Microsoft AutoRoute
Програмер(и) | Microsoft |
---|---|
Оперативни систем | Windows XP па надаље[1] |
Величина | 3.13 GB[1] |
Тип | софтвер за планирање руте |
Лиценца | Trialware[1] |
Веб-сајт | www |
Microsoft AutoRoute је укинути програм за планирање путовања,[2][3] и европска верзија Microsoft Streets & Trips. Покрива Уједињено Краљевство и целу Европу, укључујући европски део Русију, као и Јерменију, Азербејџан, Грузију, Кипар и целу Турску. AutoRoute је произведен на неколико европских језика поред енглеског, и у два одвојена издања: AutoRoute и AutoRoute GPS.
Историја
[уреди | уреди извор]Microsoft AutoRoute је првобитно био заснован на Automap-у, софтверу за планирање рута који је креирала британска софтверска компанија NextBase Limited. NextBase су основали пет пријатеља који су радили из куће у Ешеру у Енглеској, пре него што су се на крају преселили у индустријски парк у Стејнсу. Његов први производ је био AutoRoute, који је издат 1988.[4]
AutoRoute
[уреди | уреди извор]Како Microsoft наводи, AutoRoute је „прилагодљиви софтвер за планирање путовања који вам помаже да добијете тачна упутства, лако истражујете нове области и успут пронађете услуге које желите и које су вам потребне. Можете да креирате распоред путовања и превучете и отпустите део руте на другу део пута за прављење заобилазних тачака је лако прегледати и додати вашем путовању, AutoRoute вам даје детаљна упутства од врата до врата и више од 5 милиона миље пловних путева и аутопутева широм Европе на дохват руке." Софтвер покрива 37 земаља источне и западне Европе.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Try AutoRoute for Free”. microsoft.com. Microsoft. Приступљено 8. 7. 2014.
- ^ Popa, Bogdan (7. 7. 2014). „Microsoft Kills Three More Software Products”. Softpedia. SoftNews.
- ^ Thurrott, Paul (7. 7. 2014). „MapPoint and Streets & Trips Step Aside for Bing Maps”. Paul Thurrott's SuperSite for Windows. Penton Media. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2014.
- ^ „History of AutoRoute and Streets & Trips”. Архивирано из оригинала 2016-02-24. г. Приступљено 2020-04-20.