Пређи на садржај

Mudeharska arhitektura u Aragonu

С Википедије, слободне енциклопедије
Svetska baština Uneska
Mudeharska arhitektura u Aragonu
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
LokacijaAragon, Španija
TipKulturno dobro
Referenca378ter
Unesko regijaŠpanija
Koordinate40° 20′ 38″ С; 1° 06′ 26″ З / 40.34389° С; 1.10722° З / 40.34389; -1.10722
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis1986. (10. zasedanje)
prošireno 2001. (? sednica)

Mudeharska arhitektura u Aragonu je zajednički naziv za građevine koje su UNESCO-va svetska baština zbog jedinstvene arhitektonske vrednosti španskog mudeharskog stila (mavarski stil).[1][2][3] Pojavu ovog stila u Aragonu krajem 12. veka izazvali su delimično politički, društveni i kulturni uslovi koji su preovladali u Španiji nakon rekonkviste.

Stil mudehara proizlazi iz sredine u kojoj su židovi, muslimani i hrišćani živeli u miru jedni uz druge. On ne uključuje stvaranje novih oblika ili objekata (kao što su razvijali romanika i gotika), već se sastoji od reinterpretiranja zapadnjačkih stilova kroz muslimanske uticaje. Najpre je bio prihvaćen u Toledu, kao prilagođavanje ornamentalnih motiva zapadnjačkoj arhitekturi (posebno kroz ukrašavanje opeka i fasada arabeskama u gipsu). Kasnije se proširio prema severu (Lion, Avila, Segovija, itd.), te su danas te građevine prepoznate kao „romanika od opeke”. Centri mudeharske umetnosti postaju gradovi kao: Sahagun, Toro, Kueljar i Arevalo, a najrazvijenija je bila u Aragonu, posebno u Teruelu (ali i u Zaragozi, Utebu, Taustu, Daroci, Kalatajudu, itd.). Ova umetnost islamskih korena takođe odražava uticaje različitih evropskih stilova iz tog vremena, posebno gotike. Tokom 13, 14. i 15. veka, mudeharski tornjevi u Teruelu menjaju fizionomiju grada koja je sačuvana sve do današnjih dana. Najistaknutiji su toranj katedrale (1257.), zvonik crkve La Merced (kasni 16. vek), zvonik sv. Martina (1315.), zvonik crkve San Pedro (14. vek) i toranj crkve El Salvador (12-13. vek). Bila je dominantna u ovim krajevima do 17. veka i odlikuje se izuzetno kvalitetnom i inventivnom upotrebom opeke i glazirane keramike u gradnji, posebno na zvonicima. Najbolji primeri su kvadratični tornjevi s velikim zastakljenim površinama, ukrašeni keramikom i crvenim opekama.

Izvorno su četiri građevine upisane na Uneskov spisak mesta Svetske baštine u Evropi 1986. godine pod imenom „Mudeharska arhitektura Teruela[4]. Nakon žalbe građana Zaragoze, popis je proširen 2001. godine, te uključuje još šest građevina iz provincije Zaragoza.

Popis lokaliteta

[уреди | уреди извор]
Toranj Crkve u Utebu, Zaragoza
Slika Ime izgradnja Lokacija Koordinate Beleške
Katedrala u Teruelu (Santa María de Mediavilla)[5][6] 1171. - 1587. Teruel 40° 12′ 13″ С; 1° 03′ 45″ И / 40.2037° С; 1.0625° И / 40.2037; 1.0625 Romanička bogorodička katedrala je izgrađena po nalogu Alfonsa II Aragonskog, a arhitekt Juzaf joj je dao mavarki izgled krajem 13. veka. Toranj ukrašen keramičkim pločicama je završen 1257. godine, a oktogonalna lanterna tornja je iz 18. veka. Godine 1587. izgrađena je kupola s dvojnim prozorima oštrih lukova u pleterskom stilu (Martín de Montalban).
Crkva sv. Petra u Teruelu (San Pedro) 16. st. Teruel 40° 12′ 12″ С; 1° 03′ 44″ И / 40.2033° С; 1.0622° И / 40.2033; 1.0622 Crkva iz 16. veka s tornjem sličnim onom kod katedrale. U njoj se nalaze mumije tragičnih ljubavnika Izabele i Dijega (bogata plemkinja i siromašni krstaš)
Crkva sv. Martina u Teruelu (San Martin) 1316. Teruel 40° 12′ 14″ С; 1° 03′ 48″ И / 40.2039° С; 1.0633° И / 40.2039; 1.0633 Crkva sv. Martina obnovljena je u 16. veku kada je izgrađen njen mudeharski toranj.
Crkva Hrista spasitelja u Teruelu (San Salvador) 17. st. Teruel 40° 12′ 11″ С; 1° 03′ 46″ И / 40.2031° С; 1.0628° И / 40.2031; 1.0628 Crkva Krista spasitelja ima izvanredan toranj u mudeharskom stilu, te skulpturu Hrista iz 14. veka. Lučna vrata tornja i njena keramička zeleno-bela fasada dominiraju ulicom sebka. On ima tri sprata s krstastim svodovima, dvojnim prozorima oštrih lukova na fasadi i 122 stuba.
Bogorodična crkva u Kalatajudu
(Colegiata Santa María la Mayor)[7][8]
13. vek Kalatajud 41° 12′ 41″ С; 1° 23′ 03″ И / 41.2114° С; 1.3842° И / 41.2114; 1.3842 Izgrađena na mestu starije džamije, sastoji se od fakulteta iz 14. veka, mudeharskog oktogonalnog tornja i apside iz 16. veka, te pleterske fasade i barokne kapele.
Crkva sv. Tekle Servera de la Kanada 41° 15′ 21″ С; 1° 26′ 27″ И / 41.2558° С; 1.44089° И / 41.2558; 1.44089
Crkva sv. Marije (Iglesia de Santa María) 1356-1385 Tobed 41° 12′ 06″ С; 1° 14′ 24″ И / 41.2018° С; 1.2401° И / 41.2018; 1.2401 Crkva-utvrđenje koja ima spoljašnje zidine s obrambenim galerijama. Izgradio ju je „Red Svetog groba” iz Kalatajuda.
Palata Aljaferija[9][10] 11. vek Zaragoza 41° 23′ 32″ С; 0° 32′ 05″ И / 41.3923° С; 0.5348° И / 41.3923; 0.5348 Palata muslimanskih kraljeva Sarakveste prozvana „Palata radosti” pretvorena je u 16. veku u rezidenciju aragonskih kraljeva.
Crkva sv. Pavla (San Pablo) 13-16 vek Zaragoza 41° 23′ 32″ С; 0° 31′ 52″ И / 41.3921° С; 0.5310° И / 41.3921; 0.5310 Izgrađena u 15. i 16. veku preko romaničke samostanske crkve iz 13. veka. Ima sjajan oktogonalni toranj s kojega se pruža sjajan pogled na grad. Unutra se nalazi renesansni oltar (Damijan Forment).
Katedrala u Zaragozi (Catedral del Salvador)[11][12] 12-15 vek Zaragoza 41° 23′ 30″ С; 0° 31′ 24″ И / 41.3916° С; 0.5232° И / 41.3916; 0.5232 Izgrađena 1140. godine preko džamije iz 8. veka po nalogu kralja Alfonsa I Aragonskog. Od 1204. do 15. veka u njoj su krunisani kraljevi Aragona. Dorađena u mudeharskom stilu od 1318. do 15. veka kada je obnovljena urušena kupola.
  1. ^ López Guzmán, Rafael. Arquitectura mudéjar. Cátedra. ISBN 84-376-1801-0.
  2. ^ „Mudejar Architecture of Aragon”. 
  3. ^ Harvey, L. P. (16. 5. 2005). Muslims in Spain, 1500 to 1614Неопходна слободна регистрација. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31963-6. 
  4. ^ Savjet svjetske baštine upisuje 31 novi lokalitet (језик: енглески) Preuzeto 29. svibnja 2012. god.
  5. ^ Mudejar Architecture of Aragon at UNESCO website
  6. ^ Santiago Sebastián; Artesonado de la catedral de Teruel. Savings Bank and Mount of Piety of Zaragoza, Aragón and La Rioja (Ibercaja, Obra Social y Cultural) 1981 ISBN 84-500-4979-2
  7. ^ Catalayud city hall, tourism office: entry on the Colegiata de Santa Maria la Mayor, Calatayud.
  8. ^ Catalayud city hall, tourism office, entry on tower.
  9. ^ Planet, Lonely. „Aljafería in Zaragoza, Spain”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 2017-08-25. 
  10. ^ „Mudéjar Architecture of Aragon”. UNESCO World Heritage Center. 
  11. ^ Lostal Pros, Joaquín; Arturo Ansón Navarro (2001). Historia de cuatro ciudades: Salduie, Caesaraugusta, Saraqusta, Zaragoza (на језику: Spanish). Zaragosa: Ayuntamiento, Servicio de Cultura: Caja Inmaculada. ISBN 84-8069-225-1. 
  12. ^ Rincón García, Wifredo (1987). La Seo de Zaragoza (на језику: Spanish). Editorial Everest. ISBN 84-241-4893-2. 
  • Gonzalo Borrás Gualis, Mudejar art in Teruel, Teruel Studies Institute, . 1990. ISBN 978-84-86982-22-5..
  • Borrás Gualis, Gonzalo (1991). "La ciudad islámica". Guillermo Fatás (dir.) Guía histórico-artística de Zaragoza. Zaragoza City Council. pp. 71–100. 3rd ed. ISBN 978-84-86807-76-4
  • Biel Ibáñez, María Pilar (2008). "Nuevas noticias sobre el palacio de la Aljafería". Guillermo Fatás (dir.) Guía histórico-artística de Zaragoza. Zaragoza City Council. pp. 711–727. 4th ed. ISBN 978-84-7820-948-4.
  • Cabañero Subiza, Bernabé et al. (1998), La Aljafería. I. Zaragoza: Cortes de Aragón. 1998. ISBN 978-84-86794-97-2
  • Expósito Sebastián et al. (2006). La Aljafería de Zaragoza. Zaragoza: Cortes de Aragón. 2006 (6ª ed.) ISBN 978-84-86794-13-2
  • Artehistoria, director. El Arte Mudéjar. YouTube, YouTube, 17 June 2008, www.youtube.com/watch?v=xLuE7w1Zszo.
  • Boswell, John (1978). Royal Treasure: Muslim Communities Under the Crown of Aragon in the Fourteenth Century. Yale University Press. ISBN 0-300-02090-2
  • Borrás Gualis, G. (2006). Mudéjar: An Alternative Architectural System in the Castilian Urban Repopulation Model. Medieval Encounters, 12(3), 329–340. https://doi.org/10.1163/157006706779166075
  • Britannica, The Editors of Encyclopaedia. "Manueline | architectural style". Encyclopedia Britannica. Retrieved 2019-05-09.
  • Britannica, The Editors of Encyclopaedia. “Mudejar.” Encyclopædia Britannica, Encyclopædia Britannica, Inc., 20 July 1998, www.britannica.com/topic/Mudejar.
  • Centre, U. (n.d.). Mudejar Architecture of Aragon. Retrieved November 30, 2020, from https://whc.unesco.org/en/list/378/
  • Chalmeta, P., “Mudéjar”, in: Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel, W.P. Heinrichs. Consulted online on 30 October 2020
  • Cummins, F. (2017). Mudéjar Americano. In A Companion to Islamic Art and Architecture (pp. 1023–1050). John Wiley & Sons, Inc. https://doi.org/10.1002/9781119069218.ch39
  • Encyclopedia. "Art in Spain and Portugal | Encyclopedia.com". www.encyclopedia.com. Retrieved 2019-05-09.
  • Garma, David de la. “Mudéjar Ceramics.” Arte Celta (ARTEGUIAS), 2012, www.arteguias.com/ceramica-mudejar.htm.
  • Gonzalez, Elena. “Spanish Architecture in the Arab World.” Andalusi and Mudejar Art in Its International Scope: Legacy and Modernity, 9 Sept. 2015, pp. 197–211.
  • Harvey, L. P. (1. 11. 1992). Islamic Spain, 1250 to 1500. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31962-9. 
  • Harvey, L. P. (16. 5. 2005). Muslims in Spain, 1500 to 1614Неопходна слободна регистрација. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31963-6. 
  • King, Georgiana Goddard. Mudejar. Longmans Ed, 1927.
  • Linehan, P. (Ed.), Nelson, J. (Ed.), Costambeys, M. (Ed.). (2018). The Medieval World. London:Routledge, https://doi.org/10.4324/9781315102511
  • Jones, L. G. (2009). Mudejar. In J. E. Campo, J. G. Melton (Ed.), Facts on File Library of Religion and Mythology: Encyclopedia of World Religions. Encyclopedia of Islam (pp. 486–487). Facts on File. https://link.gale.com/apps/doc/CX1692200398/GVRL?u=txshracd2598&sid=GVRL&xid=8772a220
  • Makrickas, Augustas. “Islamic Influence on Western Architecture.” Academia.edu, 2013, www.academia.edu/5789655/Islamic_influence_on_western_Architecture.
  • Menocal, Maria Rosa (2002). "Ornament of the World: How Muslims, Jews, and Christians Created a Culture of Tolerance in Medieval Spain". Little, Brown, & Co. ISBN 0-316-16871-8
  • Mudéjar. (2019, May 2). Mudéjar Style in Architecture. Retrieved December 7, 2020, from https://www.hisour.com/mudejar-29403/
  • Museum With No Frontiers. (2004). Discover Islamic Art Virtual Exhibitions: Mudéjar Art. Retrieved November 16, 2020, from http://islamicart.museumwnf.org/exhibitions/ISL/mudejar_art/?lng=en
  • Rubenstein, Richard (2003). "Aristotle's Children: How Christians, Muslims, and Jews Rediscovered Ancient Wisdom and Illuminated the Middle Ages." Harcourt Books. ISBN 0-15-603009-8
  • Saba, Matthew. "Abbasid Lusterware and the Aesthetics of 'ajab." Muqarnas: An Annual on the Visual Cultures of the Islamic World 29 (2012): 187-212
  • Sanz, A. (2018). Historical and Structural Aspects of the Mudéjar Architecture of the Spanish City of Guadalajara. In 10th International Symposium on the Conservation of Monuments in the Mediterranean Basin (pp. 415–423). Springer International Publishing. https://doi.org/10.1007/978-3-319-78093-1_44
  • “Scattering Seeds from the Garden of Allah.” Teposcolula Retablo, 2000, interamericaninstitute.org/work_in_progress.htm.
  • Sheren, I. (2011). Transcultural Architecture: Mudéjar's Epic Journey Reinterpreted. Contemporaneity (Pittsburgh, PA), 1, 137–151. https://doi.org/10.5195/CONTEMP.2011.5
  • Time Out. “Architecture.” TimeOut Madrid, Time Out Guides, 2010, pp. 32–34.
  • Voigt. “Tile Style.” Moorish Tile History, 1 Jan. 1970, letstalktile.blogspot.com/2011/01/moorish-tile-history.html.
  • Wacks, David A. Cultural Exchange in the Literatures and Languages of Medieval Iberia. 30 Oct. 2013, davidwacks.uoregon.edu/tag/aljamiado/.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]