Mumio

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Mumio (poznatiji pod nazivom planinska krv ili planinske suze) predstavlja specifičnu vrstu smolaste mase nastale postepenom fosilizacijom pčelinjeg meda.

Istorija[уреди]

Pre više hiljada godina, pčele koje su imale stanište u stenama i pećinama gradile su svoja društva na mestima koja životinjama i čoveku nisu bila na dohvat ruke. Vremenom je dolazilo do fosilizacije meda, voska i matičnog mleča. Tako je nastao mumio. Za sada je to jedina realna pretpostavka naučnika, jer mesta na kome se nalazi i sastojci koje sadrži mumio ukazuju na takvo poreklo. Postoje razne vrste mumia čija klasifikacija zavisi od mesta nastanka. U stara vremena, mumio se koristio za lečenje najrazličitijih bolesti. Pominju ga još i Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i mnogi drugi mislioci i lekari koje istorija pamti. Ovaj produkt primenjuje se u narodnoj medicini od davnina. Nastaje u procepima stena i u pećinama Tibeta, Altaja i Srednje Azije na nadmorskim visanama preko od 2.500 metara. Postoji često lažna tvrdnja da se mumio nalazi samo na Atlajskim planinama. Naprotiv, on je dosta čest na mnogim planinama i vencima, od Rusije do Tibeta. Crne je ili tamno smeđe boje, sa karakterističnim mirisom i ukusom između smole, asfalta i nafte. Sam ukus mumia je gorak, ali ne preterano.

Struktura[уреди]

Smolaste je strukture, čvrste konzistencije do nekih 25—30 strepeni, ako je čvrst, bez primesa, ali na višim temperaturama prelazi u tečnu konzistenciju, pravu i lepljivu smolu. Od sirovog mumia se filtracijom dobija čist mumio, smola koja se kao takva pakuje u kutije, prave se tablete i kapsule, ili se razređen dodaje u razne preparate kao što su masti, balsami i tinkture. Razlaže se u vodi. Često alternativci i planinci mumio mešaju sa medom ili rakijom i tako spravljen preparat koriste kao preventivu za jačanje imuniteta.

Sastav[уреди]

U sastav ovog produkta ulazi mnogo organskih supstanci i najrazličitijih mikroelemenata. To je viskozna lepljiva masa, koja od toplote ruku postaje meksa, ima smolast sprecifičan miris, u vodi se rastvara malim talogom. U svom sastavu mumio sadrži 28 hemijskih elemenata, 30 makro i mikro elemenata, a takođe i 10 različitih oksida metala, 6 aminokiselina, niz vitamina — B12, P, B1 i dr, eterična ulja, pčeljinji otrov, smolaste supstance od kojih svaka ima sposobnost da utiče na odgovarajuće procese razmene u organizmu i da pojačava regenerartivne procese u pojedinim tkivima. Kao protivupalnom antitoksično i sredstvo za opšte jačanje organizma, kao sredstvo za obnavljanje smanjene funkcije perifernih nervnih završetaka ili centara mozga, pozitivno učestvuje u biosintezi ćelije DNK, što dovodi do pojačanog delovanja i povećanja količine ćelija.

Lekovita svojstva[уреди]

Lekovita svojstva mumio potvrđena su proučavanjem lekara u nizu ustanova u zemlji. U današnje vreme u trajanju od nekoliko godina nastavlja se proučavanje mumioa u Lenjingradskom hemijsko-frarmaceutskom institutu, na katedri za farmakologiju i tehnologiju lekova, u Taškentu, Dušanbeu, Samarkandu i drugim gradovimna.

Ovo skupo sredstvo koristi se u narodnoj medicini i klinikama u Tadžikistanu, Taškentu i na Kavkazu. Kod redovnog i pravilnog uzimanja uspeh mumia će uvek biti obezbeđen. U narodnoj medicini mumio veličine zrna pšenice potrebno je uzimati dva puta dnevno.

Kontraidikacija pri uzimanju u umerenim dozama nema, već naprotiv, odbrambeno-zaštitne snage su pozitivne, nestaje osećaj umora, poboljšava se opšte stanje organizma, dobija se i obnavlja potrošena snaga i energija.

Opis[уреди]

Specifična težina mumio-a iznosi 2,13. U vodi se u potpunosti rastvara, pri čemu se dobija boja jako skuvanog čaja. Isparivanjem vode sa rastvorom mumia ostaje lepljivi ekstrakt koji gori bez čađi i ostavlja 3,6 % pepela. Na vazduhu se zgušnjava i postaje tvrđi, zagrevanjem se smekašava.

Mumio su široko koristili medicinski radnici na Istoku u lečenju nervnih bolesti, srca i krvnih sudova, želudačno-stomačnog trakta, a takođe kod bolesti jetre, slezine, pluća, kod preloma, za stimulisanje zaštitnih regerativnih procesa u organizmu. Mumio je netoksičan. Rezultati ispitivanja su potvrdili osnovanost primene mumia u lečenju gnojnoupalnih procesa. Pri ispitivanju radioaktivnosti mumia dobijeni su rezultati koji su skoro jednaki indeksima fona, tj. njegova radioaktivnost je beznačajna, zato se on može koristiti u medicini. Posebnu vrednost radioaktivnost mumioa ima kao regenerator koštanog tkiva. Mumio ima široku primenu u Indiji u lečenju astme, tuberkuloze, hroničnog bronhitisa, kamena u mokraćnim putevima, vodene bolesti, dijabetesa, parazitskih oboljenja kože, a i kao antiseptik. Po mišljenju lekara iz Indije mumio je veoma efikasno sredstvo u lečenju dijabetesa. U Burmi mumio pod nazivom cas-Tum (krv iz planine) smatraju za sredstvo koje jača organizam, protiv tuberkuloze, a takođe i za sredstvo koje doprinosi dugovečnosti. [1][2]

Reference[уреди]

  1. ^ Encikolpedija narodnih metoda lecenja. Koloseum. 
  2. ^ „Mumio”. http://www.bastabalkana.com/2010/09/mumio-ili-mumijo-cudesna-smola-sa-altaja-i-ruski-prirodni-lek-i-biostimulator-za-sve-bolesti/.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ); Спољашња веза у |website= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);

Spoljašnje veze[уреди]