Nefrotoksični lekovi

Nefrotoksični lekovi su grupa lekova koji se metabolišu ili izlučuju preko bubrega i u tom procesu izazivaju direktno nefrotoksičnost ili indirektno oštećenje bubrežnih funkcija. Brojni lekovi koji se takoreći masovno, svakodnevno i nekontrolisano koriste (NSAI, antimikrobni, ACEi, hemioterapeutici, kontrastna sredstva) udruženi sa faktorima rizika mogu da izazovu oštećenje bubrega. Starost, bubrežna oboljenja, komorbiditeti, politerapija, samo su neki od činilaca koji povećavaju rizik za akutno oštećenje bubrega uzrokovano lekovima.^[1]

Epidemiologija

Prema podacima iz literature učestalost nefrotoksičnosti je:^[2]^[3]

7% — kod hospitalizovanih pacijenata kod kojih se razvija akutno bubrežno oštećenje (AKI),
20% — kod hospitalizovanih akutnih bubrežnih insuficijencija uzrokovano lekovima,
66% — je incidenca nefrotoksičnosti kod starijih osoba.

Patofiziologija

Nefrotoksičnost je jedno od najčešćih neželjenih dejstava ili interakcija lekova koji oštećuju cirkulaciju krvi kroz bubrege, što ima za posledicu ubrzano propadanje bubrežnog tkiva i posledično njegovih funcija.

Faktori rizika za nefrotoksičnost

Faktori bolesnika	starost i pol — prethodne bolesti bubrega — komorbiditeti (diabetes, multipli mijelom, lupus) — retencija natrijuma (ciroza jetre, srca, nefrotski sy) — dehidriranost — acidoza — hipokalijemija — hipomagnezijemija — hiperurikemija — hiperurikozurija — sepsa, šok Transplantacija bubrega
Faktori leka	nefrotoksičnost — doza leka — trajanje — učestalost — oblik primene — ponovljeno izlaganje leku — interakcije lekova

Vrste nefrotoksičnih lekova

Analgetici i antipiretici (NSAIL)

Među nefrotoksičnim lekovima posebno su opasni NSAI ili lekovi protiv bolova i visoke temperature, odnosno aniupalni lekovi (Diklofenak, Brufen, Ketonal, aspirini, kardiopirin i njima slični lekovi), jer se nalaze u slobodnoj prodaji i stanovništvo ih nekritički koristi po slobodnom nahođenju.

Najčešća oštećenja NSAIl- a su intersticijalni nefritisal, retencija natrijuma i vode, hiperkalijemija, papilarna nekroza, hipertenzija, nefrotski sindrom.

ACEI i ARB

U veliku grupu nefrotoksičnih lekova spadaju i takozvani:

ACEI (angiotenzin-konvertujućeg-enzima-inhibitori). U ovu grupu lekova spadaju: Kaptopril, Zorkaptil, Prilazid, Tritace, Enalapril, Monopril, i slični.

ARB (blokatori angiotenzinskih receptora), jer oni najviše smanjuju protoke krvi kroz bubreg. U ovu grupu lekova spadaju: Losartan, Cozaar, Erynorm, Diovan, Lorista i dr.

Imunosupresivi

Nefrotoksični su i imunosupresivi: ciklosporin, tacrolimus, metotreksat, cisplatin itd, iako se dosta koriste i u prevenciji odbacivanja transplantiranog bubrega.

Oni izazivaju: akutnu, dozno-zavisnu redukciju Bubrežnog protoka i patomorfolološke bubrežne promene

Antibiotici i antimikrobni lekovi

Od antibiotika i antimikrobnih lekova, najopasniji su aminoglikozidi, neki cefalosporini, hinoloni, tetraciklini, amfotericin B i aciklovir

Najčešće izazivaju hipersenzitivno/alergijsku reakciju, akutnu bubrežnu insuficijenciju, raš, eozinofiliju
Ciprofloxacin izaziva trombotičnu mikroangiopatiju, tubularnu nekrozu i apoptozu.
Amfotericin B kod 80% pacijenata razvija akutnu bubrežnu insuficijenciju (ABI).

Anestetici

Primena anestetika može izazvati akutno oštećenje bubrega koje je ozbiljna komplikacija povezana s povišenim komplikacijama i smrtnošću. Ukupna incidencija akutnog oštećenja bubrega kod bolničkih bolesnika iznosi 1% — 5%, dok su 30% tih bolesnika razvili akutno oštećenje bubrega u perioperativnom periodu kao posledicu anestezije i operacije.

Uprkos novim naučnim saznanjima i unaprjeđenja hirurških tehnika i lečenja u jedinicama intenzivne nege, nije postignut značajniji pomak u smanjenju incidencije akutno oštećenje bubrega. Za promenu tog ishoda važno je rano prepoznavanje rizične grupe bolesnika i prevencija.

Na ukupni ishod lečenja utiče i pravilan izbor anestetičkih sredstava tokom opšte anestezije, koji je najbolje prilagođen individualnim potrebama bolesnika. Danas se smatra da inhalacioni anestetici nisu nefrotoksični, i da zato inhalacioni anestetici imaju snažan direktan zaštitni učinak na mnoge organe kroz predkondicioniranje i postkondicioniranje.

Nova istraživanja pokazuju da npr. sevofluran smanjuje ishemijsko-reperfuzijsku povredu bubrega i deluje protivupalno, zbog čega ima potencijal da smanji pojavu akutnog oštećenja bubrega.

S obzirom na incidenciju akutnog oštećenja bubrega u perioperativnom periodu i novih saznanja o anesteticima, pitanje izbora anestetika tokom opšte anestezije mogao bi biti od ključnog značenja za sveukupni ishod lečenja.^[4]

Kontrastna sredstva

Kontrastnim sredstvom indukovana nefropatija, definiše se kao uvećanje veće od 25% kreatinina u serumu ili apsolutno povećanje kreatinina u serumu od 0,5 mg/dl (nakon radiološkog pregleda obavljenog uz pomoću kontrastnog sredstva).^[5]

Antiulkusna sredstva

Citostatici

Kako se citostatici najčešće izlučuju preko mokraće (putem bubrega), bilo kakva smanjena funkcija bubrega može da poveća toksičnost citostatika. Neki citostatici utiču na rad bubrega, menjajući boju mokraće od žute u narandžastu ili crvenkastu i uz to mokraća može da ima miris lekova, obično u trajanju od 1-3 dana.

Neprijatna i bolna upala mokraćne bešike, koja se ponekad javlja tokom upotrebe citostatika, manifestuje se čestim nagonom za mokrenjem ili pojavom krvave mokraće.

Efekti citostatika na bubrege i mokraćnu bešiku mogu biti prolazni i trajni.

Psihoaktivne supstance

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci je rastući globalni problem. na šta su ukazale prethodne studije, koje su donekle razjasnile specifičan mehanizam oštećenja bubrežne funkcije izazvanog upotrebom psihoaktivnih supstanci.. One se prvenstveno odnose na efekte zloupotrebe višestrukih psihoaktivnih supstanci i upotrebu psihoaktivnih supstanci kod osoba sa određenim komorbiditetima ili infekcijama, posebno infekcijama hepatotropnim virusima. Zato su neophodni stalni obrazovanje i istraživanje kako bi se u potpunosti razumeo mehanizam oštećenja bubrega izazvanog zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Izuzetno je važno razumeti nefrotoksikološki profil psihoaktivnih supstanci, što je osnova za poboljšanje procene rizika, kao i lečenja poremećaja upotrebe supstanci.^[6]

Prevencija

Prevencija nefrotoksičnosti zasniva se na:

Doziranju lekova prema Cockcroft-Gaultovoj formuli
Proceni renalne funkcije na osnovu MDRD
Izbegavati nefrotoksične kombinacije
Korigovanja faktora rizika pre i tokom primene lekova
Monitoringu bubrežne funkcije i vitalnih parametara
Davanju prednosti lekovima koji su ekvivalentni po efikasnosti a bez nefrotoksičnog su potencijala
Posebnom oprezu kod lečenja starijih osoba sa komorbiditetima i pacijenta sa GFR < 60ml/min.^[7]

Reference

^ Gallieni M; et al. „Drugs in the elderly with chronic kidney disease NDT”. . 2015.
^ Choudhury D. Acute kidney injury: current perspectives. Postgrad Med. 2010
^ Singbartl K, Kellum JA. AKI in the ICU: definition, epidemiology, risk stratification, and outcomes. Kidney Int. 2012
^ Miklić Bublić, M., Tonković, D., Sakan, S., Misir, A., Bandić Pavlović, D. (2016). Effect of inhalational anesthetics on acute kidney injury. Acta clinica Croatica, 55.(3.). Miklić Bublić, Martina (2016). „Effect of Inhalational Anesthetics on Acute Kidney Injury”. Acta Clinica Croatica. 55 (3): 464—468. PMID 29045774. doi:10.20471/acc.2016.55.03.16.
^ Barrett BJ, Parfrey PS (2006). Barrett, B. J.; Parfrey, P. S. (2006). „Clinical practice. Preventing nephropathy induced by contrast medium”. N. Engl. J. Med. 354 (4): 379—386. PMID 16436769. doi:10.1056/NEJMcp050801. 354 (4): 379—86. .
^ Stolić, Radojica; Milić, Marija; Mitrović, Vekoslav; Karanović, Andrijana; Bulatović, Kristina; Rašić, Dragiša; Mirović, Milica; Mitić, Branka (2024). „The influence of psychoactive substances on nephrotoxicity of the kidneys”. Acta Facultatis Medicae Naissensis (на језику: енглески). 41 (2): 162—174. ISSN 0351-6083. doi:10.5937/afmnai41-46097.
^ Clinical Queries: Nephrology 0101 (2012) 29–33

Literatura

Choudhury, Devasmita; Ahmed, Ziauddin (2006). „Drug-associated renal dysfunction and injury”. Nature Clinical Practice Nephrology. 2 (2): 80—91. PMID 16932399. doi:10.1038/ncpneph0076.
Szeto, CC; Chow, KM (2005). Szeto, Cheuk Chun; Chow, Kai Ming (2005). „Nephrotoxicity related to new therapeutic compounds”. Renal Failure. 27 (3): 329—33. doi:10.1081/JDI-56595. .

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Gallieni M; et al. „Drugs in the elderly with chronic kidney disease NDT”. . 2015.

[2] Choudhury D. Acute kidney injury: current perspectives. Postgrad Med. 2010

[3] Singbartl K, Kellum JA. AKI in the ICU: definition, epidemiology, risk stratification, and outcomes. Kidney Int. 2012

[4] Miklić Bublić, M., Tonković, D., Sakan, S., Misir, A., Bandić Pavlović, D. (2016). Effect of inhalational anesthetics on acute kidney injury. Acta clinica Croatica, 55.(3.). Miklić Bublić, Martina (2016). „Effect of Inhalational Anesthetics on Acute Kidney Injury”. Acta Clinica Croatica. 55 (3): 464—468. PMID 29045774. doi:10.20471/acc.2016.55.03.16.

[5] Barrett BJ, Parfrey PS (2006). Barrett, B. J.; Parfrey, P. S. (2006). „Clinical practice. Preventing nephropathy induced by contrast medium”. N. Engl. J. Med. 354 (4): 379—386. PMID 16436769. doi:10.1056/NEJMcp050801. 354 (4): 379—86. .

[6] Stolić, Radojica; Milić, Marija; Mitrović, Vekoslav; Karanović, Andrijana; Bulatović, Kristina; Rašić, Dragiša; Mirović, Milica; Mitić, Branka (2024). „The influence of psychoactive substances on nephrotoxicity of the kidneys”. Acta Facultatis Medicae Naissensis (на језику: енглески). 41 (2): 162—174. ISSN 0351-6083. doi:10.5937/afmnai41-46097.

[7] Clinical Queries: Nephrology 0101 (2012) 29–33

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]