Мотоцикл

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Motorbike)
Италијански мотоцикл Дукати 748
Трке на моторима
Неправилан начин коришћења мотоцикла
Пет путника на мотоциклу (Лаос)

Мотоцикл (говорно мотор) путничко је возило с два точка,[1][2] које се покреће мотором.[3][4][5] Намењен је углавном превозу једне (или две) особе. Возач на њему седи, по правилу, обухватајући шасију ногама.

Мотоцикл обично има два точка, а ако му маса није већа од 400 kg може имати и три точка. Може имати и бочну приколицу.[6][7]

Типови[уреди | уреди извор]

Постоје три главна типа мотора: друмски, оф-роуд, и тип двоструке намене. Поред ових типова постоје још много подтипова мотоцикла за различите намене. Често постоји и тркачки спорт сваког типа мотора, као што су друмске трке и друмски мотори, или мотокрос и брдски мотоцикли.

Друмски мотоцикли укључују путничке, спортске, скутере, мопеде и многе друге типове. Оф-роад мотоцикли укључују многе типове дизајниране за вожњу ван друма као што је мотокрос и они нису легални за вожњу по друму у многим деловима.

Мотори двоструке намене су креирани да могу ићи ван пута али легални су и за друмску вожњу.

Историја[уреди | уреди извор]

Прве компаније мотоцикла[уреди | уреди извор]

Године 1894. Хилдебранд и Волфмулер постаје прва серијска производња мотоцикла.[8]

Мотоцикл "Фалкон" који се у Саримсаклију у Турској користи за превоз туриста

Excelsior Motor Company, првенствено компанија за производњу бицикла основана у Coventry, England, је отпочела производњу свог првог модела мотоцикла 1896.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

За време Првог светског рата, производња мотоцикла је у великој мери појачана за ратне напоре за снабдевање ефективне комуникације са линијама фронта војника. Гласници на коњима су замењени са возачима на мотоциклима који носе поруке, који обављају извиђања и делују као војне полиције. Америчка компанија Harley Davidson је посветила преко 50% своје фабричке производње према војном уговору до краја рата. Британска компанија Triumph мотори продали су више од 30.000 својих Triumph Тип Х модела савезничким снагама током рата. Са задњим точком који је управљан појасом, Модел Х је опремљен са 499cc ваздушним хлађењем четворотактни један-цилиндрични мотор. То је такође био први Triumph без педала. Модел Х многи сматрају да је био први модеран мотоцикл. Представљен је 1915. године са бочним вентилом четворотактни мотор 550cc са три брзина и каиш мењачем. Био је толико популаран да је добио надимак верни Triumph.

После рата[уреди | уреди извор]

До 1920, Harley Davidson је био највећи произвођач, и њихови мотори су се продавали од стране продаваца у 67 земаља. Од касних 1920-их и почетком 1930—их година, ДКВ у Немачкој постаје највећи произвођач.

Године 1950, поједностављеност је почео да игра све већу улогу у развоју тркачких мотоцикала и пружи могућност радикалних промена у мото дизајну. НСУ и Moto Guzzi били у претходници овог развоја. НСУ је произвео најнапреднији дизајн, али након смрти четири НСУ возача у сезони 1954-1956, они су зауставили даљи развој и отказали Grand Prix мото трке.

Moto Guzzi производи конкурентне тркачке машине, и 1957. године скоро све Grand Prix трке су биле освојене аеродинамичним машинама.

Оd 1960 до 1990, мали двотактни мотори су били популарни у свету, делом као резултат Источне Немачке.

Данас[уреди | уреди извор]

У 21. веку, индустрија мотора је углавном доминирала од стране кинеске мото индустрије и јапанске мото компаније. Поред велико капацитетних мотоцикала, постоји велико тржиште мање капацитетних (мање од 300cc) мотоцикала, углавном концентрисане у азијским и афричким земљама и произведени у Кини и Индији. Јапански пример је Honda Super Cub 1958, који је постао најпродаваније возило свих времена, са 60 милиона јединица произведених у априлу 2008. године. Данас, овом облашћу доминирају углавном индијске компаније са Hero MotoCorp у настајању као светски највећи произвођач двоточкаша. Њихов најсјајнији модел је продат у више од 8,5 милиона примерака до данас. Други велики произвођачи су Bajaj и TVS motors.

Технички аспекти[уреди | уреди извор]

Конструкција[уреди | уреди извор]

Конструкција мотоцикла је инжењеринг, производња, и монтажа компоненти и система за мотоцикл, што даје резултате у перформансама, трошковима. Уз неке изузетке, изградња модерних мотоцикала је стандардизована на челичним или алуминијумским рамом, телескопске виљушке држе предњи точак и диск кочнице. Бензински мотор обично се састоји од једног до четири цилиндра (и мање уобичајено, све до осам цилиндара) у спрези са ручним пето- или шесто-степеним мењачем.

Потрошња горива[уреди | уреди извор]

Потрошња горива за мотоцикле варира од типа мотора и нацина вожње.[9] Због ниског "помака" у мотору, и високог односа снаге према маси, мотоцикли су штедљиви у потрошњи горива. Од 1950. године у Британији и модерним нацијама у развоју, мотоцикли су битан део трговине возилима.

Електрични мотори[уреди | уреди извор]

Веома ниску потрошњу горива цесто можемо приметити код електрицних мотора "хибрида". Електрицни мотори су изузетно тихи. Домет снаге и максимална брзина су ограницени због технологије батеријом која покреце сам мотор.[10] Тренутно су у развоју такозвани "петролеум-електрицна" возила, како би се проширио домет и побољшале перформансе електрицних возила, и њиховог управљацког система.

Поузданост[уреди | уреди извор]

Анкета из 2013. године, у САД је прикупила податке од 4680 мотоцикала купљених нових од 2009. до 2012. године. Најцешци проблеми су били коциони систем, електроника, са акцентом на паљењу мотора, односно "алтернатору". Такоде резултати су показали да ови мотоцикли нису најпогоднији за дуже путеве. На крају истраживања, дошло се до закљуцка да се проблеми са коционим системом дешавају због мањка провере делова који се у њему састоје, односно људски фактор је у питању. Из пет марки мотоцикала од којих је за анкету прикупљено довољно података, Хонда, Кањасаки и Yамаха су статистицки били изједнацени, са 11 до 14% од наведених из анкете су били суоцени са озбиљним поправкама. Харлеy-Давидсон је имао просек од 24%, док је БМЊ био лошији, са 30% од њих који су захтевали озбиљну поправку. Није било довољно из марке Триумпх и Сузуки мотоцикала за јасан закљуцак, иако се цини да је Сузуки поуздан као и остале три јапанске марке, док је Триумпх могао да се пореди са Харлеy-Давидсон и БМЊ. Три цетвртине поправки су коштале мање од 200 долара, и две трецине је поправљено за мање од два дана. Упркос лошијој поузданости у анкети, власници Харлеy-Давидсон и БМЊ су изјаснили задовољство, и три цетвртине од њих су рекли да би поново купили исти мотоцикл, а исто су рекли 72 процента власника Хонда мотоцикала и 62 процента власника Кањасаки и Yамаха.

Динамика[уреди | уреди извор]

Разлицити типови мотоцикала имају разлициту динамику и она има важну улогу у томе како це се мотицклом управљати у неким условима. На пример, мотоцикл са дужим медуосовинским растојањем даје осецај боље стабилности, односно мање це реаговати на поремецаје. Возац це осетити мање покрете на руцкама, и због тога, боље управљати мотоциклом, имаце веци утицај на управљање. Мотоцикли морају бити нагети како би извршили скретање. То захтева много вежбе и може бити збуњујуце за поцетнике, као и за оне са више искуства. Мотоцикли са крацим медуосовинским растојањем могу да остваре довољно обртног момента на задњи тоцак, и довољно силе за заустављање на предњи тоцак, да подигну супротан тоцак од површине по којој се крецу.

Прибор[уреди | уреди извор]

Разне врсте прибора се могу користити за мотоцикл, било да су оригиналне(фабрицке), или резервни делови. Користе се да побољшају перформансе мотоцикла, безбедност, естетику, удобност и слицно. У то спадају неки електронски уредаји, или приколице за мотоцикл.

Сигурност[уреди | уреди извор]

Два главна узрока мото несрећа у Сједињеним Америчким Државама су: гурање мотоциклисте или окретање испред мотоциклиста и кршења њихових права пролаза.

Велика Британија има неколико организација посвећених побољшању безбедности мотоциклиста пружајући напредну обуку возача ван онога што је неопходно за основни тест за дозволу. Упоредо са повећањем личну безбедност

Положај мотоциклиста[уреди | уреди извор]

Положај вожње мотоциклисте зависи од телесне геометрије возача (антропометрија) у комбинацији са геометријом самог мотоцикла. Ови фактори стварају три основна положаја.

  • Спорт - возач се нагиње напред према ветру и тежина горњег дела тела је подржана од стране возача језгром при малој брзини и ваздушним притиском на великим брзинама (нпр 80 км/ч). Футпегс су испод возача или позади. Смањена фронтална област смањује отпор ваздуха и омогућава веће брзине. При ниским брзинама ово место баца тежину возача на рукама.
  • Стандард - возач седи усправно или се нагиње напред благо. Ноге су испод возача. То су мотори који нису специјализовани за један задатак, тако да се они не истичу у било којој области. Стандардни положај тела се користи за путовања као и за вожњу ван друма и дуал-спортске бицикле, а може да понуди предности за почетнике.
  • Крстарица - возач седи на нижој висини седишта са горњим делом тела усправно или се нагиње мало уназад. Ноге су исправљене напред, понекад ван домашаја редовних контрола. Ниска висина седишта може бити разматрање за нове или кратке возаче. Управљачи имају тенденцију да буду високо и широко.

Законске дефиниције и ограничења[уреди | уреди извор]

Мотоцикл је широко дефинисан законом у већини земаља за потребе регистрације, опорезивања и лиценцирање возача. Већина земаља се разлику између мопеда од 49cc и снажнијим, већа возила (скутери се не рачунају као посебна категорија). Многе надлежности обухватају неке облике аутомобила на три точка као моторе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ >„Definition of Motorcycle by Merriam-Webster”. merriam-webster. Приступљено 17. 3. 2016. 
  2. ^ Foale, Tony (2006). Motorcycle Handling and Chassis Design. Tony Foale Designs. стр. 4—1. ISBN 978-84-933286-3-4. 
  3. ^ „Definition of Motorcycle by Merriam-Webster”. merriam-webster. Приступљено 17. 3. 2016. 
  4. ^ „Motorcycle”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 29. 8. 2020. 
  5. ^ „Code of Federal Regulations, 49 CFR 571.3 — Definitions”. govinfo. 1. 10. 2010. стр. 239. Приступљено 29. 8. 2020. „Motorcycle means a motor vehicle with motive power having a seat or saddle for the use of the rider and designed to travel on not more than three wheels in contact with the ground. 
  6. ^ Setright 1979, стр. 8–18
  7. ^ Falco, Charles M.; Staff, Guggenheim Museum (1998). „Issues in the Evolution of the Motorcycle”. Ур.: Krens, Thomas; Drutt, Matthew. The Art of the Motorcycle. Harry N. Abrams. стр. 24—31. ISBN 978-0-89207-207-1. 
  8. ^ „Top Five Global Motorcycle Companies: Performance, Strategies and Competitive Analysis”. researchandmarkets.com. 2013. Приступљено 24. 1. 2016. 
  9. ^ „Motorcycle Fuel Consumption & Real World Performance Guide”. MFC Website. Архивирано из оригинала 18. 07. 2008. г. Приступљено 13. 6. 2008. 
  10. ^ „Electric Motorcycles”. Solo Moto. Архивирано из оригинала 11. 05. 2017. г. Приступљено 15. 5. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]