Muzički sekvencer
Muzički sekvencer (ili audio sekvencer ili jednostavno sekvencer) je uređaj ili aplikacioni softver koji omogućava snimanje, editovanje, ili reprodukovanje muzike, rukovanjem notama i informacijom o performansama u nekoliko oblika, obično CV/Gejt, MIDI ili Otvorena kontrola zvuka (OSC), a mogu se koristiti i audio i automatizacioni podaci za DAV i dodatke.[note 1][1]
Pregled[уреди | уреди извор]
Moderni sekvenceri[уреди | уреди извор]
Pojava digitalnog interfejsa za muzičke instrumente (MIDI) i kućnog računara Atari ST 1980-ih je programerima pružila mogućnost da dizajniraju softver koji bi mogao lakše da snimi i reprodukuje sekvence nota koje muzičar svira ili programira. Ovaj softver je takođe poboljšao kvalitet ranijih sekvencera koji su imali sklonost proizvođenja mehaničkog zvuka i mogli su samo da reprodukuju note sa potpuno jednakim trajanjem. Softverski zasnovani sekvenceri omogućili su muzičarima da programiraju predstave koje su bile izražajnije i humanije. Ovi novi sekvenceri takođe se mogu koristiti za kontrolu eksternih sintesajzera, posebno zvučnih modula koji su ugrađeni u stalak, a više nije bilo potrebno da svaki sintesajzer ima svoju namensku tastaturu.
Kako je tehnologija sazrevala, sekvenceri su stekli više funkcija, poput mogućnosti snimanja višestrukih audio zapisa. Sekvenceri koji se koriste za snimanje zvuka nazivaju se digitalnim audio radnim stanicama (енгл. Digital audio workstation - DAW).
Mnogi savremeni sekvenceri mogu se koristiti za kontrolu virtuelnih instrumenata koji su implementirani kao softverski dodaci. To omogućava muzičarima da zamene skupe i nezgrapne samostalne sintisajzere njihovim softverskim ekvivalentima.
Danas se za opisivanje softvera često koristi termin „sekvencer”. Međutim, hardverski sekvenceri još uvek postoje. Klavijature imaju sopstvene ugrađene MIDI sekvencere. Dram mašine i neki stariji sintetizatori imaju ugrađen sopstveni stepeni sekvencer. Još uvek postoje samostalni hardverski MIDI sekvenceri, iako je tržišna potražnja za njima u velikoj meri smanjena zbog većeg skupa funkcija njihovih softverskih ekvivalenata.
Napomene[уреди | уреди извор]
- ^ On WhatIs.com of TechTarget (whatis.techtarget.com), an author seems to define a term "Sequencer" as an abbreviation of "MIDI sequencer".
- Margaret Rouse (april 2005). „Define sequencer”. WhatIs.com (whatis.techtarget.com). TechTarget. Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2015. »In digital audio recording, a sequencer is a program in a computer or stand-alone keyboard unit that puts together a sound sequence from a series (or sequence) of Musical Instrument Digital Interface ( MIDI ) events (operations). The MIDI sequencer allows the user to record and edit a musical performance without using an audio-based input source. ...«
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Pejrolo, Andrea (2011). „1.7.1 The Primary Goals You Want to Achieve with Your Audio Sequencer”. Creative Sequencing Techniques for Music Production: A Practical Guide to Pro Tools, Logic, Digital Performer, and Cubase. Taylor & Francis. стр. 48. ISBN 978-0-240-52216-6. Note: an example of section title containing "Audio Sequencer"
- ^ „Cubase 6 screenshot licensed under CC-BY-SA-3.0”. Steinberg Media Technologies GmbH. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2011.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Arar, Raphael; Kapur, Ajay (2013). „A History of Sequencers: Interfaces for Organizing Pattern-Based Music” (PDF). Proceedings of the Sound and Music Computing Conference 2013 (SMC 2013), Stockholm, Sweden. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2. 4. 2015.
Note: although this conference paper emphasized the "Ace Tone FR-1 Rhythm Ace", it is not a music sequencer nor first drum machine product. - Rothstein, Joseph (1995). MIDI: A Comprehensive Introduction. Computer Music and Digital Audio Series. 7. A-R Editions, Inc. стр. 77, 122. ISBN 978-0-89579-309-6.
- Pinch, Trevor. J.; Trocco, Frank (2009). „Buchla's Box”. Analog Days: The Invention and Impact of the Moog Synthesizer (reprint изд.). Harvard University Press. стр. 55–56. ISBN 978-0-674-04216-2.
- Price, Simon. „Using Mixer Automation In Reason - Reason Tips & Techniques”. Technique: Reason Notes. Sound on Sound. бр. September 2006. Архивирано из оригинала на датум 10. 3. 2016.
- Pejrolo, Andrea (2011). „1.7.1 The Primary Goals You Want to Achieve with Your Audio Sequencer”. Creative Sequencing Techniques for Music Production: A Practical Guide to Pro Tools, Logic, Digital Performer, and Cubase. Taylor & Francis. стр. 48. ISBN 978-0-240-52216-6.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- „History of electronic musical instruments and sequencers”. 120 Years of Electronic Music (120years.net).
- „Early sequencer controllers”. Vintage Synth Explorer.
- Richmond, Leigh (11. 11. 1974). „Computer hums its own music”. Evening Times. Melbourne, FL. стр. A1. (1974 newspaper article about digital sequencer)
- „Search results of "audio sequencer"”, Google.com
- „Amazon.com: Audio Sequencers: Musical Instruments”, Amazon.com
- „German National Museum of Musical Automata in Bruchsal palace”, website of the Badisches Landesmuseum
