Пређи на садржај

Monster (манга)

С Википедије, слободне енциклопедије
Монстер
Жанр
Манга
АуторНаоки Урасава
ИздавачShogakukan
Циљна групаСеинен
ШтампаBig Comics
ЧасописBig Comic Original
Прво излажење5. децембар 199420. децембар 2001.
Томови18 (списак томова)
Роман
Another Monster
АуторНаоки Урасава
ИздавачShogakukan
Година издања21. јун 2002.
ТВ аниме
Режисер Масајуки Коџима
Продуцент
  • Хирошки Јамашита (#1–10)
  • Тошио Накатани (#11–74)
  • Манабу Тамура
  • Такуја Јуи
  • Масао Марујама
Сценариста Тацухико Урахата
Композитор Кунијаки Најшима
Студио Madhouse
Мрежа Nippon TV
Премијерно приказивање 7. април 200428. септембар 2005.
Епизоде 74
Портал Стрип

Монстер је манга коју је написао и илустровао Наоки Урасава. Серијализовала се од 1994. до 2001. године у Шогакукановој ревији Big Comic Original са поглављима сакупљеним у 18 томова. Манга је 2004. године адаптирана у аниме од 74 епизоде.

Ово је прво Урасавино дело које је доживело међународни успех, са 20 милиона продатих примерака. Аниме адаптација се сматра једном од најбољих серија из те деценије.

Кензо Тенма је јапански неурохирург који живи и ради у Западној Немачкој. Његова одлука да спаси дечака званог Јохан Либерт кошта ће га свега и довести многе животе у опасност.

Урасава је већ 1986. године желео да напише мангу са медицинском тематиком, али његовом уреднику се није свидела та идеја. Уместо тога, Урасава је радио на причи о женском џуду, што ће касније постати његова прва независна манга под називом Јавара!.[3]

Као инспирацију за Монстер навео је амерички филм Бегунац у којој је доктор оптужен за убиство.[3] За временски оквир узео је Немачку после Другог светског рата јер је желео да прикаже утицај немачке медицине и неонацизма на друштво.[4]

Урасава је привремено био хоспитализован због умора док је радио на Монстеру, јер је уједно радио на манги Хепи!, и по њеном завршетку на серијалу Дечаци 20. века.[5]

Франшиза

[уреди | уреди извор]

Мангу Монстер написао је и илустровао Наоки Урасава. Објављивала се од 5. децембра 1994. до 20. децембра 2001. године у Шогакукановој ревији Big Comic Original.[6] Поглавља су сакупљена у 18 танкобона; први је изашао 30. јуна 1995., а последњи 28. фебруара 2002. године.[7] Манга је потом 2008. године препакована у девет канзенбан издања.[8][9]

Урасава је 2002. написао додатак манги у виду илустрованог романа под називом Another Monster.

Манга је адаптирана у аниме у продукцији студија Madhouse. Оригинално се емитовала од 7. априла 2004. до 28. септембра 2005. године на јапанском каналу Nippon TV, са укупно 74 епизоде. Карактер дизајн радио је аниматор из студија Гибли, Китако Косака. Уводну шпицу компоновао је Кунаки Хајшима, док су одјавне писали Дејвид Силвијан[10] и Фуџико Хеминг. Илустрације из друге одјавне шпице засноване су на сликовници из самог анимеа, која је 2008. године добила штампано издање.[11]

Играни филмови

[уреди | уреди извор]

Компанија New Line Cinema је 2005. године откупила лиценцу за Монстер и довела сценаристу Џоша Олсона (Насилничка прошлост) да адаптира причу за филм.[12][13] Пројекат никад није реализован.[14] Године 2013., Гиљермо дел Торо је позван да ради серијску адаптацију манге за HBO,[15] али је две године касније студио одлучио да угаси пројекат.[16][17][18]

Закључно са 2005. годином, продато је преко 20 милиона примерака манге. Монстер је освојио многе награде, као што су: признање за „одличност“ на јапанском Медија Артс фестивалу (1997),[19] Културолошку награду „Тезука Осаму“ (1999),[20] Шогакуканову награду за манге у општој категорији (2001)[21] и награду „Лука Комикс“ за најбољу мангу (2004).[22]

Жуно Дијаз, добитник Пулицерове награде, рекао је за Урасаву да је „злато Јапана” и да су његове манге доказ тога.[23] Деб Аоки (About.com) је у својој рецензији написала да је Монстер напета мистерија коју вреди читати више пута, иако је понекад „збуњујућа”. Карл Кимлинџер (Anime News Network) је похвалио начин на који Урасава пише напете сцене, рекавши да „постоји одличан баланс информација и мисинформација, као у најбољем трилеру”.[24] Похвалио је такође начин на који сви ликови, чак и испрва небитни, на крају буду део истог плана,[25] премда му се не свиђа сам дизајн карактера.[26] За остатак цртежа написао је да су „невидиљво савршенство,” са одлично постављеним панелима и детаљима које је лако испрва занемарити.[24] Карло Сантос са истог сајта, написао је у својој рецензији да је Монстер „јединствен трилер” који поред „све мистерије и хорора садржи моменте љубави, наде и свега доброг што човечанство има да понуди”.[27] Његова сарадница Кејси Бријенза је похвалила прецизност цртежа и јединственост свих ликова, али уједно критиковала колико је пажње посвећено споредним ликовима као и сам крај, за који је написала да је отишао „уз јецај”.[28] Упркос томе, наводи да је манга добра ако се „занемари логика”.[29] Лерој Доресо (Comic Book Bin) сматра да је манга „савршенство, вредна поновног читања”.[30] IGN атмосферу манге пореди са филмовима Алфреда Хичкока.[31]

  1. ^ а б „Naoki Urasawa's Monster Manga Series Returns to Print in New Perfect Edition Release from Viz Media”. Viz Media via Anime News Network. 25. 6. 2014. Архивирано из оригинала 7. 6. 2019. г. Приступљено 10. 6. 2019. „MONSTER: THE PERFECT EDITION is the ultimate version of the acclaimed psychological crime thriller. 
  2. ^ „The Official Website for Monster”. Viz Media. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  3. ^ а б Osmond, Andrew (6. 7. 2019). „Interview: Naoki Urasawa”. All the Anime. Архивирано из оригинала 15. 2. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  4. ^ Coats, Cayla (6. 2. 2019). „INTERVIEW: All You Need is a White Piece of Paper and Pen: A Conversation with Monster and 20th Century Boys Creator Naoki Urasawa”. Crunchyroll. Архивирано из оригинала 10. 5. 2020. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  5. ^ Schley, Matt (11. 2. 2016). „Monster's Naoki Urasawa Celebrated in Career-Spanning Exhibition”. Otaku USA. Архивирано из оригинала 8. 5. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  6. ^ Macdonald, Christopher (6. 2. 2004). „Monster to be Animated”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 4. 12. 2022. г. Приступљено 4. 12. 2022. 
  7. ^ „MONSTER”. s-book.com (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 8. 9. 2007. г. Приступљено 4. 12. 2022. 
  8. ^ „MONSTER 完全版 1” (на језику: јапански). Shōgakukan. Архивирано из оригинала 26. 1. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  9. ^ „MONSTER 完全版 9” (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 19. 11. 2021. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  10. ^ „For the Love of Life”. davidsylvian.net. Архивирано из оригинала 11. 3. 2018. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  11. ^ MONSTER完全版 別巻 なまえのないかいぶつ (на језику: јапански). Shōgakukan. Архивирано из оригинала 24. 8. 2020. г. Приступљено 24. 8. 2020. 
  12. ^ Macdonald, Christopher (8. 7. 2005). „Live Action Monster Movie Screenwriter”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 6. 2021. г. Приступљено 12. 6. 2021. 
  13. ^ „Josh Olson to Adapt Manga Comic Book Monster”. MovieWeb. Архивирано из оригинала 11. 5. 2008. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  14. ^ Manry, Gia (20. 10. 2010). „Universal, Illumination Get Film Rights for Urasawa's Pluto Manga”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 12. 6. 2021. „New Line Cinema acquired the film rights to Urasawa's manga Monster in 2005, and a writer was attached to the project, but no new information on the film has been released since. 
  15. ^ Fleming, Mike (24. 4. 2013). „Guillermo Del Toro Is Hatching A 'Monster' Of A Series at HBO”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 7. 8. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  16. ^ Chavez, Kellvin (16. 10. 2015). „Exclusive: Talking 'Crimson Peak' With Guillermo del Toro”. Latino Review Media. Архивирано из оригинала 10. 11. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2021. 
  17. ^ Saabedra, Humberto (16. 10. 2015). „Guillermo Del Toro Offers Update on Status of "Monster" Adaptation”. Crunchyroll. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 12. 6. 2021. 
  18. ^ Pineda, Rafael Antonio (24. 10. 2015). „Guillermo del Toro: Live-Action Monster is 'Out of HBO'. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 6. 2021. г. Приступљено 12. 6. 2021. 
  19. ^ „Manga Division 1997 (1st) Japan Media Arts Festival Archive” (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 6. 2. 2018. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  20. ^ Macdonald, Christopher (10. 5. 2005). „Tezuka Award Winner Announced”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  21. ^ 小学館漫画賞: 歴代受賞者 (на језику: јапански). Shōgakukan. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 19. 8. 2007. 
  22. ^ Hodgkins, Crystalyn (1. 11. 2021). „Naoki Urasawa's Asadora! Manga Wins Lucca Comics Award for Best Series”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 10. 8. 2022. г. Приступљено 15. 2. 2023. 
  23. ^ Díaz, Junot (3. 7. 2008). „The Psychotic Japanese Mastermind”. Time. Архивирано из оригинала 9. 6. 2019. г. Приступљено 9. 6. 2019. 
  24. ^ а б Carl, Kimlinger (9. 2. 2007). „Monster GN 5 – Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 5. 7. 2020. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  25. ^ Carl, Kimlinger (27. 9. 2007). „Monster GN 8–9 – Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 30. 7. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  26. ^ Carl, Kimlinger (12. 10. 2007). „Monster GN 10 – Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 29. 7. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  27. ^ Santos, Carlo (27. 6. 2008). „Monster GN 14–15 – Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 25. 8. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  28. ^ Brienza, Casey (14. 9. 2008). „Monster GN 16 – Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 4. 7. 2020. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  29. ^ Brienza, Casey (18. 12. 2008). „Monster GN 17–18 – Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 9. 8. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2013. 
  30. ^ Douresseaux, Leroy. „Naoki Urasawa's Monster: Volume 18”. Comic Book Bin. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. Приступљено 29. 8. 2021. 
  31. ^ Sparrow, A.E. (13. 5. 2012). „Monster: Volume 15 Review”. IGN. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. Приступљено 29. 8. 2021. 

Спољашњи извори

[уреди | уреди извор]