Небојша Човић

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије

Небојша Човић
Небојша Човић
Лични подаци
Датум рођења(1958-07-02)2. јул 1958. (65 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
Пореклосрпско
РелигијаПравославни хришћанин
УниверзитетУниверзитет у Београду
ПрофесијаДоктор техничких наука
Породица
СупружникВесна Човић
ДецаФилип Човић и Тијана Човић
Политичка каријера
Политичка
странка		Независни политичар
Раније:
Социјалдемократска партија (2003—2010)
Демократска алтернатива (1997—2003)
Социјалистичка партија Србије (1990—1997)
Савез комуниста Југославије (до 1990)
Вршилац дужности Премијера Србије
12. март 2003 — 17. март 2003.
ПретходникЗоран Ђинђић
НаследникЖарко Кораћ
66. Градоначелник Београда
23. јун 1994. — 21. фебруар 1997.
ПретходникСлободанка Груден
НаследникЗоран Ђинђић

Небојша Човић (Београд, 2. јул 1958) је српски политичар и спортски функционер. По образовању је доктор машинства. Некадашњи је градоначелник Београда, заменик председника Владе Републике Србије и народни посланик Народне скупштине Републике Србије у два мандата. Био је председник Кошаркашког савеза Југославије, а тренутно је председник КК Црвена звезда.[1]

Биографија

Човић је рођен у радничкој породици из Жаркова. Ту је завршио основну и средњу школу, а потом је уписао Машински факултет Универзитета у Београду, где је магистрирао и докторирао 2000. године.

Радио је у предузећима „Иво Лола Рибар“ из Београда и РЕИК „Колубара“. Био је генерални директор ДП „Пролетер“ и председник УО МДД „ФМП“ Београд.

Небојша Човић је ожењен Весном и са њом има двоје деце, кћерку Тијану и сина Филипа.

Политичка каријера

Као члан Социјалистичке партије Србије је 1992. изабран за потпредседника ИО Скупштине Београда за привреду и финансије. Човић је постао председник Градске владе 1993, да би годину дана касније био изабран за градоначелника Београда и на том положају је остао до 1997. Ипак убрзо је дошло до сукоба са врхом странке. Он је био једини социјалиста који се одмах и јавно успротивио изборној крађи. Врху СПС-а и ЈУЛ-а се највише замерио пошто после судске овере лажне победе, није хтео да сазове Скупштину града. Тадашњи државни врх још више му је замерио што је био против обједињавања листе СПС-а и ЈУЛ-а, као и посете пребијеним демонстрантима опозиције у болници. Због тога га је партија убрзо искључила из свог чланства.[2]

Након одласка из СПС-а 1997, основао је Демократску алтернативу. Од тада је био стално на удару власти. Током бомбардовања је свакодневно добијао телефонске претње које су биле плод кампање тадашње власти.[2] Након савезних избора 24. септембра 2000. је постао посланик у Савезној скупштини на листи Демократске опозиције Србије. Био је копредседник прелазне владе након Демонстрација 5. октобра.

У влади Зорана Ђинђића је био заменик премијера и председник Координационог центра за југ Србије, као и Координационог центра за Косово и Метохију. Милорад Улемек, један од организатора атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића, је писао Небојши Човићу о својим намерама, о чему је јавност сазнала након што је Улемек ухапшен. Против Човића је поднета кривична пријава, која није процесуирана.[3]

Након избора 28. децембра 2003, ујединио је Демократску алтернативу са Социјалдемократском партијом Слободана Орлића.

Спортски функционер

Кошаркашки савез

С обзиром да је тренирао кошарку, своју љубав ка овом спорту је показивао и као функционер. 90-тих година био је председник Кошаркашког савеза Југославије. За време његовог мандата савез је функционисао без икаквих сметњи и репрезентација је у том периоду направила најзначајније резултате у историји наше кошарке. Са функције је смењен од стране тадашње власти јер је један од услова био да не сме да се бави политиком и опозиционим деловањем.[2]

ФМП

Ипак највише се истакао као главни човек кошаркашког чуда из Железника, екипе ФМП-а. Од анонимне екипе је пажљивим радом пре свега у млађим селекцијама, довео екипу у врх српске и регионалне кошарке. После неколико неуспеха у финалима домаћег шампионата и купа, тим је успео да освоји домаћи Куп али и да буде двоструки шампион Јадранске лиге. Шта више, дуги низ година је репрезентовао нашу земљу и у европским такмичењима, пре свега УЛЕБ купу. Поред тога клуб је изнедрио велики број играча који ће играти широм Европе, а многи и заслужити дрес репрезентације као што су: Милош Теодосић, Огњен Ашкрабић, Мирослав Радуљица, Немања Александров, Милан Мачван, Душко Савановић, Дејан Милојевић, Веселин Петровић, Марко Мариновић, Бојан Поповић и други.

Црвена звезда

Од 2011. године је пословним споразумом између ФМП-а и Црвене звезде, постао председник Црвене звезде.[4][5] Од клуба који је био на ивици егзистенције је пажљивим радом на организацији убрзо дигао Звезду из пепела. Већ у првој сезони је то препознато од управе УЛЕБ-а те је Звезди додељена вајлд карта за такмичење у Еврокупу. А након тога се Звезда пробија у врх регионалне кошарке и то пре свега организационо. Врхунац је пласман тима у Евролигу где заузима значајну позицију. Већ у трећој години руковођења Црвеном звездом успева да је подигне на лествици рангирања УЛЕБ-а, где је најбоље пласиран тим не само Србије него и читаве Јадранске лиге. А већ следеће сезоне 2014/15. Црвену звезду је довео до историјског успеха освајањем три титуле у само једној сезони, као и обарању многих рекорда.[6]

Почетком јуна 2014. године имао је сукоб са новинаром Дејаном Анђусом, што је изазвало осуду у медијима широм

Поред овога члан је управног одбора Фудбалског клуба. Његовим и радом његовом тима направљена је целокупна анализа дуговања овог клуба. На основу тога дате су смернице функционисања клуба. Ипак није успео да систем рада са кошаркашке секције пренесе и на фудбалску, јер је његова улога у клубу маргинализована.

Одликовања

Референце

  1. ^ „Čović predsednik KK FMP”. www.yu-sport.com. [мртва веза]
  2. ^ а б в „Сведок времена: Небојша Човић”. vreme.com. 06. 11. 1999. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 13. 01. 2015. 
  3. ^ Поповић, Срђа (14. 12. 2011). „Кривична пријава против Небојше Човића и Велимира Илића”. 
  4. ^ „Crvena zvezda Beograd: Čović predsednik | Mondo”. Mondo.rs. 10. 06. 2010. Приступљено 13. 01. 2015. 
  5. ^ „РТС : Човић председник Звезде”. Rts.rs. Приступљено 13. 01. 2015. 
  6. ^ „Звезда је ове сезоне по први пут | КК Црвена звезда”. kkcrvenazvezda.rs. 13. 06. 2015. Архивирано из оригинала 24. 06. 2015. г. Приступљено 24. 06. 2015. 
  7. ^ „Glas Javnosti”. Arhiva.glas-javnosti.rs. 19. 01. 2000. Приступљено 01. 10. 2011. 

Спољашње везе

Политичке функције
Градоначелник Београда
1994–1997
Потпредседник Владе (за Координационе центре на југу Србије и КиМ)
2001–2004
Премијер Србије (в. д.)
2003
Страначке функције
Председник Социјалдемократске партије
2004–2010
Странка расформирана
Спортске позиције
Председник Кошаркашког савеза Југославије
2011–2015
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Човић&oldid=27680591”