Национални парк Гомбе Стрим
| Национални парк Гомбе Стрим | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 Језеро Тангањика у парку | |
  | |
| Мјесто |  Танзанија |
| Најближи град | Кигома |
| Координате | 4° 40′ 0″ S 29° 38′ 0″ E / 4.66667° Ј; 29.63333° И |
| Површина | 35 km² |
| Основано | 1968. године |
| Управљачко тијело | Управа националних паркова Танзаније |
Национални парк Гомбе Стрим један је од националних паркова Танзаније, а налази се на западном делу региона Кигома, 20 км западно од града Кигома.[1] Национални парк је основан 1968. године и један је од најмањих у Танзанији, са површином од 35 km², а протеже се и дуж источне обале језера Тангањика.[1][2] На простору парка доминирају стрме долине, а шумска вегетација креће се од травнатих до области тропских кишних шума.[3] Због густе шуме, приступ парку могућ је само преко језера, а најпознатији је по томе што је на њему Џејн Гудол проучавале заједницу шимпани Касакела, која је описана у више књига, приказана у докуметарним филмова и емисијама.[4]
Гомбе Стрим има висок ниво диверзитета, што је чини све популарнијом туристичком дестинацијом. Осим шимпанза, примати који су настањени у парку укључују врсте маслинасте павије, Piliocolobus, Colobus guereza, Cercopithecus ascanius, Cercopithecus mitis, и врсту Chlorocebus.[1][5] Такође је познато да постоји хибрид врста мајмуна на овом подручју, настала од црвенорепих и плаворепих мајмуна.[6]
У парку је пописано 200 врста птица и врста свиње Potamochoerus larvatus. Такође, парк је дом за велики број врста змија, нилског коња и леопарда.[5][3][1]
Посетицои у парку могу посетити шуму како би видели шимпанзе, да пливају и роне на језеру Тангањика, где је настањено око 100 врста циклиди риба.[7]
Истраживања Џејн Гудол у Гомбре Стриму[уреди | уреди извор]
Џејн Гудол је први пут путовала у Танзанију 1960. године у добу од 26 година, без званичне обуке.[3] У то доба, прихваћено је да су људи несумњиво слични шимпанзима и да делимо готово исти генетски код.[3] Међутим, мало је било познато о понашању шимпанзе или структури заједнице. У време када је започела истраживање, истакла је да није било дозвољено да се у етнолошким круговима разговара о уму животиња, нити да је било испавно о томе полемисати.[8] Међутим, њено истраживање је на крају указало на интелектуалну и емотивну софистицираност шимпанзи. Уз подршку познатог антрополога Лоуиса Ликија, она је основала малу истраживачку станицу у Гомбеу у нади да ће више сазнати о понашању животиња, нарочито шимпанзи.[3] У оквиру кампа провела је неколико месеци, пратила групе шимпанзи, а посебно заједноцу Касекела. лије је свакодневне навике пратила, све док она није прихваћена од стране њих.[3]
Резултати истраживања[уреди | уреди извор]
Без стручне обуке, Гудолова је водила истраживање и приметила многе ствари које су промакле научницима.[3] Уместо да бројем обележи шимпанзе које је посматрала, она им је дала имена као што су Фифи и Дејвид Сивобради.[9][9] Запазила је да имају јединствене и индивидуалне личности, што је у то време била нековенционална идеја. Посматрала је понашања као што су загрљај, пољупци, тапкање по леђима, па чак и голицање, оно што сматрамо људским активностима.[3] Гудолова инсистира да су ови гестови доказ о емоционалним везама између чланова породице или других појединаца у заједници, и да могу да трају читавог живота.[3] Ова анализа указала је да између људи и шимпанза постоје сличности, не само у генима, већ и у емоцијама, интелигенцији и породичним и друштвеним односима.[3][9]
Истраживање у Гомбе Стриму најбоље је познато научној заједници због побијања два дугогодишња уверења: само људи могу да конструишу алатке и шимпанзе су вегетаријанци. Шимпанзе користе гранчице које чак и обликују да би помоћу њих могли да „пецају” термите.[9]
Гудолова је такође пронашла и агресивну страну природе шимпанзи у Гомбе Стриму. Открила је да ће шимпанзе систематски ловити и јести мање примате, као што су мајмуни колобус, што је довело до преиспитивања претходне концепције исхране и понашања шимпанзи. Такође је приметила да доминантне женке намерно убијају младе других да би одржале своју доминацију.[10] Она описује и рат Гомбе шимпанзи од 1974. до 1978. у својим мемоарима.[9] Њени налази су потпуно преокренули знања о понашању шимпанзи и били су додатни доказ друштвене сличности између људи и шимпанза, само на много мрачнији начин.[10]
Ослобођена од конвенционалних норми истраживања, развила је блиску везу са шимпанзама и успела да постане једини човек икада прихваћен у заједници шимпанзи.[3] Била је најнижи члан њихове хиреархије у периоду од 22 месеца.[10]
Бенефиције за Гомбе Стрим[уреди | уреди извор]
Гудалова је живела у Националним парку Гомбе пуних 15 година и за то време сакупила изузетно вредне податке о шимпазама које настањују парк.[3] Године 1967. основала је истраживачки центар Гомбе Стриме, за координацију истраживања шимпанзи у парку.[8][2] Парк већ више од 40 година воде обучених људи и истраживају животињски свет у њиховом окружењу.[2] Сакупљен је велики број ретких и вредник података о животу, лову и односу између мајке и деце шимпанзи.[2] Ово истраживање променило је глобално размишљање и принцип истраживања шимпанзи на читавом свету.[8][7] Центар такође спроводи истраживања популације павијана.[11] Истраживање овог центра, 35 доктора наука је претворило у тезе, а створено је више од 400 научних радова и написано 30 књига.[2]
Заштита парка[уреди | уреди извор]
Биолошки разноликост националног парка Гомбе првенствено је угрожена од стране човека.[2] Иако чак 25% површине Танзаније чине резервати природе и национални паркови, број дивљих животиња и даље се смањује.[12] Проблем лежи у томе што у Танзанији не постоји сарадња између управама националних паркова са владиним секторима и руралним заједницама.[12] Поседи сељака налазе се на простору националних паркова и у њиховох околини, па тако представљају препреке за животиње које путују између заштићених подручја. Велики број мештана који живе у околини Националног парка Гомбе Стрим су сиромашни, живе од лова, а убијају животиње и из безбедносних разлога.[12]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Улаз у парк -
Један од објеката истраживачког центра -
Какомбе водопад -
Табла са карактеристикама парка -
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Tanzania National Parks: “Gombe Stream National Park” Архивирано 2012-09-15 на сајту Wayback Machine, 2008.
- ^ а б в г д ђ The Jane Goodall Institute: “Gombe Stream Research Center”, 2008.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к PBS: Nature- “Jane Goodall’s Wild Chimpanzees”, 1996.
- ^ Goodall, J. (1986). The Chimpanzees of Gombe: Patterns of Behavior. The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 84. ISBN 978-0-674-11649-8.
- ^ а б African Ape Study Sites: “Gombe National Park, Tanzania” Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јун 2010), 1999.
- ^ Detwiler, Kate M. (2004). Glenn, Mary E.; Cords, Marina, ур. Hybridization between Red-tailed Monkeys (Cercopithecus ascanius) and Blue Monkeys (C. mitis) in East African Forests. Developments in Primatology: Progress and Prospects (на језику: енглески). Springer US. стр. 79—97. ISBN 978-0-306-47346-3.
- ^ а б Pusey et al., “The Contribution of Long-Term Research at Gombe National Park to Chimpanzee Conservation” Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2008), Conservation Biology, 2007.
- ^ а б в Jane Goodall, “Learning from the Chimpanzees: A Message Humans Can Understand” Science, 1998.
- ^ а б в г д Goodall, Jane. Reason for Hope: A Spiritual Journey. New York: Warner Books, 1999.
- ^ а б в The Jane Goodall Institute: “Chimpanzee Central”, 2008.
- ^ African Conservation Foundation: viewlink/link_id,584/Itemid,3/ “Gombe Stream Research Centre”[мртва веза], 2008.
- ^ а б в Property & Environment Research Center: “Overcoming Government Obstacles- Some Tanzanian Communities Manage Wildlife” Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2009), 2004.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
