Nautilus

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Nautilus
Nautilus Palau.JPG
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Potklasa:
Nautiloid
Red:
Nautilida
Porodica:
Nautilidae

Henri Marie Ducrotay de Blainville, 1825.
Familije

Carinonautilus
Cenoceras
Eutrephoceras
Pseudocenoceras
Strionautilus
Allonautilus
Nautilus
† = Izumrli

Sinonimi[1]
  • Eutrephoceratidae Miller, 1951

Nautilus (indijska lađica) (Latinska forma sa originalnog grčkog ναυτίλος, 'mornar') spada u grupu mekušaca koja se naziva glavonošci.

Poput ostalih glavonożaca, pripada grupi najrazvijenijih mekušaca koji se razlikuju od ostalih mekušaca po visoko razvijenom nervnom sistemu i čulnim organima.

Živi u morskoj sredini, ali ne u morima sa niskim salinitetom, pa ih zato nema u Baltičkom i Crnom moru. Živi samo u indopacifičkoj oblasti, na dubini izmdju 50 i 650m.

Hrani se najčešće ribom i planktonskim ribama. Pošto je aktivna grabljivica, nalazi se gotovo na kraju lanca ishrane i możda su iz tog razloga zastupljeni u malom broju medju mekušcima.

Za razliku od ostalih glavonożaca, Nautilus nema kesu sa mastilom.

Jedini je glavonożac sa spiralno-spljoštenom ljušturom, a sačinjena je od kalcijum-karbonata koji se luči iz plašta. Unutrašnjost mu je podeljena na niz komora. Životinja se nalazi u najvećoj komori koja je i najbliža sredini. Ostale komore su delimočno ispunjene vodom, a delimično smesom gasova nalik vazduhu, ali sa većim udelom azota prema kiseoniku, što omogućava lebdenje u vodi.

Slično većini glavonožaca, Nautilus se kreće u pravcu mlaza vode izbačenog iz plaštane duplje kroz levak,stvoren modifikacijom stopala. Usta i glava snabdeveni su mnogobrojnim pipcima kojima ne mogu da sisaju, ali mogu da se snażno pripijaju: mužijaci imaju oko 60, a ženke 90 ili više pipaka.

Najzastupljenija vrsta je biserni nautilus.

Diagram unutrašjosti Nautilusa.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cichowolski, Marcela; Ambrosio, Alfredo; And Andrea Concheyro (2005). „Nautilids from the Upper Cretaceous of the James Ross Basin, Antarctic Peninsula”. Antarctic Science. 17 (2): 267—280. doi:10.1017/S0954102005002671. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]