Пређи на садржај

Nenad Gajin

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Nenad Gajin
Lični podaci
Druga imenaCoca
Zanimanjemuzičar
Muzički rad
Aktivni period1989 - danas
Žanrjazz, rock, funk, pop, samba, bossa nova
Instrumentgitara

Nenad Gajin (Jagodina, 28. oktobar 1976) je srpski džez, pop, rok, etno i bluz gitarista. Jedan je od retkih umetnika koji je sledi sopstveni jasno određeni solistički put, a istovremeno je tražen kao saradnik drugih zvezda. Od početka svoje karijere je bio žanrovski i stilski vrlo svestran, a pravci muzike u kojima se najviše istakao su: jazz, rock, funk, pop, brazilska muzika (samba, bossa nova), muzika zapadne Аfrike i Maghreba kao i tradicionalna muzika Balkana.

Biografija

[уреди | уреди извор]

Već sa 11 godina se zainteresovao za sviranje gitare pored brata Aleksandra Aleza koji je u to vreme pevao u bendu Etiopija, a sa nepunih 14 godina počinje da svira javno u rodnoj Jagodini, sa bendovima kao sto su: Etiopija, Pure, Crni Lilihip, Kaiser.

U Бeograd se seli 1998. godine gde počinje da svira u klubu Plato и SKC-u sa bendom Miloša Petrovića, Vasila Hadžimanova, Nenada-Neše Petrovića, Branka Markovića… Tokom 1999. godine snima album Slobodana Trkulje, Prizivanje kiše.[1]

Nakon toga počinje da nastupa u beogradskoj verziji Zabranjenog Pušenja sa Neletom Karajlićem, na turneji Ja nisam odavle. Bend kasnije menja ime u The No Smoking Orchestra na čelu sa Emirom Kusturicom u kojem je svirao od 1999. godine pa se tako pojavio i u dokumentarnom filmu (Super 8 stories - Emira Kusturice), a učestvovao je i u stvaranju muzike za njegove filmove Crna mačka, beli Mačor, Život je čudo i već pomenuti Super 8 stories. Takođe, učestvovao je na turnejama sa bendom po Rusiji, Kanadi, Južnoj Americi i širom Evrope. Kao najveći uspeh može se izdvojiti koncert Primo maggio u Rimu pred 400.000 ljudi, kao predgrupa Kompaj Segundu, Eriki Badu i ostalim zvezdama za 1.maj 2001.g.[2][3]

Za to vreme paralelno radi kao studijski muzičar u Beogradu, gde nakon snimanja albuma Decenija [4] Svetlane Cece Ražnatović, 2002. godine svira koncert na stadionu Crvene zvezde, sa istoimenom folk zvezdom, pred više od 60.000 ljudi.[5]

Nakon trogodišnje saradnje sa Emirom Kusturicom and TNSO, 2002. godine dobija stipendiju Britanskog časopisa Total Guitar Magazine[6] i seli se u London gde pohađa čuveni London Guitar Institute [7], gde godinu dana kasnije, dobija nagradu studenta godine i upisuje trogodišnje studije, kao stipendista Thames Valley univerziteta [8].

Tokom studiranja nastupao je na Birmingemskom sajmu muzičke opreme [9], kao i London Guitar Expo-u [10], promovišući svoju školu u holu Wembley Arene sa svojim triom, u kome su u tom trenutku, članovi dva profesora sa akademije (Alan Mian na bas gitari i Justin Scott na bubnjevima).

Radio je sa producentima kao što su Majk Nilsen (Jamiroquai, Underworld...) i Yak Bondi (Lisa Stansfield, Spice Girls...), sa kojim je radio na EP-ju Crickets Sing For Anamaria pevačice Eme Banton [11][12], i čuvenom boys bandu S Club 7 [13].

Sarađivao je i sa eminentnim imenima Londonske Drum’n bass scene kao što je Rocky Singh (bivši bubnjar Asian Dub Foundation-a) na njegovom projektu Left Hand Drive, takođe i sa Flexie, Miss Trouble i sa bubnjarem gitarskog heroja Steve Vai-a, Pete Zeldmanom.

Pridružuje se i bendu Shaz Rocket-a, talentovanog pevača i glumca koji u tom trenutku vodi jam session, svakog utorka u Pop Baru, u poznatom kvartu Soho u Londonu.

Sa pevačicom Juliet Russell, svira promociju knjige Musician Keith Shadwick-a [14], i koncert Proslava rođendana Jimmija Hendriksa u sklopu izložbe neobjavljenih fotografija u njegovom bivšem stanu u ulici Brooke Street u Londonu.[15]

Nakon dve godine boravka u Londonu, Nenad je proveo 6 meseci u Los Anđelesu, gde je svirajući stekao značajno iskustvo i upoznaje neke od svojih uzora, kao što su Miroslav Tadić, Gary Novak, Scott Henderson, Jimmy Earl, Scott Kinsey a sa Mikanom Zlatkovićem, upoznaje scenu u San Diegu i počinje da svira na nedeljnom nivou.

Zatim se nakratko vratio u Beograd 2005. godine gde je sa Đorđem Miljenovićem učestvovao u snimanju rok opere Zagađenje u Japanu [16] i započinje saradnju sa Željkom Joksimovićem sa kojim snima album IV [17] i svira turneju po Srbiji i Evropi do sredine 2006. godine.

Sa Slobodanom Trkuljom i Balkanopolis Band u saradnji sa Beogradskom filharmonijom i Metropol Orkestrom iz Holandije u Centru Sava u Beogradu, svira koncert koji je objavljen kao DVD.[18][19]

Nakon toga se 2007.g. preselio u Pariz gde do danas živi, radi i gradi uspešnu međunarodnu karijeru najviše u Džez vodama. Postao je jedan od najaktivnijih i najtraženijih gitarista u Francuskoj. U tom gradu 2008. godine počinje da svira u prestižnom kabareu Trois Mailletz[20] u latinskoj četvrti, kao član benda istoimenog lokala. Malo nakon toga, postaje aktivan na jam session-ima u klubovima kao što su Le Baiser Sale, Sunset, Sunside, Duc des Lombards, Caveau des Oubliettes u Parizu gde upoznaje jazz scenu.

Njegov prepoznatljiv izraz na gitari ga 2010. godine dovodi do prvog ozbiljnog ugovora. Trubač Ibrahim Maalouf, poreklom iz Libana, poziva ga u bend, kome se pridružuje i provodi naredne 2 godine na turneji širom sveta promovišući album Diachronism [21]. Treba napomenuti da gotovo ne postoji veći jazz festival u Evropi, gde Nenad nije nastupao za samo 2 godine rada sa Ibrahimom (North Sea Jazz, Marciac, Juan Les Pins, Jazz a Montreaux, Jazz a Vienne, Cully Jazz Fest, Paris Jazz Festival, Montreal Jazz Festival…). Više puta se našao na istim festivalima i binama, rame uz rame sa svojim uzorima, kao sto su Pat Metheny, George Benson, John Scofield, Marcus Miller i mnogim drugima. Isti bend svira najveću dodelu jazz nagrada (Victoires de Jazz) u Juan les Pins-u, gradu na jugu Francuske, gde Ibrahim Maalouf dobija nagradu za najboljeg jazz muzičara 2011. godine.[22]

Od 2011. godine se pridružuje bendu legendarnog Senegalskog bubnjara Mokhtara Sambae (Joe Zawinul,Carlos Santana, Alpha Blondie, Salif Keita…) sa kojim povremeno svira i dan danas.

Na poziv poznatog dirigenta Farid Aouameur-a, odlazi više puta za Alžir, gde svira sa Alžirskim Nacionalnim orkestrom, poznatu TV emisiju Alhan Wa Chabab [23] koja mu nakon toga otvara mogućnost da više puta drži seminare (master classes) u Alzeu na Muzičkoj akademiji.

Iste godine sa Senegalskim pevačem, Woz Kali-jem nastupa na najvećem world music festivalu u Africi (Pan African Fest).

Takođe se iste godine pridružuje bendu pevačice Mayre Andrade na njenoj svetskoj turneji i promociji albuma Studio 105.[24]

Nenad Gajin Trio na koncertu u klubu Le Caveau des Oubliettes u Parizu 19.04.2016. Nenad Gajin,Jon Grandcamp i Laurent David

Posle uspešne audicije, 2012. godine, dobija poziciju solo gitariste u bendu Grand Corps Malade-a, čuvenog Francuskog poete i kantautora, sa kojim svira četiri godine na skoro svim francuskim govornim područjima (Kanada, ostrvo Reunion, Mauricijus, Senegal, Maroko, Alžir, Tunis, kao i u svim većim salama i na festivalima u Francuskoj.

U periodu 2013-2015. godine nastupao je sa popularnom francuskom pevačicom Indilom, sa kojom je u sklopu njene evropske turneje gostovao i u Beogradu u Kombak areni 26. maja 2015.[25]

Godine 2014. gostovao je na uživo snimanom albumu Hornsman Coyota - Soulcraft.[26]

Nakon koncerta sa Bojanom Zulfikarpašićem na festivalu North City u Kosovskoj Mitrovici upoznaje Karim Ziad-a (Zawinul Sindicate, Cheb Mami, Khaled), koji u tom trenutku svira sa Bojanom i dobija mesto gitariste u njegovom bendu Ifrykia, sa kojim svira i dan danas.

Sa Nenadom Vasilićem, priznatim kontrabasistom iz Beča, ima niz zapaženih nastupa u Austriji (Beč, Grac, Linc) i Srbiji (Studio M-Novi Sad, Dom Omladine Beograda i Dom Vojske-Niš) iste godine.

Na poziv Emile Parisien-a, poznatog Francuskog jazz saksofoniste, priključuje se bendu Eric Serra-e, umetnika svetskog renomea, poznatog po saradnji sa režiserom Luc Besson-om i kompozitorom muzike za filmove kao što su (Big Blue, Nikita, Golden Eye 007, Fifth element, Leon the professional) i svira veliku turneju po Rusiji i Ukrajini.

Tokom 2015. godine nastavlja saradnju i putuje sa Francuskim slamerom, Grand Corps Malade na promociji albuma Funambule.

Mayra Andrade, pevačica sa ostrva Cape Verde, sa kojom je Nenad ranije saradjivao, poziva ga na turneju i promociju albuma Lovely difficult [27] sa kojom odlazi na putovanja i prvi put svira u Japanu i Koreji iste godine.

Te godine upoznaje i Lisu Simone, ćerku legendarne pevačice Nine Simone sa kojom svira desetak koncerata u Francuskoj i Švajcarskoj, a takođe putuje i svira mini turneju sa Aziz Sahmaoui and University of Gnawa, u Francuskoj, Nemačkoj i Austriji.

Tokom 2016-2017. godine, pridružuje se bendu Guillaume Perret-a, po imenu Electric Epic sa kojim svira najpre 60 koncerata po Francuskoj a zatim i prvu Kinesku turneju (Peking, Shangai, Wuhan) organizovanu od Francuskog kulturnog centra u Kini. Posle toga bend nastavlja jako uspešnu turneju po Evropi, i obilazi sve poznate festivale po Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji i Portugaliji.

Iste godine, svira i sa Hugh Coltman-om, bivšim pevačem Britanskog benda The Hoax na turneji njegovog nagrađenog albuma u Francuskoj The shadows of Nat King Cole.[28]

Posle koncerta u Beogradu i susreta sa prijateljima iz benda Hindi Zahra-e, njena produkcija poziva Nenada da se pridruži grupi i odsvira desetak koncerata u Tunisu, Italiji i Grčkoj.

Na poziv prijatelja David Aubaile-a sa kojim svira u bendu Karim Ziada, dobija šansu da svira sa Alžirskom Rai zvezdom Cheb Khaled-om, i to u Saudijskoj Arabiji u Džedi. Koncert je poznat po tome, da nikada ranije ni jedna inostrana zvezda nije gostovala u toj zemlji.

Iste godine nastavlja se turneja po Francuskoj i snimanje sa Bojanom Zulfikarpašićem sa njegovom kvartetom Modern Times.[29]

Godine 2018. dobija šansu da bude u bendu Britanskog mjuzikla Bodyguard posvećenom Whitney Houston, iz istoimenog filma. Mjuzikl se posle Londona, Broadwaya i Las Vegasa daje i u Parizu, u Palais des Sport, gde Nenad sa bendom svira 40 koncerata.

Sa saksofonistom Guillaume Perret-om, snima gitare za dokumentarni film o Francuskom kosmonautu u svemiru 16 Levers du Soleil.[30]

Sa rock pevačicom Amandine Bourgeouis, svira desetak koncerata u Francuskoj, uglavnom na festivalima kao i sa Cheb Khaledom u Kataru, Maroku i Francuskoj.

Na poziv benda Emira Kusturice, pridružuje im se od marta 2019. i kreće veliku svetsku turneju, počevši od Švajcarske, Francuske, Španije, Portugalije, Britanije, Emirata i veliku Rusku turneju tokom 2020. godine, zaključno sa decembrom 2021.[31]

Sa Francuskom soul i funk zvezdom, Sly Johnson-om, Nenad svira više koncerata iste godine u Francuskoj.[32]

Nakon toga prlkjučio se bendu Francuske pevacice Zaz na Organique turneji širom sveta 2022-2023.[33]

Diskografija

[уреди | уреди извор]

Prvi solo album ''KEC'' objavljen je u septembru 2008. godine za američkog izdavača pod nazivom Xpanse Publishing [34] i dostupan je na Amazonu.[35]

Na albumu su učestvovali: Nenad Gajin (akustična i električna gitara), Bojan Z (piano i ksenofon), Vasil Hadžimanov (piano), Aleksandar Banjac (kej), Marko Đorđević (bubnjevi), Mokhtar Samba (bubnjevi), Omar El Barkaoui (bubnjevi), Hadrien Feraud (bas), Vladimir Samardžić (bas), Ištvan Mađarić (bas), Slobodan Trkulja (saksofon i kaval).

Trenutno je aktivan na više različitih projekata kao i na pripremaju svog drugog albuma.[36]

Oprema

[уреди | уреди извор]

Električne gitare Ibanez modeli AR300, AF125 [37]

Pojačala DV mark [38]

Mad Professor pedale [39]

Godin akustične gitare [40]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Slobodan Trkulja & Balkanopolis - Prizivanje Kiše (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-27 
  2. ^ „01.Intro - Erykah Badu Live in Rome - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2020-11-03. 
  3. ^ „la Repubblica/spettacoli: Primo maggio, al via il concerto della par condicio”. www.repubblica.it. Приступљено 2020-11-03. 
  4. ^ Ceca - Decenija (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-28 
  5. ^ „Slike sa Cecinog koncerta na Marakani, 2002 | Ceca.rs” (на језику: српски). 2011-01-07. Приступљено 2022-05-28. 
  6. ^ „Total Guitar”. guitarworld (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28. 
  7. ^ „World-Class Guitar Lessons I London Guitar Institute”. The London Guitar Institute (на језику: енглески). 2019-10-31. Приступљено 2022-05-28. 
  8. ^ „Thames Valley | University of Oxford”. www.ox.ac.uk. Приступљено 2022-05-28. 
  9. ^ „About – The Guitar Show” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28. 
  10. ^ „Northwest Guitar Show Details”. www.guitarshows.co.uk. Приступљено 2022-05-28. 
  11. ^ „Emma Bunton - Crickets Sing For Anamaria (HQ) - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2020-11-03. 
  12. ^ „Emma* - Crickets Sing For Anamaria”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  13. ^ S Club 7 - Sunshine (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-28 
  14. ^ „Jimi Hendrix: Musician (Paperback), Keith Shadwick (2003)”. waterstones.com. Приступљено 2022-05-28. 
  15. ^ „Nenad Gajin: Svirao sam bluz u stanu Džimija Hendriksa”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-11-03. 
  16. ^ „Đorđe Miljenović - Zagađenje U Japanu”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  17. ^ Željko Joksimović - Ima Nešto U Tom Što Me Nećeš (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-29 
  18. ^ Slobodan Trkulja & Balkanopolis - Arjan Tien & Metropole Orchestra - Balkanopolis & Metropole Orchestra Live In Belgrade (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-29 
  19. ^ „Slobodan Trkulja Uzivo - Balkanopolis & Metropol Orchestra 2007 (Sava Centar) - YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 2020-11-03. 
  20. ^ „Aux Trois Mailletz, Paris 5e •Piano Bar | Cabaret | Restaurant”. lestroismailletz (на језику: француски). Приступљено 2022-05-29. 
  21. ^ Ibrahim Maalouf - Diachronism (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-29 
  22. ^ „Ibrahim Maalouf - Live au Victoire du Jazz 2011”. youtube.com. Приступљено 2022-05-28. 
  23. ^ „Alhane Wa Chabab”. youtube.com. Приступљено 2022-05-28. 
  24. ^ Mayra Andrade - Studio 105 (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-29 
  25. ^ „Srpski gitarista Nenad Gajin nastupa sa Indilom u "Kombank areni" (FOTO) (VIDEO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-11-03. 
  26. ^ nbgteam. „HORNSMAN COYOTE & SOULCRAFT: Mir i ljubav na Vračar Rocks festivalu! | Božidarac | Beograd | 2015”. urbanbug.net. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 2020-11-03. 
  27. ^ Mayra Andrade - Lovely Difficult (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-30 
  28. ^ Hugh Coltman - Shadows Songs Of Nat King Cole (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-30 
  29. ^ „Bojan Z - Modern Times”. youtube.com. Приступљено 2022-05-29. 
  30. ^ Goff, Pierre-Emmanuel Le (2018-10-03), 16 levers de soleil, La Vingt-Cinquième Heure, Prospect TV, Centre national du cinéma et de l'image animée (CNC), Приступљено 2022-05-30 
  31. ^ „Tours ‹ TNSO” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-31. 
  32. ^ „Sly Johnson & 74 à Bonneville au Festival Plein Feu Juillet 2019.”. youtube.com. Приступљено 2022-05-30. 
  33. ^ „Zaz - Official site”. www.zazofficial.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-31. 
  34. ^ „Xpanse Publishing – Artist Management and Booking Agent” (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  35. ^ „Nenad Gajin Kec on Amazon”. www.amazon.com. Приступљено 2020-11-03. 
  36. ^ „VLADIMIR SAMARDŽIĆ SOULARITY feat. FELIPE SALLES, MOKHTAR SAMBA, NENAD GAJIN”. 19. Novosadski jazz festival (на језику: српски). 2017-11-07. Приступљено 2020-11-03. 
  37. ^ „Nenad Gajin | ARTISTS”. Ibanez guitars (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. [мртва веза]
  38. ^ „DV MARK products are designed with a profound respect for the great history and traditions of the classic guitar amps, using cutting-edge technology!”. DV MARK | Guitar Amplification (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 
  39. ^ „Mad Professor Amplification”. www.mpamp.com. Приступљено 2020-11-03. 
  40. ^ „Godin Guitars | Canadian Electric, Acoustic & Bass Guitars, Amps”. godinguitars.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-03. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nenad_Gajin&oldid=26774139”