Милан Мартић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Мартић
Милан Мартић
Лични подаци
Датум рођења(1954-11-18)18. новембар 1954.(69 год.)
Место рођењаСоцијалистичка Република Хрватска Жагровић, код Книна, ФНР Југославија
НародностСрбин
РелигијаПравославље
Професијаполицијски инспектор
Политичка каријера
Политичка
странка
Српска партија социјалиста
Министар унутрашњих послова у Влади САО Крајине/Републике Српске Крајине
19. децембар 1990. — 26. јануар 1994.
26. јануар 1994. — 7. август 1995.
ПретходникГоран Хаџић
НаследникУкинуто

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“.[1] Тренутно је у затвору у Естонији.

Биографија

Завршио је вишу полицијску школу у Загребу и у почетку радио као полицајац у Шибенику, а после као млађи полицијски инспектор у Книну. После неког времена постао је шеф полицијске станице у Книну.

Године 1990. постао је вођа српске цивилне милиције која се називала и Мартићева полиција.

Од 1991. до августа 1995. године Милан Мартић је имао неколико важних позиција у САО Крајини и влади РСК. Међу важнијим позицијама које је имао истичу се: министар одбране САО Крајина, замник команданта територијалне одбране, министар унутрашњих послова, а ране 1994. године постао је председник РСК.

Године 2002. предао се Хашком трибуналу, који га је оптужио за злочине почињене током постојања Републике Српске Крајине.

12. јуна 2007. Хашки трибунал осудио је Милана Мартића на 35 година затвора. Мартић је проглашен кривим за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Казну издржава у затвору у Естонији.[2]

Референце

  1. ^ „Martiću uručena optužnica”. Blic. Приступљено 31. 1. 2019. 
  2. ^ „Martić se žali na zatvorske uslove, traži premeštaj”. Blic. Приступљено 31. 1. 2019. 

Спољашње везе