Most kralja Aleksandra

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Most kralja Aleksandra
King Aleksandar bridge in Belgrade.jpg
Most kralja Aleksandra
MestoBeograd
 Kraljevina Jugoslavija
Funkcija16.12.1934. god. - 12.04.1941. god.
Karakteristike
Dužina474
ArhitektaNikolaj Krasnov

Most kralja Aleksandra je bio drumski most preko reke Save u Beogradu, koji je srušen tokom Drugog svetskog rata. Posle rata je na njegovom mestu podignut Brankov most.

Izgradnja i razvoj[уреди]

Godine 1930. raspisan je javni konkurs za izgradnju drumskog mosta preko reke Save u Beogradu, a posao je ustupljen inostranoj firmi iz Oberhauzena. Do tada je preko Save u Beogradu postojao samo železnički most sagrađen još 1884. godine. Pošto je položaj mosta definisan u pristanišnoj zoni, a da bi se omogućilo nesmetano okretanje brodova zahtevan je uslov da se reka Sava premosti jednim otvorom od 250m, s tim da visina plovnog gabarita ispod mosta bude 12m.

Građenje je počelo jula 1930. godine. Ukupna dužina mosta iznosila je 474m (7.7+75,0+261,0+75,0+9,0+47,0 - počev od novobeogradske strane). Glavna mostovska konstrukcija, raspona 75+261+75m izvedena je kao viseći most po ugledu na viseći most preko reke Rajne u Kelnu.

Изградња

Kao prvi drumski most otvoren je 16. decembra 1934. godine. Most kralja Aleksandra Karađorđevića je premostio Savu oslonjen na dva armirano-betonska stuba u srpsko-vizantinskom stilu, dok su čelična užad držala celokupnu konstrukciju. Otvaranje je bilo spektakularno, preko mosta kralja Aleksandra prvo je prešla svečana kraljevska konjica sačinjena od 700 konjanika. 11 i 12 decembra izvršena je proba tako što je preko njega prešlo desetak Opštinskih kamiona cisterni. Most je otvorio princ namesnik, Pavle Karađorđević, a na dan otvaranja preko mosta prošetalo je oko 150.000 građana. Preko mosta je skoro godinu dana zatim 5. novembra 1935. god prešao i prvi tramvaj br 14 za Zemun, zbog čega je u narodu bio poznat i kao Zemunski most.

Kako se početkom 1934. godine bližio kraj izgradnje mosta Kralja Aleksandra sve više počinje da se razmišlja o skulpturama koje bi trebalo da se nađu na pilonima mosta. Ivan Meštrović izneo je ideju o četiri konjanika, dva na jednom pilonu sa obe strane mosta. Ovi konjanici trebalo je da budu car Dušan i kraljevi Tomislav, Trvtko i Petar I Karađorđević. Visina stubova na kojima bi se nalazili konjanici bi bila 22 metra, što bi značilo da bi, sa dodatom visinom samih pilona, konjanici bili na visini 45 metara (visina Palate "Albanija"). Od ovog rešenja se odustalo pod pritiskom raznih inženjera i vajara, a kao razlozi su navedeni nepoštovanje porcedure za izbor skulptora, previsoka cena kao i nefunkcionalnost figura. Udruženje likovnih umetnika u Beogradu je smatralo Meštrovićev projekt statua "umetnički neuspelim" i kritikovalo to što nije primljen javnim konkursom[1].

Rušenje mosta[уреди]

Ovaj most nazvan most kralja Aleksandra je porušen u ratnim razaranjima (Drugi svetski rat), tačnije 12.04.1941. godine, dizanjem u vazduh od strane vojske Kraljevine Jugoslavije u aprilskim borbama, a u cilju sprečavanja prelaska nemačkih oružanih snaga na drugu stranu, tako da je služio relativno kratko. U tom trenutku je na Zemunskoj strani ostalo nekoliko tramvaja, tako da je nakon Drugog svetskog rata jedno godinu dana funkcionisala tramvajska linija 14 od Starog sajmišta do Zemuna. Pored Zemuna, jedini bitniji objekti sa one strane reke pre rata bili su stari aerodrom i 1938. izgrađeno i po lošemu nadaleko čuveno Staro sajmište.

Za rušenje mosta vezan je tragičan događaj: on govori o rasulu u kojem se našla naša vojska tokom Aprilskog rata. Most je, naime, srušen u trenutku kada se ispod njega nalazio brod „Tanasko Rajić“ koji se povlačio ka Ostružnici… Inženjerci u mrkloj noći nisu videli da tačno ispod mosta prolazi brod sa 110 ljudi. Kako se metalna konstrukcija posle eksplozije survala tačno na lađu, na licu mesta je poginulo 95 osoba.

Obnova mosta[уреди]

Na stubovima i oporcima starog lančanog mosta kralja Aleksandra sagrađen je današnji Brankov most. Stubovi na obalama Save su preživeli prvo, a potom i savezničko bombardovanje 1944. godine. Na kamenim ostacima, deceniju kasnije, sagrađen je novi most koji je pušten u saobraćaj 1956. godine, a nazvan je u čast pesnika Branka Radičevića.[2] Od tada, mostovska konstrukcija je dograđivana i proširivana, od 1979. godine ima sadašnji izgled, ali stubovi nisu temeljno sanirani.[3]

Povezane zanimljivosti[уреди]

Posle rušenja, kad su Nemci potom ušli u Beograd hitno im je bio neophodan most za prebacivanje trupa i opreme iz srednje u jugoistočnu Evropu, kao i sirovina, ali i ranjenika u obrnutom smeru. Kako je opravka postojećeg mosta bila krupniji zalogaj rešenje je pronađeno u Žablju, gde je neposredno pre toga, s ciljem da premosti Tisu, iz Nemačke u delovima dopremljen novi most. Pošto je most u Beogradu bio neophodniji to je nesuđeni žabaljski hitno prebačen u Beograd, montiran, i tokom 1942. godine pušten u saobraćaj - To je Savski most (Beograd).

Postoji i mit o prokletstvu mosta kralja Aleksandra, koincidencijom korišćenog 7 godina, posebno zbog činjenice da se most gradi na ostacima nekadašnje džamije, koju su prethodno morali da raščiste. Džamija se, inače, nalazila tačno na mestu gde je danas noseći stub mosta na desnoj obali Save. Upravo su tu Liman džamiju, kako se zvala ova bogomolja, ljudi želeli da zaborave.

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Politika, 30. mart 1934 pp. 8-9, digitalna.nb.rs
  2. ^ „Most kralja Aleksandra”. STARI BEOGRAD. Приступљено 11. 3. 2019. 
  3. ^ „Restauracija kameno-betonskih površina Brankovog mosta”. Beograd. Grad beograd. Приступљено 11. 3. 2019. 

Spoljašnje veze[уреди]