Пређи на садржај

Nacionalni parkovi i nacionalni parkovi rezervati Kanade

С Википедије, слободне енциклопедије

Nacionalni parkovi i nacionalni parkovi rezervati Kanade su lanac od 46 parkova i rezervata u Severnoj Americi, od kojih je jedan deo upisan u Uneskov spisak svetske baštine.[1] Oni Kanadi pružaju izuzetnu lepotu očuvane prirode brojnim planinskim vrhovima, glečerima, jezerima, vodopadima, kanjonima i krečnjačkim pećinama. Oni predstavljaju samo jedan deo moćnog prirodnog okruženja Kanade - ubedljivu snagu - koja je oblikovala ne samo geografiju ove zemlje, već i tok njene istorije i iskustvo brojnih generacija ljudi koji žive i putuju kroz ove parkove. Polazeći od ovih vrednosti, osnivanje Nacionalnih parkova u Kanadi imalo je za cilj da se obezbedi zaštita ekosistema veličanstvenih prirodnih područja i pravilno upravljanje njima, a kod posetilaca stvori svest i potreba da razumeju, cene, i uživaju u lepotama ovih parkova na način koji ne dovodi u pitanje njihov integritet i opstanak.[2]

Brigu o nacionalnim parkovima i nacionalnim parkovima rezervatima Kanade vode Parkovi Kanade. Ovo je državna agencija, koju je osnovala Vlada Kanade, 1911. godine, sa zadatkom da upravlja, štiti, održava i predstavlja nacionalno prirodno i kulturno nasleđe Kanade. Takođe, i da razvija društvene oblike ponašanja, shvatanja, prihvatanja i odobravanja, kako bi se obezbedio ekološki i istorijski integritet prirodnog i kulturnog nasleđa Kanade za sadašnje i buduće generacije.[3]

Ukupna površina kanadskih nacionalnih parkova veća je od 300.000 km². Ovaj prostor je 53 puta veći od Ostrva Princ Edvard, ili 2,2 puta veći od tri pomorske provincije, a jednak je površini koju ima tri posto kanadskog kopna. Veličina nacionalnih parkova Kanade kreće se u rasponu od veličine Švajcarske, kolika je površina nacionalnog parka Vud Bafalo, do najmanjeg, biološki bogatog nacionalnog parka, Point Pili, površine od samo 15 km².[4]

Spisak nacionalnih parkova i nacionalnih parkova rezervata

[уреди | уреди извор]
Legenda
  •   Svetska baština ili deo svetske baštine
  • Nacionalni parkovi - rezervati označeni su (Rezervat) nakon imena parka.
Naziv Fotografija Lokacija Površina u km²/sq mi Godina osnivanja
Aulavik  Severozapadne teritorije 12.200 km2 (4.710 sq mi)
1992
Ajlitik  Nunavut 19.089 km2 (7.370 sq mi)
2001
Banf  Alberta 6.641 km2 (2.564 sq mi)
1885
Brus Penensula  Ontario 154 km2 (59 sq mi)
1987
Kap Bret Ajlend  Nova Škotska 949 km2 (366 sq mi)
1936
Elk Ajlend  Alberta 194 km2 (75 sq mi)
1913
Forlan  Kvebek 244 km2 (94 sq mi)
1970
Fandi  Nju Bransvik 206 km2 (80 sq mi)
1948
Gordžin Bej Ajlend  Ontario 14 km2 (5 sq mi)
1929
Glejšer  Britanska Kolumbija 1.349 km2 (521 sq mi)
1886
Greslend  Saskačevan 907 km2 (350 sq mi)
1981
Gros Morn  Njufaundlend i Labrador 1.805 km2 (697 sq mi)
1973
Golf Ajlend
(Rezervat) 		 Britanska Kolumbija 36 km2 (14 sq mi)
2003
Gvaj Hanes[A]
(Rezervat) 		 Britanska Kolumbija 1.495 km2 (577 sq mi)
1988
Evivek[B]  Jukon 10.168 km2 (3.926 sq mi)
1984
Džasper  Alberta 10.878 km2 (4.200 sq mi)
1907
Kedžimkedžik  Nova Škotska 404 km2 (156 sq mi)
1968
Kluen[C]
(Park i rezervat) 		 Jukon 22.013 km2 (8.499 sq mi)
1976 (Rezervat)
1993 (Park)
Kutni  Britanska Kolumbija 1.406 km2 (543 sq mi)
1920
Kačibauač  Nju Bransvik 239 km2 (92 sq mi)
1969
La Morisi  Kvebek 536 km2 (207 sq mi)
1970
Mingen Arhipalago
(Rezervat) 		 Kvebek 151 km2 (58 sq mi)
1984.
Mant Revolstek  Britanska Kolumbija 260 km2 (100 sq mi)
1914.
Mealy Mountains
(Rezervat) 		 Njufaundlend i Labrador 10.780 km2 (4.162 sq mi)
2015.
Naats'ihch'oh[4]
(Rezervat) 		 Severozapadne teritorije 4.850 km2 (1.873 sq mi)
2014
Nehena
(Rezervat) 		 Severozapadne teritorije 30.000 km2 (11.583 sq mi)
1976
Pacifik Rim
(Rezervat) 		 Britanska Kolumbija 511 km2 (197 sq mi)
1970
Point Pili  Ontario 15 km2 (6 sq mi)
1918
Princ Albert  Saskačevan 3.874 km2 (1.496 sq mi)
1927
Ostrvo Princ Edvard  Ostrvo Princa Edvarda 22 km2 (8 sq mi)
1937
Pukaskva  Ontario 1.878 km2 (725 sq mi)
1978
Kasitik  Nunavut 11.000 km2 (4.247 sq mi)
2015
Kutinirpark[E]  Nunavut 37.775 km2 (14.585 sq mi)
2001
Rajding mauntin[F]  Manitoba 2.973 km2 (1.148 sq mi)
1933
Sabl Ajlend
(Rezervat) 		 Nova Škotska 34 km2 (13 sq mi)
2013
Sirmilik  Nunavut 22.200 km2 (8.571 sq mi)
2001
Tera Nova  Njufaundlend i Labrador 400 km2 (154 sq mi)
1957
Hiljadu ostrva  Ontario 24 km2 (9 sq mi)
1904
Torngat Mountains  Njufaundlend i Labrador 9.700 km2 (3.745 sq mi)
2008
Tuktut Nogait  Severozapadne teritorije 16.340 km2 (6.309 sq mi)
1996
Ukkusiksalik  Nunavut 20.885 km2 (8.064 sq mi)
2003
Vuntut  Jukon 4.345 km2 (1.678 sq mi)
1995
Wapusk  Manitoba 11.475 km2 (4.431 sq mi)
1996
Waterton Lakes[G]  Alberta 505 km2 (195 sq mi)
1895
Vud Bafalo  Alberta
 Severozapadne teritorije 		44.807 km2 (17.300 sq mi)
1922
Joho  Britanska Kolumbija 1.313 km2 (507 sq mi)
1886

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Properties inscribed on the World Heritage List (17), na www.unesco.org.
  2. ^ „National Parks of Canada, National Parks - Introduction, 2014.”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2011. г. Приступљено 06. 07. 2016. 
  3. ^ „Parks Canada Agency”. Parks Canada. Приступљено 5. 7. 2016. 
  4. ^ а б „National Parks of Canada”. Canadian Encyclopedia. 07. 04. 2008. Приступљено 5. 7. 2016. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Nacionalni parkovi i nacionalni parkovi rezervati Kanade на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_parkovi_i_nacionalni_parkovi_rezervati_Kanade&oldid=29291080”