ^ Grant, Christopher. „"Metro: Last Light preview: Once more, with feeling". Приступљено 14. 5. 2019. 
  20. 20,0 20,1 20,2 Cook, Dave. „""Not your regular game story" – writing Metro: Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  21. 21,0 21,1 „"Metro: Last Light Interview". Приступљено 14. 5. 2019. 
  22. 22,0 22,1 22,2 Grayson, Nathan. „"4A On Making Metro Smarter – Not Dumbing It Down". Приступљено 14. 5. 2019. 
  23. ^ Gera, Emily. „"Metro: Last Light won't be 'flawed masterpiece'"”. Приступљено 14. 5. 2019. 
  24. ^ Hatfield, Deamon. „"E3 2011: Metro Last Light Aims To Fix Metro 2033". Приступљено 14. 5. 2019. 
  25. 25,0 25,1 Grayson, Nathan. „"Underground Sensation: Beynon on Metro: Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  26. 26,0 26,1 Lien, Tracey. „"Metro: Last Light is 'what the first game could have been and more,' Deep Silver says". Приступљено 14. 5. 2019. 
  27. 27,0 27,1 Yin-Poole, Wesley. „"THQ hopes to rekindle memories of Half-Life 2 with Metro: Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  28. ^ Jenkins, David. „"Metro: Last Light preview and interview – Russian winter". Приступљено 14. 5. 2019. 
  29. ^ Wilde, Tyler. „"Metro: Last Light won't have multiplayer at release despite previous announcement". Приступљено 14. 5. 2019. 
  30. ^ Cullen, Johnny. „"We're aiming to "unsettle the player" with Metro: Last Light, says THQ's Beynon". Приступљено 14. 5. 2019. 
  31. ^ Takahashi, Dean. „"Metro Last Light fights shooter fatigue with deeper single player (hands-on preview)". Приступљено 14. 5. 2019. 
  32. ^ Leadbutter, Richard. „"Inside Metro: Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  33. ^ Robinson, Martin. „"Metro: Last Light "one of, if not the best looking game you can actually buy"". Приступљено 14. 5. 2019. 
  34. ^ Douglas, Jane. „"Metro: Last Light: "More Complete" Than 2033". Приступљено 14. 5. 2019. 
  35. ^ Newton, James. „"Metro: Last Light No Longer Confirmed for Wii U". Приступљено 14. 5. 2019. 
  36. 36,0 36,1 Gera, Emily. „"Metro: Last Light will not come to Wii U due to its 'horrible, slow CPU'"”. Приступљено 14. 5. 2019. 
  37. ^ Makuch, Eddie. „"Metro: Last Light Wii U canceled early on". Приступљено 14. 5. 2019. 
  38. ^ Hillier, Brenna. „"THQ "a little too late" to capitalise on "bonafide hit" Metro 2033". Приступљено 14. 5. 2019. 
  39. ^ Onyett, Charles. „"Waiting For Metro 2034". Приступљено 14. 5. 2019. 
  40. 40,0 40,1 „"Jason Rubin: Metro: Last Light is the "triumph of an underdog". Приступљено 14. 5. 2019. 
  41. ^ Nunneley, Stephany. „"Metro: Last Light creative director responds to Rubin's account of 4A's terrible working conditions". Приступљено 14. 5. 2019. 
  42. ^ Harman, Stace. „"Going underground – Metro: Last Light revealed in London". Приступљено 14. 5. 2019. 
  43. ^ McWhertor, Michael. „"THQ delays South Park: The Stick of Truth, Metro: Last Light and Company of Heroes 2". 
  44. ^ Makuch, Eddie. „"Metro: Last Light removed from GameStop Impulse". Приступљено 14. 5. 2019. 
  45. ^ Nunneley, Stephany. „"Metro: Last Light team didn't lose too much time on development after THQ sale". Приступљено 14. 5. 2019. 
  46. ^ Harman, Stace. „"Koch Media to distribute THQ titles in Spain and Italy". Приступљено 14. 5. 2019. 
  47. ^ Graft, Kris. „"How Saints Row and Metro ended up with Koch Media". Приступљено 14. 5. 2019. 
  48. ^ Phillips, Tom. „"Metro: Last Light release date announced by new publisher". Приступљено 14. 5. 2019. 
  49. ^ Sarkar, Samit. „"Metro: Last Light on Steam includes digital copy of 'Metro 2033' novel". Приступљено 14. 5. 2019. 
  50. ^ Grixti, Shannon. „"First Metro: Last Light survival guide released". Приступљено 14. 5. 2019. 
  51. ^ Hinkle, David. „"Metro: Last Light emerges on Mac today". Приступљено 14. 5. 2019. 
  52. ^ Pereira, Chris. „"Steam Machine Prototypes Come Bundled With Metro: Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  53. ^ „"PlayStation Plus: Outlast and Metro: Last Light Free for Members". Приступљено 14. 5. 2019. 
  54. ^ Sarkar, Samit. „"Metro: Last Light on Steam includes digital copy of 'Metro 2033' novel". Приступљено 14. 5. 2019. 
  55. ^ Carmichael, Stephanie. „"Metro: Last Light digital comic is an exclusive preorder bonus". Приступљено 14. 5. 2019. 
  56. ^ Taljonick, Ryan. „"Metro author says humans are the worst kind of monsters". Приступљено 14. 5. 2019. 
  57. ^ Fletcher, JC. „"Metro Last Light launch copies include Ranger Mode as 'Limited Edition'"”. Приступљено 14. 5. 2019. 
  58. 58,0 58,1 Senior, Tom. „"If Metro: Last Light Ranger Mode is "the way it was meant to be played" why isn't it included for all players? We ask Koch". Приступљено 14. 5. 2019. 
  59. ^ Savage, Phil. „"Metro: Last Light DLC detailed – four packs incoming, first to arrive in June". Приступљено 14. 5. 2019. 
  60. ^ Sarker, Samit. „"Metro: Last Light gets Faction Pack DLC July 16". Приступљено 14. 5. 2019. 
  61. ^ Matulef, Jeffrey. „"Metro: Last Light Faction Pack DLC due next week • News • PlayStation 3 •". Приступљено 14. 5. 2019. 
  62. ^ „"Metro: Last Light 'Faction Pack' DLC out next week". Приступљено 14. 5. 2019. 
  63. ^ „"Metro: Last Light Season Pass now available, upcoming DLC detailed". Приступљено 14. 5. 2019. 
  64. ^ „"Metro: Last Light – RPK « DLC Details « /de «". Приступљено 14. 5. 2019. 
  65. ^ Karmali, Luke. „"Metro Redux Officially Announced For Xbox One, PS4, And PC". Приступљено 14. 5. 2019. 
  66. ^ „"Metro Metro: Redux release date announced". Приступљено 14. 5. 2019. 
  67. ^ He, Kevin. „"Metro Redux Official Release Date". Приступљено 14. 5. 2019. 
  68. ^ Makuch, Eddie. „"Metro 2033 and Metro: Last Light coming to Xbox One, PS4, and PC for $25 each". Приступљено 14. 5. 2019. 
  69. ^ Matulef, Jeffery. „"Metro Redux titles now offer lengthy free demos". Приступљено 14. 5. 2019. 
  70. ^ Alexander, Jem. „"Saints Row, Darksiders, Metro Arrive On GOG DRM-Free". Приступљено 14. 5. 2019. 
  71. ^ McWhertor, Michael. „"Spike VGX 2013 award nominees announced". Приступљено 14. 5. 2019. 
  72. ^ „"Xbox 360 Game of the Year Winner". Приступљено 14. 5. 2019. 
  73. ^ „"Metro: Last Light for PC Reviews – Metacritic". Приступљено 15. 5. 2019. 
  74. ^ „"Metro: Last Light for PlayStation 3 Reviews – Metacritic". Приступљено 15. 5. 2019. 
  75. ^ „"Metro: Last Light for Xbox 360 Reviews – Metacritic". Приступљено 15. 5. 2019. 
  76. 76,0 76,1 76,2 76,3 76,4 76,5 76,6 76,7 76,8 Sterling, Jim. „"Review: Metro: Last Light". Приступљено 14. 5. 2019. 
  77. 77,0 77,1 77,2 77,3 77,4 77,5 77,6 Marchiafava, Jeff. „"Finding Refuge in the Shadows". Приступљено 14. 5. 2019. 
  78. 78,0 78,1 78,2 Klepek, Patrick. „"Metro: Last Light Review". Приступљено 14. 5. 2019. 
  79. 79,0 79,1 79,2 79,3 79,4 Kietzmann, Ludwig. „"Metro Last Light review: Tunnel vision". Приступљено 14. 5. 2019. 
  80. 80,0 80,1 80,2 80,3 80,4 80,5 80,6 80,7 Davies, Marsh. „"Metro: Last Light review". Приступљено 14. 5. 2019. 
  81. 81,0 81,1 81,2 81,3 Bischoff, Daniel. „"Metro Last Light Review". Приступљено 14. 5. 2019. 
  82. 82,0 82,1 82,2 82,3 82,4 82,5 Stanton, Rich. „"Metro: Last Light review". Приступљено 14. 5. 2019. 
  83. 83,0 83,1 83,2 83,3 83,4 83,5 83,6 83,7 83,8 VanOrd, Kevin. „"Metro: Last Light Review". Приступљено 14. 5. 2019. 
  84. 84,0 84,1 84,2 84,3 84,4 84,5 84,6 84,7 Moriarty, Colin. „"Metro: Last Light PC Review". Приступљено 14. 5. 2019. 
  85. ^ Romano, Sal. „"Famitsu Review Scores: Issue 1281". Приступљено 15. 5. 2019. 
  86. ^ Moriarty, Colin. „"Metro: Last Light Review". Приступљено 15. 5. 2019. 
  87. ^ Reparaz, Mike. „"Metro Redux reviews". Приступљено 14. 5. 2019. 
  88. ^ „"Metro: Last Light Redux Review". Приступљено 14. 5. 2019. 
  89. ^ Martin, Matt. „"Metro: Last Light replaces Dead Island Riptide as UK No.1". Приступљено 14. 5. 2019. 
  90. ^ Matulef, Jeffery. „"Metro: Last Light sold more units in one week worldwide than its predecessor did in three months". Приступљено 14. 5. 2019. 
  91. ^ Grubb, Jeff. „"May 2013 NPD: 3DS sells well on strength of Donkey Kong and Luigi". Приступљено 14. 5. 2019. 
  92. ^ Makuch, Eddie. „"Metro Redux Sells 1.5 Million Copies". Приступљено 14. 5. 2019. 
  93. ^ „"Title sequence revealed". Приступљено 14. 5. 2019. 

Спољашње везе[уреди]

Официјални вебсајт