Митологија

Одисеј надвладао песмом Демодокуса, на слици Франческа Ајеза, 1813–15

Митологија (грч. Μυθολογία; прича, предање, изучавање или наука о предањима) је систем међусобно више или мање повезаних митова који се преносе као предање (света прича) у одређеној заједници. Најбогатије митологије јавиле су се у првобитним заједницама родовског друштва у доба варварства и обухватају свет наивне фантазије настањен боговима, херојима и другим натприродним бићима која се уплићу у судбине људи, усмеравајући их. Митологија је уједно фантастична историја одређене заједнице и преноси се с поколења на поколење као светиња. Митологија је такође наука која се бави систематским испитивањем, излагањем, упоређивањем и објашњавањем митова, доприносећи бољем познавању људских култура или научно студирање митова. Митови су у ствари „свете приче” које људи казују како би себи приближили многе за њих необјашњиве природне феномене, своју историју, моралне и правне обичаје и слично.

Мит је карактеристика сваке културе. Многи извори митова су предложени, од персонификације природе или перфонификације природних појава, до истинитих или хиперболичних виђења историјских догађаја до објашњења постојећих ритуала. Културе колективне митологије помажу у преношењу припадности, заједничких и религијских искуства, модела понашања и моралних и практичних лекција.

Изучавање митова је почело у древној историји. Ривалне класе грчких митова по Евхемеру, Платону и Салустијусу су развијене посредством неоплатониста и касније су их оживели ренесансни митографи. Компаративна митологија 19. века је реинтерпретирала мит као примитивног и неуспешног супарника науке (Тајлор), „болест језика“ (Милер), или погрешно тумачење магијског ритуала (Фрејзер).

Недавни приступи често посматрају митове као манифестације психолошких, културних или друштвених истина, а не као нетачна историјска гледишта.

Научна класификација

Већина религија се може проучавати кроз четири основна одсека и њихову претходницу.

Преанимизам, како етнолози називају Врачање – магију, претходило је и створило религију. Не претпоставља ни демоне ни душе покојника, оно оперише само са оном неодрећеном духовном силом, која је иманентна људима у целој природи, а та духовна сила је мана а дисциплина вере манаизам

1. Општа анимологија као грана или анимизам као веровање, при чему је први облик те религиозности био манизам. Манифестациони облици су били култ предака и култ природе и у том склопу магијска пракса која их прати као саставни део сваке релгије. Укратко, анимизам је такво веровање по којем је целокупна стварност прожета или настањена духовима или душама, и у извесном смислу та је стварност замишљена као жива. На првом степену у манизму, духовна сила је имперсонална, али присутна у читавој природи.
2. Демонологија, као виши и у историјском смислу млађи слој религиозности, на ком се ступњу сада и природа и човек, људски свет посматра као инкарнација демона, безличних облика волшебних бића, која настањују шуме и воде, камен и васиону, али и животињски свет-змија, вук, петао, медвед, као и у самосталном полуљудском облику, вампир, змај, караконџула, виле. Сматра се нетачна класификација као нижа биће или нижом митологијом, јеp постоји засебни, виши степен који се зове митологија.
3. Митологија, као виши и млађи ниво историјске артикулације религије, на коме у већој или мањој мери перзстирају и сви ранији слојеви, и општа духовна анимистичка снага, безлична сила Мана, Оренда, Вакан, као и демонска обличја са другог нивоа. Митологија се јавља као систем који не мора да је увек и сасвим уобличен, он садржи и низ митских ликова, божанстава, хероја надљудске снаге, који се диференцирају у строго људском облику. Манифестне форме ове религиозности су Хтонизам –богови доњег света, и Соларно божанствао – богови горњег света.
4. Откривена религија- хришћанство, јудаизам, ислам, будизам као најмлађи стадијум религијске индивидуализације. Пут од мане иде преко демонологије и митологије као форми полуљудских и људских божанских ликова, где божанства попримају људски облик али у мноштву богова – Политеизам . У монотеистичким религијама бива окончан процес религијске индивидуализације, па се ствар завршава у духовности једне божанске личности — Бог.

Митолошка прича

Митолошка прича или мит је симбол, односно, скуп симболичних слика произашлих из људске психе. Представљена је кроз симболе, јер другачије није ни могуће, зато што преноси истинску поруку коју се речима не може објаснити. Митологија је тачка сусрета познатог и непознатог, односно, људске свести и подсвести. Она је људима некада служила као водич кроз животна искушења и животне изазове. Уз ритуал и уметност, митологија је чинила религијску целину и ова три елемента, ако су одвојена, губе на моћи своје поруке. Део митова бави се тематиком сазревања појединаца - прелаз из детињства и адолесценције (психолошке зависности) у самоодговорну и независну одраслу особу. Митологија је некод, кроз своју универзалну поруку, доводила људе у склад са светом у којем живе.

Друге приче у митологији обично објашњавају постанак свемира, природне феномене и, уопштено, све појаве за које не постоји једноставно и логично објашњење. Немају сви митови потребу да објашњавају непознато. Постоје и митови који такође садрже натприродне појаве и догађаје, али су то пуно једноставније и краће приче које се једноставно преносе усменом предајом с генерације на генерацију.

Митологија, дакле, представља скуп прича, можда неким делом и истинитих, делом легендарних, а највећим делом метафоричких или симболичких, те се у њима том „измишљеном“ стварношћу покушава предочити оно људима несхватљиво. Митологија је метафора стварности коју су користиле генерације човечанства с намером да подуче, пренесу мудрост или једноставно дају одговор на „оно нешто непознато.“ Из тог разлога лако је приметити да је митологија често утеловљивала и народну или већ припадајућу религију становништва. С обзиром да је митологија једнако као и религија у то доба често играла улогу коју данас заузима наука, не може се о њој више причати као о науци, с обзиром да не поседује никакве научне методе, али може се говорити о њеном утицају на развој човековог размишљања.

Религија и митологија

Ликови у митолошким причама најчешће су и религијски, па су митологија и религија разних народа уско повезани.

На темељу митолошке приче настаје религија, институционализована вјера. Религија узима митолошку причу и чини од ње догму, односно религијску слику коју се не сме преиспитивати. Тако се митолошка причу, која је изворно поетичног и флуидног карактера, претвара у дословну чињеницу или пак историјски догађај. На темељу тако институционализиране религије настају људске цивилизације вођене њиховом верском заједницом.

Док се митолошка причу живи пуним плућима, односно док њени симболи користе слике које одговарају савременом начину живљења, савременим проблемима људскога живота, те се приче или слике нипошто не сматрају „митологијом“ него „чињеницом“. Другим речима, најбоља дефиниција митологије у нашем свету јесте „религија других народа, али никако моја религија“. Овакав одбојан став према митологији долази из уобичајеног схватања утемељеног у 19. веку међу ауторима „демитологизаторима“ који су митологију дефинисали као нешто лажно, неистинито, измишљено, као фикцију или пак причу за забаву, а то није било прикладно за време великог узлета „разума“ и „стварног, реалног света“.

Може се рећи да постоје два различита начина читања митолошког текста:

• религијски начин који од мита чини чврсту, чињеничну, круту, прозну слику, историјски догађај.
• и уметнички начин који мит посматра као поезију, песму, метафору која се односи, како на мистерију универзма, тако и на људску унутрашњу мистерију која се не може другачије изрећи осим путем песме, односно уметности.

Модерна митологија

Понајбољи примери модерне митологије доносе популарни филмски и телевизијски серијали. То су серијали Звездане стазе, који је створио Џин Роденбери и Ратови звезда, који је осмислио Џорџ Лукас.

Од књижевности се издваја трилогија Господар прстенова. Затим су ту још и митолошке приче приказане кроз цртане филмове Волта Дизнија, као што су Краљ лавова и Легенда о медведу.

Господар прстенова

Господар прстенова даје одговоре и објашњења о постанку света, понешто о човеку и даје једну алтернативну причу о настанку света, један нови увид, нов начин размишљања. Главна симболика коју прича јасно наглашава је симболика прстена. Прстен симболизује моћ. Моћ је представљена као једна од основних људских слабости и највећих кушњи коју само ретки и чврсти могу савладати. Човек се пред искушењем моћи врло лако сломи и убрзо моћ почне контролисати човека, а не обратно. Управо због тога, прича нам представља врло посебне јунаке − мале људе, хобите. Порука је јасна − мали је човек способан за велике ствари.

Између осталог, ова митолошка прича показује и вредности заједничког рада и пријатељства. Главни јунак, Фродо Багинс, који жртвује своје тело како би био изједен изнутра од стране прстена, никада не би успео уништити прстен да му није помогао његов верни пријатељ Сем Гемџи.

Ратови звезда

Ратови звезда је митолошка прича која се такође темељи на одређеним симболима људске подсвести. Првенствено, оно што је иновативно у овом делу је свемирски простор који није у целости обухваћен људским сазнањима. На тај начин он подсећа на места у која нико пре није крочио, попут шума, пустиња или пећина у старим митовима.

Осим тога, приказан је главни јунак, Анкин Скајвокер, који је, такорећи, рођен „по духу светом“ и он представља избавитеља, месију, спаситеља који ће уништити злу силу и вратити мир галаксији. Ово је и те како симболика која може пронаћи своје везе с Исусом Христом.

У целости, ова прича говори о систему, државном и политичком устројству, које се супротставља човечности, а то је управо оно с чиме се човек данашњице сусреће. Хоће ли систем човека лишити његове човечности или ће човек успети да користи систем у људске сврхе.

Три преднаставка говоре о паду јунака за кога је проречено да ће уништити злу силу која је обузела читави универзум. У својој жељи да спаси жену од умирања, због своје привржености и немогућности да се помири са животом, јунак пада и прелази на оно што је симболично названо Тамном страном силе.

Оригинална трилогија представља стару митолошку причу о јунаковој пустоловини која ће формирати његов карактер. Приче о јунацима попут ових симболишу оно што се догађа у свакоме од нас кроз нашу појединачну пустоловину живота. Оне помажу људима, кроз своју симболику, у трансформацији свесности и омогућују им испуњенији и лакше прихватљивији живот препун искушења.

Џорџ Лукас је серијал филмова Ратови звезда написао инспирисан највећим митологом нашега времена, Џозефом Кембелом и његовим ремек делом The Hero with a Thousand Faces. Исти је случај и са Волт Дизнијевим анимираним филмом Краљ лавова.

Митологије по регијама

Африка

Зулу митологија

Египатска Митологија

Азија

Будистичка митологија
Јапанска митологија
Кинеска митологија
Корејска митологија
Индијска митологија

Аустралија и Океанија

Малинизејска митологија
Микронезијска митологија
Полинезијска митологија
Митологија Абориџина

Блиски исток

Арапска митологија
Хришћанска митологија
Исламска митологија
Сумерска митологија
Јеврејска митологија

Европа

Англосаксонска митологија
Енглеска митологија
Етрурска митологија
Грчка митологија
Келтска митологија
Хришћанска митологија
Немачка митологија
Римска митологија
Словенска митологија
Нордијска митологија
Религија и митологија Старих Словена
Српска митологија

Северна Америка

Америчка митологија
Навахо митологија

Средња Америка и Јужна Америка

Митологија Астека

Види још

• Словенска митологија
• Списак јунака античких митова
• Списак појмова из словенске митологије

Литература

• Allen, James P (2000). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77483-3. 
• Сретен Петровић, Систем српске митологије од 1-5. ISBN 978-86-7455-415-9.
• Apollodorus (1976). „Introduction”. Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus. Превод: Simpson, Michael. Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-206-0. 
• Armstrong, Karen (2010). A Short History of Myth (Myths series). Knopf Canada. ISBN 978-0-307-36729-7. 
• Barthes, Roland (1972). Mythologies. Hill and Wang. ISBN 978-0-8090-7193-7. 
• Bascom, William Russell (1965). The Forms of Folklore: Prose Narratives. University of California. 
• Bowker, John (2005). „Euhemerism”. The Concise Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861053-3. 
• Bulfinch, Thomas (2004). Bulfinch's Mythology. Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4191-1109-9. 
• Campbell, Joseph (1991). Occidental Mythology. Arkana. ISBN 978-0-14-019441-8. 
• Campbell, Joseph (1976). The Masks of God: Primitive mythology. Penguin Books. ISBN 978-0-14-004304-4. 
• Campbell, Joseph; Moyers, Bill (2011). The Power of Myth. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-307-79472-7. 
• Campbell, Joseph (1991). The Masks of God: Creative Mythology. Arkana. ISBN 978-0-14-019440-1. 
• Corner, John (1999). Critical Ideas in Television Studies. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-874221-0. 
• Doniger, Wendy (2004). Hindu Myths: A Sourcebook Translated from the Sanskrit. Penguin Books Limited. ISBN 978-0-14-190375-0. 
• Doty, William G. (2004). Myth: A Handbook. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32696-7. 
• Downing, Christine (1996). The Goddess: Mythological Images of the Feminine. Continuum. 
• Dundes, Alan. "Binary Opposition in Myth: The Propp/Levi-Strauss Debate in Retrospect". Western Folklore 56 (Winter, 1997): 39–50.
• Dundes, Alan, ур. (1984). Sacred Narrative: Readings in the Theory of Myth. University of California Press. ISBN 978-0-520-05192-8. 
• Dundes, Alan (1996). „Madness in Method Plus a Plea for Projective Inversion in Myth”. Ур.: Patton, Laurie L.; Doniger, Wendy. Myth and Method. University of Virginia Press. стр. 147. ISBN 978-0-8139-1657-6. 
• Eliade, Mircea (1998). Myth and Reality. Waveland Press. ISBN 978-1-4786-0861-5. 
• Eliade, Mircea (1960). Myths, dreams, and mysteries: the encounter between contemporary faiths and archaic realities. Превод: Mairet, Philip. Harvill Press. ISBN 978-0-06-131320-2. 
• Fabiani, Paolo "The Philosophy of the Imagination in Vico and Malebranche". F.U.P. (Florence UP), English edition 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2011) PDF
• Frankfort, Henri; Frankfort, H. A.; Wilson, John A.; Jacobsen, Thorkild; Irwin, William A. (2013). The Intellectual Adventure of Ancient Man: An Essay of Speculative Thought in the Ancient Near East. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-11256-5. 
• Frazer, Sir James George (1913). The Golden Bough: A Study in Magic and Religion. Macmillan and Company, limited. стр. 10. 
• Graf, Fritz (1996). Greek Mythology: An Introduction. Превод: Marier, Thomas. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5395-1. 
• Humphrey, Sheryl (2012). The Haunted Garden: Death and Transfiguration in the Folklore of Plants. New York: DCA Art Fund Grant from the Council on the Arts and Humanities for Staten Island and public funding from the New York City Department of Cultural Affairs. ISBN 978-1-300-55364-9. 
• Hyers, Conradl (1984). The Meaning of Creation: Genesis and Modern Science. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0804201254. 
• Indick, William (2004). „Classical Heroes in Modern Movies: Mythological Patterns of the Superhero”. Journal of Media Psychology. 9 (3): 93–95. 
• Kirk, Geoffrey Stephen (1973). Myth: Its Meaning and Functions in Ancient and Other Cultures. University of California Press. ISBN 978-0-520-02389-5. 
• Koven, Mikel J. (22. 5. 2003). „Folklore Studies and Popular Film and Television: A Necessary Critical Survey”. Journal of American Folklore. 116 (460): 176—195. ISSN 1535-1882. doi:10.1353/jaf.2003.0027. 
• Leonard, Scott (август 2007). „The History of Mythology: Part I”. Youngstown State University. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2009. 
• Littleton, C. Scott (1973). The New Comparative Mythology: An Anthropological Assessment of the Theories of Georges Dumézil. University of California Press. стр. 1. ISBN 978-0-520-02404-5. 
• Matira, Lopamundra (2008). „Children's Oral Literature and Modern Mass Media”. Indian Folklore Research Journal. 5 (8): 55—57. 
• Meletinsky, Eleazar M. (2014). The Poetics of Myth. Taylor & Francis. ISBN 978-1-135-59913-3. 
• Olson, Eric L. (3. 5. 2011). „Great Expectations: the Role of Myth in 1980s Films with Child Heroes” (PDF). Virginia Polytechnic Scholarly Library. Virginia Polytechnic Institute And State University. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2012. г. Приступљено 24. 10. 2011. 
• "Myth". Encyclopædia Britannica. 2009. Encyclopædia Britannica Online, 21 March 2009
• "Myths". A Dictionary of English Folklore. Jacqueline Simpson and Steve Roud. . Oxford University Press. 2000 http://www.oxfordreference.com/views/ENTRY.html?subview=Main&entry=t71.e7251.  . Oxford Reference Online. Oxford University Press. UC – Berkeley Library. 20 March 2009
• Northup, Lesley (1. 1. 2006). „Myth-Placed Priorities: Religion and the Study of Myth”. Religious Studies Review (на језику: енглески). 32 (1): 5—10. ISSN 1748-0922. doi:10.1111/j.1748-0922.2006.00018.x. 
• Segal, Robert (2015). Myth: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. стр. 19. ISBN 978-0-19-103769-6. 
• Singer, Irving (2010). Cinematic Mythmaking: Philosophy in Film. MIT Press. стр. 1. ISBN 978-0-262-26484-6. 
• Slattery, Dennis Patrick (2015). Bridge Work: Essays on Mythology, Literature and Psychology. Carpinteria: Mandorla Books. 
• Arvidsson, Stefan (2006). Aryan Idols: Indo-European Mythology as Ideology and Science. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-02860-6. 
• Bolle, Kees W. (2010). The Freedom of Man in Myth. Wipf and Stock Publishers. стр. 92. ISBN 978-1-60899-265-2. 
• Joseph Campbell
• Campbell, Joseph (2008). The Hero with a Thousand Faces. New World Library. ISBN 978-1-57731-593-3.  WP article
• Campbell, Joseph (2002). The Flight of the Wild Gander: Explorations in the Mythological Dimension : Selected Essays, 1944-1968. New World Library. ISBN 978-1-57731-210-9. 
  • Campbell, Joseph (2010). Thou Art That: Transforming Religious Metaphor. ReadHowYouWant.com. ISBN 978-1-4587-5773-9.  WP article
• Csapo, Eric (2005). Theories of Mythology. Wiley. ISBN 978-0-631-23248-3. 
• Eliade, Mircea
• Eliade, Mircea (2005). The Myth of the Eternal Return: Cosmos and History. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12350-9. 
• Graves, Robert (1959). „Introduction”. Larousse Encyclopedia of Mythology. Превод: Aldington, Richard; Ames, Delano. стр. v—viii. 
• Gray, Louis Herbert [ed.], The Mythology of All Races, in 13 vols., 1916-1932.
• Hamilton, Edith (2011). Mythology: Timeless Tales of Gods and Heroes. Grand Central Publishing. ISBN 978-0-446-57475-4.  WP article (1998)
• Lévy-Bruhl, Lucien
  • Mental Functions in Primitive Societies (1910)
  • Primitive Mentality (1922)
  • The Soul of the Primitive (1928)
  • The Supernatural and the Nature of the Primitive Mind (1931)
  • Primitive Mythology (1935)
  • The Mystic Experience and Primitive Symbolism (1938)
• Losada, José Manuel; Lipscomb, Antonella (2015). Myths in Crisis. The Crisis of Myth. Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-443-87814-2. 
• The Sacred and the Profane: The Nature of Religion. Превод: Trask, Willard R. Houghton Mifflin Harcourt. 1959. ISBN 978-0-15-679201-1. 
• Petringa, Maria (2006). Brazzà, A Life for Africa. AuthorHouse. ISBN 978-1-4520-7605-8. 
• Powell, Barry B. (2012). Classical Myth. Pearson. ISBN 978-0-205-17607-6. 
• Santillana, Giorgio De; von Dechend, Hertha (1977). Hamlet's Mill: An Essay on Myth and the Frame of Time. David R. Godine Publisher. ISBN 978-0-87923-215-3. 

Wallace, Isabelle Loring; Hirsh, Jennie (2011). Contemporary Art and Classical Myth. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-0-7546-6974-6. 

• Walker, Steven (2014). Jung and the Jungians on Myth. Taylor & Francis. ISBN 978-1-135-34767-3. 
• Zajko, Vanda; Leonard, Miriam (2008). Laughing with Medusa: Classical Myth and Feminist Thought. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-923794-4. 
• Zong, In-Sob. Folk Tales from Korea. 3rd ed. Elizabeth: Hollym, 1989.

Спољашње везе

• The New Student's Reference Work/Mythology, ed. Beach (1914), at wikisource.
• Leonard, Scott. "The History of Mythology: Part I" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2012).
• Greek mythology
• Sacred texts
• Myths and Myth-Makers
• LIMC Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2021)
• Joseph Campbell on Bill Moyers's The Power of Myth
• Dreams, Visions, and Myths: Making Sense of Our World