Nikola Karabatić

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Nikola Karabatić
NikolaKarabatic.jpg
Nikola Karabatić
Lične informacije
Nadimak Néo, Kara, Niko, NK 22
Datum rođenja 11. april 1984.
Mesto rođenja Niš, SFRJ
Visina 1,96 m
Težina 104 kg
Pozicija srednji bek
Klupske informacije
Trenutni klub Pariz Sen Žermen
Broj 44
Seniorska karijera
2000—2005
2005—2009
2009—2013
2013
2013—2015
2015—
Monpelje
Kil
Monpelje
Pays d’Aix UC
Barselona
Pariz Sen Žermen
Reprezentacija
2002— Francuska 305 (1185)

Nikola Karabatić (franc. Nikola Karabatic, Niš, 11. april 1984) francuski rukometni reprezentativac srpsko-hrvatskog porekla[1]. Od leta 2015. nastupa za Pariz Sen Žermen. Organizator je igre i igra na poziciji levog i srednjeg beka.

Biografija[уреди]

Nikolin otac Branko Karabatić je Hrvat iz okoline Trogira. Kao profesionalni rukometaš preselio se u Niš postavši golman u RK Železničar. U to vreme je nastupao i za selekciju Jugoslavije.[тражи се извор] Majka Nikole Karabatića je Srpkinja iz Aleksinca, lekar po zanimanju.[1] Brat mu je Luka Karabatić.

Sa nemačkim Kilom u kome je igrao od 2005. do 2009. osvojio je 4 titule prvaka Nemačke, 3 kupa, 3 superkupa, 1 superkup Evrope i Ligu šampiona 2007. Sa Monpeljeom, gde je prvi put nastupao od 2000. do 2005. i ponovo od 2009. do 2013. je osvojio 7 titula prvaka Francuske, 6 kupova, 5 liga kupova, 2 Trofeja šampiona i Ligu šampiona 2003. Sa najtrofejnijim evropskim klubom španskom Barselonom osvojio je 2 titule prvaka Španije, 2 kupa, 2 superkupa, 2 liga kupa, 2 svetska klupska prvenstva i Ligu šampiona 2015. Sa trofejima je nastavio i u dresu Pariz Sen Žermenа gde je do sada osvojio 2 titule prvaka Francuske uz 2 superkupa i 1 liga kup.

Za seniorsku reprezentaciju Francuske nastupa od 2002. godine. Osvojio je dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu i 2012. u Londonu i srebro 2016. u Rio de Ženeiru. Na svetskim prvenstvima osvajao je bronzane medalje u Portugalu 2003., Tunisu 2005. i Njemačkoj i Danskoj 2019., dok je zlatnu medalju osvajao u Hrvatskoj 2009., Švedskoj 2011., Kataru 2015. i Francuskoj 2017. Na evropskim prvenstvima osvojao je bronze u Norveškoj 2008 i Hrvatskoj 2018. i tri zlata u Švajcarskoj 2006., Austriji 2010. i Danskoj 2014.

Klupski trofeji[уреди]

Monpelje[уреди]

  • Prvenstvo Francuske : 2002, 2003, 2004, 2005, 2010, 2011, 2012.
  • Kup Francuske : 2001, 2002, 2003, 2005, 2010, 2012.
  • Liga kup Francuske : 2004, 2005, 2010, 2011, 2012.
  • Superkup Francuske : 2010, 2011.
  • EHF Liga šampiona : 2003.

Кil[уреди]

  • Prvenstvo Nemačke : 2006, 2007, 2008, 2009.
  • Kup Nemačke : 2007, 2008, 2009.
  • Superkup Nemačke : 2005, 2007, 2008.
  • EHF Liga šampiona : 2007, (finale 2008. i 2009.)
  • Superkup Evrope : 2007.

Barselona[уреди]

  • Prvenstvo Španije : 2014, 2015.
  • Kup Španije : 2014, 2015.
  • Superkup Španije : 2013, 2014.
  • Liga kup Španije : 2013, 2014.
  • EHF Liga šampiona : 2015.
  • Svetsko klupsko prvenstvo : 2013, 2014.

Pariz Sen Žermen[уреди]

  • Prvenstvo Francuske : 2016., 2017., 2018., 2019.
  • Kup Francuske: 2015., 2018.
  • Superkup Francuske : 2015, 2016.
  • Liga kup Francuske : 2017., 2018., 2019.
  • EHF Liga šampiona : finale 2017.

Nagrade i priznanja[уреди]

  • U najboljoj postavi prvenstva (kao najbolji levi bek): EP 2004, SP 2007.
  • Najbolji srednji bek prvenstva: SP 2009.
  • Najbolji igrač prvenstva: EP 2008., SP 2011.
  • Najbolji strelac prvenstva: EP 2008. (sa Balićem i Kristijansenom)
  • Kilski sportista godine: 2006.
  • 2008 - U tradicionalnom izboru Handball Woche proglašen je najboljim rukometašem u Nemačkoj. To je bilo tek drugi put od 1978. da je jedan ne-Nemac poneo tu titulu.
  • MVP Evropskog Prvenstva 2014 u Danskoj.

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Нишлија рукометни краљ света. Политика, 1. септембар 2008. Приступљено 01.09.2008.

Spoljašnje veze[уреди]

Handball the ball.jpg Најбољи играчи године по избору ИХФ (ИХФ) Застава ИХФ
1988 Веселин Вујовић Југославија • 1989 Канг Жае-Вон Јужна Кореја • 1990 Магнус Висландер Шведска • 1994 Талант Душебајев Русија
1995 Џексон Ричадсон Француска • 1996 Талант Душебајев Шпанија • 1997 Штефан Штоклин Француска • 1998 Данијел Штефан Немачка
1999 Рафаел Гихоза Шпанија • 2000 Драган Шкрбић Савезна Република Југославија • 2001 Јун Кјунг-Шин Јужна Кореја • 2002 Бертран Жил Француска
2003 Ивано Балић Хрватска • 2004 Хенинг Фриц Немачка • 2005 Арпад Штербик Србија и Црна Гора • 2006 Ивано Балић Хрватска
2007 Никола Карабатић Француска • 2008 Тијери Омејер Француска • 2009 Славомир Сзмал Пољска • 2010 Филип Јиха Чешка
2011 Микел Хансен Данска • 2012 Данијел Нарсис Француска • 2013 Домагој Дувњак Хрватска • 2014 Никола Карабатић Француска
2015 Микел Хансен Данска • 2016 Никола Карабатић Француска • 2018 Микел Хансен Данска