Mirza Galib

С Википедије, слободне енциклопедије
Mirza Galib
Mirza Ghalib photograph 3.jpg
Puno imeMirza Asadula Kan Galib
Ime po rođenjuMirza Asadullah Baig Khan
Nadimakمِرزا اسَدُاللہ بیگ خان
Datum rođenja27 decembar 1797(1797-12-27)
Mesto rođenjaDarjagani, Akbarabad (današnji: Agra, Utar Pradeš)
 Indija
Datum smrti15. februar 1869.(1869-02-15) (71 god.)
Mesto smrtiGali Kasim Džan, Balimaran, Čandni Čouk, Delhi, Britanska Indija
(današnji: Galib ki Haveli, Delhi)
 Indija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Zanimanjepesnik
EraMogulska era, Britanski raž
DelovanjeLjubav, filozofija, misticizam

Galib (Urdu: غاؔلِب‎), rođen Mirza Asadulah Baig Kan (Urdu: مِرزا اسَدُاللہ بیگ خان‎), (27. decembar 1797 – 15. februar 1869),[1] bio je prominentni[2] urdu i persijski pesnik tokom zadnjih godina Mogulskog carstva. On je koristio svoje pseudonime Galib (Urdu: غالِب‎, ġhālib sa značenjem „dominantan”) i Asad (Urdu: اسَد‎, Asad sa značenjem „lav”). Njegovo počasno ime je bilo Dabir-ul-Mulk, Najm-ud-Daula. Tokom njegovog života, došlo je do slabljenja Mogulskog carstva i njegovog raspada. Ono je bilo potisnuto kolonijalnom Britanskom Indijom i konačno rasformirano nakon poraza Indijske pobune 1857. godine. Neki od tih događaja su opisani u njegovim radovima.[3]

Za Galiba je karakteristično da je pisao na urdu i na persijskom jeziku. Njegov persijski opus je najmanje pet puta duži od onog u urdu jeziku, ali njegova slava počiva na njegovoj urdu poeziji. U današnje vreme Galib i dalje ostaje popularan ne samo u Indiji i Pakistanu, već i među hindustanskim dijasporama širom sveta.[4]

Rani život[уреди | уреди извор]

Odeća Mirze Galiba, u Galibovom muzeju, Nju Delhiju
Specijalna komemorativna naslovnica Galiba objavljena u Indiji.
Statua Mirze Galiba u Galibovoj vili.

Mirza Galib je rođen u Kala Mahalu u Agri[5] u porodici Mogula koji su se preselili u Samarkand (u današnjem Uzbekistanu) nakon pada seldžučkih kraljeva. Njegov deda po ocu, Mirza Kokan Bajg, bio je seldžučki Turčin[6] koji je emigrirao u Indiju iz Samarkanda za vreme vladavine Ahmad Šaha (1748–1754).[7] On je radio u Lahoru, Delhiju i Džajpuru, dobio je pod-okrug Pahasu (Bulandšar, UP) i konačno se nastanio u Agri, UP, Indija. On je imao četiri sina i tri kćeri.[8]

Mirza Abdula Bajg (Galibov otac) oženio se Izat-ut-Nisa Begum, etničkom Kašmiriskom,[9] a zatim je živeo u kući svog tasta, Galibovog dede. Prvo je bio zaposlen u Navabu iz Laknaua, a zatim u Nizamu iz Hajderabada, Dekan. Poginuo je u bici 1803. u Alvaru, i sahranjen je u Rajgarhu (Alvar, Radžastan),[10] kada je Galib imao nešto više od 5 godina. Nakon toga ga je podizao njegov ujak Mirza Nasrula Bajg Kan, ali je 1806. Nasrula pao sa slona i umro od zadobijenih povreda.[11]

Godine 1810, u uzrastu od trinaest godina, Galib se oženio Umrao Begum, ćerkom Navaba Ilahija Bakša (brata Navaba iz Ferozepur Džirka).[12] Ubrzo se preselio u Delhi, zajedno sa svojim mlađim bratom Mirzom Jusufom, koji je u mladosti razvio šizofreniju i kasnije umro u Delhiju tokom haosa 1857. godine.[10] Nijedno od njegovih sedmoro dece nije preživelo posle detinjstva. Nakon venčanja, nastanio se u Delhiju. U jednom od svojih pisama, on opisuje svoj brak kao drugi zatvor nakon prvobitnog zatočeništva koji je bio sam život. Ideja da je život jedna neprekidna bolna borba koja se može završiti tek kada se sam život završi, ponavlja se u njegovoj poeziji. Jedan od njegovih kupleta to ukratko iznosi:[13]

قید حیات و بند غم ، اصل میں دونوں ایک ہیں
موت سے پہلے آدمی غم سے نجات پائے کیوں؟

Zatvor života i ropstvo tuge su isto
Zašto bi čovek trebalo da se oslobodi tuge pre nego što umre?

Postoje oprečni izveštaji o njegovom odnosu sa suprugom. Smatrana je pobožnom, konzervativnom i bogobojažljivom.[14]

Književna karijera[уреди | уреди извор]

Galib je počeo sa pisanjem poezije u svojoj 11 godini. Njegovo maternji jezik je bio urdu, ali se u njegovoj kući isto tako govorilo persijski i turski. U mladosti je stekao obrazovanje na persijskom i arapskom jeziku. U Galibovo vreme reči „hindski” i „urdu” su bile sinonimne (pogledajte hindu-urdu polemiku). Galib je pisao persijsko-arapskim pismom koje se koristi za pisanje modernog urda, ali je svoj jezik obično nazivao „hindi”. Jedno od njegovih dela naslovljeno je Ode-e-Hindi („Parfem hindija”).[15][16]

Galibova poema Nastaliku

Iako je Galib preferirao persijski jezik u odnosu na urdu,[17] njegova slava počiva na radovima napisanim na urgu jeziku. Urdu naučnici su napisali brojne komentare o Galibovim ghazal kompilacijama. Prvo takvo razmatranje ili Šarh napisao je Ali Hejder Nazm Tabatabaj iz Hajderabada za vreme vladavine poslednjeg Nizama u Hajderabadu.

U skladu sa konvencijama klasičnog gazala, u većini Galibovih stihova identitet i pol voljene su neodređeni. Kritičar/pesnik/pisac Šamsur Rahman Farukuj objašnjava[18] da je konvencija o postojanju „ideje” ljubavnika ili voljenog umesto stvarnog ljubavnika/voljenog oslobodila pesnika-protagonistu-ljubavnika od zahteva realizma. Ljubavna poezija u urdu od poslednje četvrtine sedamnaestog veka nadalje sastoji se od „pesama o ljubavi”, a ne od „ljubavnih pesama” u zapadnom smislu te reči.

Prvi potpuni engleski prevod Galibovih gazala bio je Ljubavni sonet Galiba, koji je uradio Sarfaraz K. Niazi,[19] a objavile su ga izdavačke kuće Rupa & Co u Indiji i Ferozsons u Pakistanu. Taj prevod sadrži potpunu rimsku transliteraciju, eksplikaciju i opsežan leksikon.[20]

Penzije i pokroviteljstvo[уреди | уреди извор]

Galib je opisan kao da je više zabrinut za primanje penzija nego za izgradnju imanja ili bavljenje trgovinom.[11] Galib je dobijao mesečnu platu od 62 rupije i 8 ana iz državne penzije svog strica do 1827. godine.[21] On je otputovao je u Kalkutu i podneo peticiju generalnom guverneru da nastavi da prima novac od ove penzije.[21]

Jedna od Galibovih životnih ambicija bila je da postane ustad najvišeg ranga za kraljevski Mogulski dvor.[11] Ova pozicija ne samo da bi dokazala njegovo umetničko majstorstvo, već bi mu obezbedila i platu od 400 rupija mesečno.[11] Pre nego što je postao zvanični pesnik laureat suda, Galib je dobijao platu od 50 rupija mesečno da piše istorije o kući Tajmur.[11]

Pisma[уреди | уреди извор]

Mirza Galib je bio nadaren pisac pisama.[22] Mirza je stvarao ne samo urdu poeziju, već i prozu. Njegova pisma su dala osnovu lakom i popularnom urdu jeziku. Pre Galiba, pisanje pisama na urdu bilo je veoma ornamentalno. Svoja pisma je učinio da „razgovaraju”, koristeći reči i rečenice kao da razgovara sa čitaocem.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pavan K. Varma (1989). Ghalib, The Man, The Times. New Delhi: Penguin Books. стр. 86. ISBN 0-14-011664-8. 
  2. ^ „Mirza Asadullah Khan Ghalib”. Britannica. Приступљено 12. 7. 2014. 
  3. ^ Nicole Dastur (12. 5. 2007). „Remembering 1857 in 2007”. The Times of India. 
  4. ^ Ras H. Siddiqui (27. 7. 2003). „Ghalib in California”. Dawn. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2009. Приступљено 20. 5. 2013. 
  5. ^ „No memorial for Ghalib at his birthplace, Agra”. IBNLive. 27. 12. 2013. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2014. 
  6. ^ „| ریختہ”. 
  7. ^ „Aḥmad Shah | Mughal emperor”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 28. 6. 2019. 
  8. ^ Imam, Mir Jaffar; Imam (2003). Mirza Ghalib and the Mirs of Gujarat (на језику: енглески). Gujarat, India: Rupa Publications. ISBN 978-81-291-0057-3. 
  9. ^ Mirza Asadullah Khan Ghalib (2000). Persian poetry of Mirza Ghalib. Pen Productions. стр. 7. ISBN 978-81-87581-00-0. 
  10. ^ а б „Mirza Ghalib”. Megajoin.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2012. Приступљено 20. 5. 2013. 
  11. ^ а б в г д Spear, Percival (1972). „Ghalib's Delhi” (PDF). columbia.edu. Приступљено 25. 10. 2019. 
  12. ^ Berkı, Kamıl Eşfak (1996). GĀLİB MİRZA ESEDULLAH - an article published in İslâm Ansiklopedisi (на језику: турски). 13 (Fikih – Gelenek). Istanbul: Türkiye Diyanet Vakf. стр. 328—329. ISBN 9789753894401. 
  13. ^ Byjameela Siddiqi. „Mirza Ghalib: The "Godless" Lover by Byjameela Siddiqi”. Sufism.ru. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2013. Приступљено 20. 5. 2013. 
  14. ^ Genealogy of the Nawabs of Loharu Queensland University
  15. ^ Omkar Nath Koul (2008). Modern Hindi Grammar. Dunwoody. стр. 3. ISBN 978-1-931546-06-5. 
  16. ^ „Mirza Ghalib.”. Megajoin.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2012. Приступљено 20. 5. 2013. 
  17. ^ Wheeler McIntosh Thackston (1994). A Millennium of Classical Persian Poetry: A Guide to the Reading & Understanding of Persian Poetry from the Tenth to the Twentieth Century. Ibex Publishers, Inc. стр. 98. ISBN 978-0-936347-50-9. 
  18. ^ „Shamsur Rahman Faruqui explains” (PDF). Columbia University. 
  19. ^ „Dr. Sarfaraz K. Niazi”. niazi.com. 
  20. ^ Roman transliterations with English translation of uncommon words
  21. ^ а б Naim, C.M. (септембар 2001). „Ghalib's Delhi: A Shamelessly Revisionist Look at Two Popular Metaphors” (PDF). 
  22. ^ Ali Asghar (6. 5. 2003). „Ghalib's letters”. The Hindu. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2011. Приступљено 20. 5. 2013. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]