Натријум-бензоат

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Natrijum benzoat)
Натријум бензоат
Натријум-бензоат
Ball-and-stick model of the benzoate anion
The sodium cation
Називи
IUPAC назив
Sodium benzoate
Други називи
E211
Идентификација
3D модел (Јмол)
ECHA InfoCard 100.007.760
Е-бројеви E211 (конзерванси)
RTECS DH6650000
Својства
NaC6H5CO2
Моларна маса 144.11 g/mol
Густина 1.497 g/cm3
Тачка топљења 300 °C
растворан
Растворљивост растворан у етанолу
Киселост (pKa) 8.0
Опасности
Тачка паљења 100 °C
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
4100 mg/mg (орално, пацов)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Натријев бензоат (E211) је натријумова со бензоеве киселине хемијске једначине NaC6H5CO2. Најчешће се производи реакцијом натријум хидроксида с бензојевом киселином. Натријум бензоат је конзерванс који се највише користи у производњи газираних пића, воћних сокова, укисељеног поврћа, мармелада, киселих краставаца и зачина.

Особине[уреди]

Натријев бензоат је безбојна кристална чврста материја. Ова со нема мириса и хигроскопна је. Веома је запаљивa и добро се раствара у води.

Употреба[уреди]

Натријев бензоат делује бактериостатично и фунгистатично, те се због тога употребљава као додатак храни (E211). Оптимално се користи код намирница при pH вредности мањој од 3.6.

У пиротехници се користи као гориво, најчешће у комбинацији са калијум перхлоратом. Код синтезе полипропиленa служи као средство за нуклеизирање.

Код човекa може изазвати алергију и астму, те оптеретити механизам размене материја. Једна британска студија је показала да натријум бензоат као конзерванс у неким пићима, у комбинацији са другим додатним материјама може изазвати АДХС (Поремећај хиперактивности и дефицита пажње).[3][4] Смртоносна доза код мишева износи око 1600 mg/kg телесне масе (орално).[5]

Извори[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hill AE (1975). „Solute-solvent coupling in epithelia: contribution of the junctional pathway to fluid production”. Proc R Soc Lond B Biol Sci. 191: 537-47.  Непознати параметар |uml= игнорисан (помоћ)
  4. Donna McCann, Angelina Barrett, Alison Cooper, Debbie Crumpler, Lindy Dalen, Kate Grimshaw, Elizabeth Kitchin, Kris Lok, Lucy Porteous, Emily Prince, Edmund Sonuga-Barke, John O Warner and Jim Stevenson (2007). „Food additives and hyperactive behaviour in 3-year-old and 8/9-year-old children in the community: a randomised, double-blinded, placebo-controlled trial”. Lancet. 370. doi:10.1016/S0140-6736(07)61306-3.  Непознати параметар |uml= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |Issue= игнорисан [|issue= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |Pages= игнорисан [|pages= се препоручује] (помоћ)
  5. „ChemIDplus”. 

Спољашње везе[уреди]