Национални парк Гомбе Стрим

Координате: 4° 40′ 0″ S 29° 38′ 0″ E / 4.66667° Ј; 29.63333° И / -4.66667; 29.63333
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Гомбе Стрим
IUCN категорија II (национални парк)
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Гомбе Стрим
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Гомбе Стрим
Мјесто Танзанија
Најближи градКигома
Координате4° 40′ 0″ S 29° 38′ 0″ E / 4.66667° Ј; 29.63333° И / -4.66667; 29.63333
Површина35 km²
Основано1968. године
Управљачко тијелоУправа националних паркова Танзаније

Национални парк Гомбе Стрим један је од националних паркова Танзаније, а налази се на западном делу региона Кигома, 20 км западно од града Кигома.[1] Национални парк је основан 1968. године и један је од најмањих у Танзанији, са површином од 35 km², а протеже се и дуж источне обале језера Тангањика.[1][2] На простору парка доминирају стрме долине, а шумска вегетација креће се од травнатих до области тропских кишних шума.[3] Због густе шуме, приступ парку могућ је само преко језера, а најпознатији је по томе што је на њему Џејн Гудол проучавале заједницу шимпани Касакела, која је описана у више књига, приказана у докуметарним филмова и емисијама.[4]

Гомбе Стрим има висок ниво диверзитета, што је чини све популарнијом туристичком дестинацијом. Осим шимпанза, примати који су настањени у парку укључују врсте маслинасте павије, Piliocolobus, Colobus guereza, Cercopithecus ascanius, Cercopithecus mitis, и врсту Chlorocebus.[1][5] Такође је познато да постоји хибрид врста мајмуна на овом подручју, настала од црвенорепих и плаворепих мајмуна.[6]

У парку је пописано 200 врста птица и врста свиње Potamochoerus larvatus. Такође, парк је дом за велики број врста змија, нилског коња и леопарда.[5][3][1]
Посетицои у парку могу посетити шуму како би видели шимпанзе, да пливају и роне на језеру Тангањика, где је настањено око 100 врста циклиди риба.[7]

Истраживања Џејн Гудол у Гомбре Стриму[уреди | уреди извор]

Џејн Гудол је први пут путовала у Танзанију 1960. године у добу од 26 година, без званичне обуке.[3] У то доба, прихваћено је да су људи несумњиво слични шимпанзима и да делимо готово исти генетски код.[3] Међутим, мало је било познато о понашању шимпанзе или структури заједнице. У време када је започела истраживање, истакла је да није било дозвољено да се у етнолошким круговима разговара о уму животиња, нити да је било испавно о томе полемисати.[8] Међутим, њено истраживање је на крају указало на интелектуалну и емотивну софистицираност шимпанзи. Уз подршку познатог антрополога Лоуиса Ликија, она је основала малу истраживачку станицу у Гомбеу у нади да ће више сазнати о понашању животиња, нарочито шимпанзи.[3] У оквиру кампа провела је неколико месеци, пратила групе шимпанзи, а посебно заједноцу Касекела. лије је свакодневне навике пратила, све док она није прихваћена од стране њих.[3]

Резултати истраживања[уреди | уреди извор]

Шимпанзе у парку

Без стручне обуке, Гудолова је водила истраживање и приметила многе ствари које су промакле научницима.[3] Уместо да бројем обележи шимпанзе које је посматрала, она им је дала имена као што су Фифи и Дејвид Сивобради.[9][9] Запазила је да имају јединствене и индивидуалне личности, што је у то време била нековенционална идеја. Посматрала је понашања као што су загрљај, пољупци, тапкање по леђима, па чак и голицање, оно што сматрамо људским активностима.[3] Гудолова инсистира да су ови гестови доказ о емоционалним везама између чланова породице или других појединаца у заједници, и да могу да трају читавог живота.[3] Ова анализа указала је да између људи и шимпанза постоје сличности, не само у генима, већ и у емоцијама, интелигенцији и породичним и друштвеним односима.[3][9]

Истраживање у Гомбе Стриму најбоље је познато научној заједници због побијања два дугогодишња уверења: само људи могу да конструишу алатке и шимпанзе су вегетаријанци. Шимпанзе користе гранчице које чак и обликују да би помоћу њих могли да „пецају” термите.[9]

Гудолова је такође пронашла и агресивну страну природе шимпанзи у Гомбе Стриму. Открила је да ће шимпанзе систематски ловити и јести мање примате, као што су мајмуни колобус, што је довело до преиспитивања претходне концепције исхране и понашања шимпанзи. Такође је приметила да доминантне женке намерно убијају младе других да би одржале своју доминацију.[10] Она описује и рат Гомбе шимпанзи од 1974. до 1978. у својим мемоарима.[9] Њени налази су потпуно преокренули знања о понашању шимпанзи и били су додатни доказ друштвене сличности између људи и шимпанза, само на много мрачнији начин.[10]

Ослобођена од конвенционалних норми истраживања, развила је блиску везу са шимпанзама и успела да постане једини човек икада прихваћен у заједници шимпанзи.[3] Била је најнижи члан њихове хиреархије у периоду од 22 месеца.[10]

Бенефиције за Гомбе Стрим[уреди | уреди извор]

Гудалова је живела у Националним парку Гомбе пуних 15 година и за то време сакупила изузетно вредне податке о шимпазама које настањују парк.[3] Године 1967. основала је истраживачки центар Гомбе Стриме, за координацију истраживања шимпанзи у парку.[8][2] Парк већ више од 40 година воде обучених људи и истраживају животињски свет у њиховом окружењу.[2] Сакупљен је велики број ретких и вредник података о животу, лову и односу између мајке и деце шимпанзи.[2] Ово истраживање променило је глобално размишљање и принцип истраживања шимпанзи на читавом свету.[8][7] Центар такође спроводи истраживања популације павијана.[11] Истраживање овог центра, 35 доктора наука је претворило у тезе, а створено је више од 400 научних радова и написано 30 књига.[2]

Заштита парка[уреди | уреди извор]

Биолошки разноликост националног парка Гомбе првенствено је угрожена од стране човека.[2] Иако чак 25% површине Танзаније чине резервати природе и национални паркови, број дивљих животиња и даље се смањује.[12] Проблем лежи у томе што у Танзанији не постоји сарадња између управама националних паркова са владиним секторима и руралним заједницама.[12] Поседи сељака налазе се на простору националних паркова и у њиховох околини, па тако представљају препреке за животиње које путују између заштићених подручја. Велики број мештана који живе у околини Националног парка Гомбе Стрим су сиромашни, живе од лова, а убијају животиње и из безбедносних разлога.[12]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Tanzania National Parks: “Gombe Stream National Park” Архивирано 2012-09-15 на сајту Wayback Machine, 2008.
  2. ^ а б в г д ђ The Jane Goodall Institute: “Gombe Stream Research Center”, 2008.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к PBS: Nature- “Jane Goodall’s Wild Chimpanzees”, 1996.
  4. ^ Goodall, J. (1986). The Chimpanzees of Gombe: Patterns of Behavior. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 84. ISBN 978-0-674-11649-8. 
  5. ^ а б African Ape Study Sites: “Gombe National Park, Tanzania” Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2010), 1999.
  6. ^ Detwiler, Kate M. (2004). Glenn, Mary E.; Cords, Marina, ур. Hybridization between Red-tailed Monkeys (Cercopithecus ascanius) and Blue Monkeys (C. mitis) in East African Forests. Developments in Primatology: Progress and Prospects (на језику: енглески). Springer US. стр. 79—97. ISBN 978-0-306-47346-3. 
  7. ^ а б Pusey et al., “The Contribution of Long-Term Research at Gombe National Park to Chimpanzee Conservation” Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2008), Conservation Biology, 2007.
  8. ^ а б в Jane Goodall, “Learning from the Chimpanzees: A Message Humans Can Understand” Science, 1998.
  9. ^ а б в г д Goodall, Jane. Reason for Hope: A Spiritual Journey. New York: Warner Books, 1999.
  10. ^ а б в The Jane Goodall Institute: “Chimpanzee Central”, 2008.
  11. ^ African Conservation Foundation: viewlink/link_id,584/Itemid,3/ “Gombe Stream Research Centre”[мртва веза], 2008.
  12. ^ а б в Property & Environment Research Center: “Overcoming Government Obstacles- Some Tanzanian Communities Manage Wildlife” Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2009), 2004.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]