Национални парк Копаоник
| Национални парк Копаоник | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 Туристички центар „Сунчани врхови“ на Копаонику | |
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Рашка |
| Координате | 43° 19′ 00″ N 20° 50′ 00″ E / 43.31667° С; 20.83333° И |
| Површина | 11.810 ha |
| Основано | 1981. године |
| Управљачко тијело | Србија |
Национални парк Копаоник се налази у средишњем делу Републике Србије. Због својих природних вредности, 1981. године Копаоник је проглашен за национални парк. Национални парк Копаоник обухвата површину од 11.810 ha и по броју ендемичних врста представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета ендемичне флоре Србије.
Планина Копаоник
Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка југоистоку око 75 km, досежући у средњем делу ширину око 40 km.
Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.Он се налази у централном делу Србије.
Резервати природе
Под посебном заштитом Националног парка је 698 хектара - издвојених у: 11 резервата природе и 26 природних споменика, 12 геоморфолошких, 6 геолошких, 8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.
Природни резервати националног парка су следећи локалитети:
- Козје стене
- Вучак
- Мркоња
- Јанкова бара
- Гобеља
- Барска река
- Самоковска река
- Метође
- Јелак
- Суво рудиште
- Дубока
Биодиверзитет
Флора и фауна
Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су Копаоничка чуваркућа (Sempervirum Kopaonicense), Панчићева поточарка (Cardamine Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola Copanicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco Peregrinus), златни орао (Aquila Curvirostra), сова (Bubo Bubo), дивља мачка (Felis Silvestris) и јелен (Capreolus Capreolus).
Шумске заједнице
На зонама одговарајуће надморске висине срећу се шумске заједнице:
Реликтне и ендемичне врсте биљака
У тим заједницама се могу наћи и многе реликтне и ендемичне врсте биљака:
| Биљне врсте Копаоника у категоријама међународне асоцијације за заштиту природе (IUCN) | |
| Категорија | Врсте |
|---|---|
| Врсте у опасности да ишчезну | Potentilla palustris и Gentiana lutea |
| Рањиве врсте | Pinus silvestris, Dactyloriza majalis, Trolius europaeus, Geum montanum и Leontopodium alpinum |
| Ишчезле (неодређене) врсте | Anemone narcisiflora, Primula minima, Geum reptans, Silene saxifraga и Narcissus radiflorus |
| Ретке врсте | Arctostaphilus uva ursi, Gentiana cruciata, Aster alpinus, Iris graminea, … |
| Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник.[1] | |
| Биљне врсте Копаоника које су заштићене посебном уредбом Владе Републике Србије | ||
| Број | Српски назив | Латински назив |
|---|---|---|
| 01. | Lycopodium annotinum | |
| 02. | Diphasium complanatum | |
| 03. | Thelypteris palustris | |
| 04. | Европска тиса | Taxus baccata |
| 05. | Salix rosmarinifolia | |
| 06. | Anemone apennina | |
| 07. | Potentila palustris | |
| 08. | Astragalus dasyanthus | |
| 09. | Планински јавор | Acer heldreichii |
| 10. | Маслиница | Daphne laureola |
| 11. | Pirola rotundifolia | |
| 12. | Goniolimon collinum | |
| 13. | Gentiana lutea L.subsp.symphiandra | |
| 14. | Gentiana acaulis | |
| 15. | Горка детелина | Menyanthes trifoliata |
| 16. | Рунолист | Leontopodium alpinum |
| 17. | Tulipa scardica | |
| 18. | Lilium martagon | |
| 19. | Gladiolus imbricatus | |
| 20. | Stipa pulcherrima | |
| 21. | Cyperus longus | |
| 22. | Goodiera repens | |
| 23. | Dactylorhyza incarnata | |
| 24. | Dactylorhyza cordigera | |
| 25. | Dactylorhyza majalis | |
| 26. | Orchis coryophora | |
| 27. | Gumnadenia odoratissima | |
| 28. | Leucorchis friwaldi | |
| 29. | Leucorchis atrorubens | |
| 30. | Listera cordata | |
| Подаци су преузети са званичне презентације НП Копаоник.[1] | ||
Клима
Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7 °C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.
Види још
Извори
- ^ а б „Nacionalni Park Kopaonik”. Nacionalni Park Kopaonik (на језику: српски). Приступљено 27. 12. 2017.
Спољашње везе
- Туристички видео британске компаније ТОМПСОН о највећој туристичкој атракцији државе Србије.
- Национални парк Копаоник вебсајт, званична страница на српском
- Туристички портал Копаоник
- Копаоник - Све на једном месту!
- Интернет страница и Копаонику
- Туристички центар Копаоник
- Фотографије Копаоника
- Копаоник Комплетан водич кроз Србију
- Туризам у Србији - Копаоник
- Благо сребрне планине („Политика”, 9. јул 2017)