Nada Ler-Sofronić

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Nada Ler Sofronić (Sarajevo, 1941 - Beograd, 4. maj 2020) je bila dugogodišnja profesorica kolegija iz socijalne psihologije na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, feministkinja i borac za slobodu, ravnopravnost i društvenu pravdu.

Biografija[уреди | уреди извор]

Nada Ler-Sofronić je rođena u okupiranom Sarajevu 1941. godine u uglednoj jevrejskoj porodici. Tokom Drugog svetskog rata skriva se, beži i boravi u logorima; put je vodi od Sarajeva preko Dubrovnika, Korčule i Barija. Preživeli su samo članovi najuže porodice, a vratili se u Sarajevo 1946. godine. [1] Tu Nada Ler Sofronić provodi svoje detinjstvo, završava osnovnu i srednju školu.

Skoro dve decenije kasnije, 1965.godine, Nada Ler završava studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i počinje da radi kao asistentkinja, a kasnije i profesorka na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, na predmetu Socijalna psihologija.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1982. godine doktorirala je sa disertacijom "Marksizam i oslobođenje žena", što je prva feministička teza odbranjena u SFRJ. Deo te teze objavljen je u knjizi "Neofeminizam i socijalistička alternativa" 1986. [2]

Predavala je na Odseku za psihologiju, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Nada Ler-Sofronić je , između ostalog, inicirala čuvenu feminističku konferenciju "Drug-ca Žena". Tokom rata u Bosni i Hercegovini boravila je je u Rimu, Beogradu i Budimpešti, a potom se vraća u Sarajevo, gde je do odlaska u penziju rukovodila Centrom "Žena i društvo".[3]

Umrla je 2020. u Beogradu.

Karijera[уреди | уреди извор]

Nada Ler- Sofronić je pripadala grupi prvih feminisitčkih teoretičarki u bivšoj Jugoslaviji. Dugo godina predavala Socijalnu psihologiju na Fakultetu političkih nauka Sarajevu.

Od 1978. ima aktivnu i vodeću ulogu u drugom talasu Ženskog pokreta u regiji. Bila je konceptualna kreatorka Prve medjunarodne feminističke konferencije u Istočnoj Evropi koja je ordžana u Studentskom kulturnom centru u Beogradu 1978. godine pod nazivom "Drug-ca - Novi pristup?". Konferencija je prvi put na tlu socijalističkog sveta okupila pretstavnice ženskih pokreta Istoka i Zapada i značila prekretnicu u tretmanu "ženskog pitanja" u Jugoslovenskom realnom socijalizmu.

Centralna tema teorijskih eseja Dr Nade Ler Sofronić, članaka, velikog broja javnih predavanja, nastupa i tekstova u medijima su pitanja ženskog iskustva, identiteta i odnosa moći medju polovima/rodovima u različitim društvenim sistemima. Njene analize su fokusirane na rodnu dimenziju globalnih neokonzervativnih trendova i ženu u uslovima post-socijalističke tranzicije.

Dr Nada Ler Sofronić je bila Senior Visiting Fellow na Centralnom Evropskom Univerzitetu u Budimpešti, na katedri Rod i kultura, predavala je na Ženskim studijama u Beogradu, jedna je od utemeljivačica Ženskih studija u Novom Sadu, te inicijatorka i jedna od koordinatorki i predavačica na pilot projektu Ženskih studija u Sarajevu.[4]

Rukovodila je nezavisnim Centrom za istraživanja, politike i zagovaranja "Žena i društvo" u Sarajevu.

Bila je direktorka Centra za istraživanja politike i zagovaranja u Sarajevu.

Bibliografija (izbor)[уреди | уреди извор]

  • Neofeminizam i socijalistička alternativa. Beograd: Radnička štampa. 1986.
  • Kontroverze savremenog feminizma-Iskustvo, identitet, moć. 1998
  • Kraj tranzicijske paradigme-rodna perspektiva. 2002.
  • Zato što smo žene (emprijsko istraživanje, koautorstvo). 2003.
  • Gender analiza Izbornog zakona BiH. 2003.
  • Feministički/ženski pokreti i civilno društvo u post-socijalističkim zemljama. 2004 .
  • Neokonzervtivni trendovi i rodni stereotipi u udžbenicima za osnovnu školu. 2005 (delimično objavljeno)

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Savić, Svenka (2008). Životne priče žena 'A što ću ti ja jadna pričat...' (PDF). Novi Sad: Futura publikacije, Zavod za ravnopravnost polova, Ženske studije i istraživanja. стр. 307. Приступљено 9. 5. 2020. [мртва веза]
  2. ^ Ler-Sofronić, Nada (1986). Neofeminizam i socijalistička alternativa (PDF). Beograd: Radnička štampa. Приступљено 9. 5. 2020. [мртва веза]
  3. ^ Лер-Софронић, Нада. „Још нам треба стари Маркс | Књиженство”. www.knjizenstvo.rs (на језику: српски). Приступљено 9. 5. 2020. [мртва веза]
  4. ^ „Ženske studije i istraživanja”. www.zenskestudije.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2019. Приступљено 9. 5. 2020.