Nikola Karabatić

Из Википедије, слободне енциклопедије
Nikola Karabatić

Nikola Karabatić
Nikola Karabatić

Личне информације
Надимак Néo, Kara, Niko, NK 22
Датум рођења 11. april 1984.
Место рођења Niš (SFRJ)
Висина 1,96 m
Сениорски клубови
Год. Клуб Ута. (Гол.)
2000–2005
2005–2009
2009–2013
2013
2013–
Monpelje
Kil
Monpelje
Pays d’Aix UC
Barselona
Репрезентације
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2000– Francuska 246 (1006)
Освојене медаље
Рукомет
Олимпијске игре
Злато 2008. Пекинг Француска
Злато 2012. Лондон Француска
Светско првенство
Бронза 2003. Португал Француска
Бронза 2005. Тунис Француска
Злато 2009. Хрватска Француска
Злато 2011. Шведска Француска
Злато 2015. Тунис Француска
Европско првенство
Злато 2006. Швајцарска Француска
Бронза 2008. Норвешка Француска
Злато 2010. Аустрија Француска
Злато 2014. Данска Француска

Nikola Karabatić (fr. Nikola Karabatic, Niš, 11. april 1984) francuski rukometni reprezentativac hrvatsko-srpskog porekla[1]. Od 2013. nastupa za najtrofejniji evropski klub Barselonu. Organizator je igre i igra na poziciji levog i srednjeg beka.

Biografija[уреди]

Nikolin otac Branko Karabatić je Hrvat iz okoline Trogira. Kao profesionalni rukometaš preselio se u Niš postavši golman u RK Železničar. U to vreme je nastupao i za selekciju Jugoslavije. Majka Nikole Karabatića je Srpkinja iz Aleksinca, lekar po zanimanju.[1]

Sa nemačkim Kilom u kome je igrao od 2005. do 2009. osvojio je 4 titule prvaka Nemačke, 3 kupa, 3 superkupa, 1 superkup Evrope i Ligu šampiona 2007. Sa Monpeljeom, gde je prvi put nastupao od 2000. do 2005. i ponovo od 2009. do 2013. je osvojio 7 titula prvaka Francuske, 6 kupova, 5 liga kupova, 2 Trofeja šampiona i Ligu šampiona 2003. Sa najtrofejnijim evropskim klubom španskom Barselonom osvojio je 2 titule prvaka Španije, 2 kupa, 2 superkupa, 2 liga kupa, 2 svetska klupska prvenstva i Ligu šampiona 2015.

Za seniorsku reprezentaciju Francuske nastupa od 2000. godine. Osvojio je dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu. Na svetskim prvenstvima osvojao je bronzane medalje u Portugalu 2003. i Tunisu 2005., dok je zlatnu medalju osvajao u Hrvatskoj 2009., Švedskoj 2011 i Tunisu 2015. Na evropskim prvenstvima osvojao je bronze u Norveškoj 2008 i tri zlata u Švajcarskoj 2006., Austriji 2010. i Danskoj 2014.

Klupski trofeji[уреди]

Monpelje[уреди]

  • Prvenstvo Francuske : 2002., 2003., 2004., 2005., 2010., 2011., 2012.
  • Kup Francuske : 2001., 2002., 2003., 2005., 2010., 2012.
  • Liga kup Francuske : 2004., 2005., 2010., 2011., 2012.
  • Superkup Francuske : 2010., 2011.
  • EHF Liga šampiona : 2003.

Кil[уреди]

  • Prvenstvo Nemačke : 2006., 2007., 2008., 2009.
  • Kup Nemačke : 2007., 2008., 2009.
  • Superkup Nemačke : 2005., 2007., 2008.
  • EHF Liga šampiona : 2007., (finale 2008. i 2009.)
  • Superkup Evrope : 2007.

Barselona[уреди]

  • Prvenstvo Španije : 2014., 2015.
  • Kup Španije : 2014., 2015.
  • Superkup Španije : 2013., 2014.
  • Liga kup Španije : 2013., 2014.
  • EHF Liga šampiona : 2015.
  • Svetsko klupsko prvenstvo : 2013., 2014.

Nagrade i priznanja[уреди]

  • U najboljoj postavi prvenstva (kao najbolji levi bek): EP 2004, SP 2007.
  • Najbolji srednji bek prvenstva: SP 2009.
  • Najbolji igrač prvenstva: EP 2008., SP 2011.
  • Najbolji strelac prvenstva: EP 2008. (sa Balićem i Kristijansenom)
  • Kilski sportista godine: 2006.
  • 2008 - U tradicionalnom izboru Handball Woche proglašen je najboljim rukometašem u Nemačkoj. To je bilo tek drugi put od 1978. da je jedan ne-Nemac poneo tu titulu.
  • MVP Evropskog Prvenstva 2014 u Danskoj.

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Нишлија рукометни краљ света. Политика, 1. септембар 2008. Приступљено 01.09.2008.

Spoljašnje veze[уреди]

Handball the ball.jpg Најбољи играчи године по избору ИХФ (ИХФ) Застава ИХФ
1988 : Веселин Вујовић Југославија • 1989 : Канг Жае-Вон Јужна Кореја • 1990 : Магнус Висландер Шведска • 1994 : Талант Душебајев Русија
1995 : Џексон Ричадсон Француска • 1996 : Талант Душебајев Шпанија • 1997 : Штефан Штоклин Француска • 1998 : Данијел Штефан Немачка
1999 : Рафаел Гихоза Шпанија • 2000 : Драган Шкрбић Flag of FR Yugoslavia.svg • 2001 : Јун Кјунг-Шин Јужна Кореја • 2002 : Бертран Жил Француска
2003 : Ивано Балић Хрватска • 2004 : Хенинг Фриц Немачка • 2005 : Арпад Штербик Србија и Црна Гора • 2006 : Ивано Балић Хрватска
2007 Никола Карабатић Француска • 2008 Тијери Омејер Француска • 2009 Славомир Сзмал Пољска • 2010 Филип Јиха Чешка
2011 Микел Хансен Данска • 2012 Данијел Нарсис Француска • 2013 Домагој Дувњак Хрватска • 2014 Никола Карабатић Француска