Nikl(II) hidroksid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Nikl(II) hidroksid
| |
| Drugi nazivi
Nikl hidroksid, teofrazit
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.031.813 |
| EC broj | 235-008-5 |
| RTECS | QR648000 |
| |
| Svojstva | |
| Ni(OH)2 | |
| Molarna masa | 92,724 g/mol (anhidrat) 110,72 g/mol (monohidrat) |
| Agregatno stanje | zeleni kristali |
| Gustina | 4,10 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 230°C (anhidrat, razlaže se) |
| 0,013 g/100 mL | |
| Rastvorljivost | rastvoran u razblaženim kiselinama, amonijaku (monohidrat) |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | heksagonalna |
| Termohemija | |
| Standardna molarna entropija S |
79 J·mol−1·K−1[3] |
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
−538 kJ·mol−1[3] |
| Opasnosti | |
| Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |
LD50 (LD50)
|
1515 mg/kg (oralno, pacov) |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
_reactions.JPG)
Nikl(II) hidroksid Ni(OH)2 je nerastvorljivo jedinjenje sa snažnim redoks svojstvima i širokom laboratorijskom i industrijskom primenom. Najčešće se koristi u punećim elektrodama baterija, preko oksidacije nikl(III) oksid-hidroksida.[4]
Osobine[уреди | уреди извор]
Nikl(II) hidroksid ima dve dobro poznate polimorfne strukture, α i β formu. α struktura se sastoji od Ni(OH)2 slojeva sa interkaliranim anjonima molekula vode koji zauzimaju prostor između slojeva.[5][6] β forma je heksagonalno najgušće pakovana struktura Ni2+ i OH- jona, bez drugih interkaliranih jona.[5][6] U prisustvu vode, α polimorf se tipično razlaže do β forme usled rastvaranja i rekristalizacije.[5][7] Osim α i β polimorfa, nekoliko γ nikl hidroksida je poznato. Oni su osobeni po kristalnoj strukturi sa mnogo većim rastojanjima između slojeva.[5]
Reakcije[уреди | уреди извор]
Ni(OH)2 brzo podleže oksidaciji do nikl oksihidroksida, NiOOH, u kombinaciji sa reakcijom redukcije.[8]
Reakcija 1
- Ni(OH)2 + OH- → NiOOH + H2O + e-
Reakcija 2
- M + H2O + e- → MH + OH-
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
- ^ Chen, J.; Bradhurst, D.H.; Dou, S.X.; Liu, H.K. J. Electrochem. Soc. 1999. 146, 3606-3612.
- ^ а б в г Oliva, P.; Leonardi, J.; Laurent, J.F. Journal of Power Sources. 1982, 8, 229-255.
- ^ а б Jeevanandam, P.; Koltypin, Y.; Gedanken, A. Am. Chem. Soc. Nano Letters. 2001, 1, 263-266.
- ^ Shukla, A.K.; Kumar, V.G.; Munichandriah, N. J. Electrochem. Soc.1994, 141, 2956-2959.
- ^ Ovshinsky, S.R.; Fetcenko, M.A.; Ross, J. Science. 1993, 260, 176-181.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7.
Vidi još[уреди | уреди извор]
- Nikl-kadmijumska baterija
- Nikl vodonična baterija
- Nikl metalni hidrid baterija
- Nikl-gvozdena baterija
