Nimravidae

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Nimravidae
Временски распон: 40.4–23.03 Ma
касни Еоцен до касни Олигоцен
Dinictis felina, South Dakota, USA, Early Oligocene - Royal Ontario Museum - DSC00117.JPG
костур врсте Dinictis felina
Hoplophoneus primaevus - AMNH - DSC06331.JPG
костур врсте Hoplophoneus primaevus
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Nimravidae
Cope, 1880
Типски род
Nimravus
Cope, 1879
Родови
Синоними

Nimravidae (Нимравидае — „преци тигрова”) је изумрла породица мачколиких звијери, која је у периоду од средњег Еоцена до касног Олигоцена настањивала подручје Европе, Сјеверне Америке и Азије.[1][2] Ову породицу сисара су чиниле потпородице Dinailurictinae, Hoplophoneinae и Nimravinae, и родови Dinictis, Maofelis и Pogonodon. Стручни назив за чланове ове породице сисара је нимравиди, али су такође знани и под неформалним називима лажне сабљозубе мачке и палеомачке.

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Назив ове породице води поријекло од:

  • типског рода Nimravus,
  • и таксономског наставка -idae.

Опис[уреди | уреди извор]

врста Hoplophoneus occidentalis (зелена боја) у поређењу са другим сабљозубим синапсидима

Иако су по свом изгледу представници породице Nimravidae сличиле на представнике потпородице мачака Machairodontinae, они представљају засебну породицу мачколики звијери.[3] Имали су мишићава, ниска, мачколика тијела са кратким ногама и репом. Већина представника породице Nimravidae се кретала плантиградно, иако су неке могле да се крећу полуплантиградно или дигитиградно.[4]

За разлику од данашњи живући представника мачколики звијери, представници породице Nimravidae су имали другачију грађу слушни кошчица. Средње уво код представника породице мачака је смјештено у спољној структури која се зове аудиторна була[a] (енг. auditory bulla), која је одвојена са преградом у двије коморе. Код представника породице Nimravidae се из фосилни остатака може видјети да они поседују окошталу булу без преграде, или потпуно одсуство цјеле буле. Вјерује се да су посједовали структуру од хрскавице у којој је био смјештен ушни механизам.[6] Такође, представници породице Nimravidae су имали сличне синапоморфне карактеристике као код представника породице Barbourofelidae[7] (на дјелу лобање, вилице, зуба и остатка костура), и слично као изумрли род сабљозуби торбара Thylacosmilus су развили коштане наборе на врху доње вилице (по један на лијевој и десној страни вилице).

Највећи знани представник породице Nimravidae је врста Quercylurus major (која је по величини достизала димензије данашњег мрког медвједа)[8], док је најмања знана врста Nanosmilus kurteni (која је по величини достизала димензије данашњег риђег риса).

Еволуција[уреди | уреди извор]

Први представници породице Nimravidae су се појавили на подручју данашње Азије и Сјеверне Америке у току средњег Еоцена. Глобална клима је у то вријеме била топла и влажна, но крајем Еоцена долази до захлађења и клима постаје сувља. Бујне шуме, које су постојале у почетку Еоцена, полако су се почеле мјењати у подручја која заузимају отворене шуме и грмље. Овај климатски тренд се наставио даље у току Олигоцена, што је погодовало нимравидима који су се у то доба раширили у овом новом околишу. Сјеверна Америка и Азија су у то доба били спојени, и на подручју ова два континента је живјела слична фауна.[9] Европа је у току Олигоцена изгледала више као низ архипелага него као један континент, но у то доба су постојали поједини копнени мостови који су омогућили нимравидима да се рашире по овом подручју. У току Миоцена, у околишу долази до ширења травнати равница и повлачења шумски подручја. Ова промјена утиче на нестанак животиња које су прилагођене животу у шуми и ширењу биљоједа који се хране травом, те са овом промјеном околиша нестају и представници породице Nimravidae.[9]

Систематика[уреди | уреди извор]

Некадашња класификација породице Nimravidae

Историја класификације[уреди | уреди извор]

Представници породице Barbourofelidae су раније, као потпородица Barbourofelinae, били уврштени унутар породице Nimravidae,[7] но касније су препознати као засебна породица мачколики звијери, која је у блиском сродству са породицом мачке,[10][11][12] иако према мишљењу истраживања из 2020. године представници породице Barbourofelidae су можда ипак дио породице Nimravidae.[13]

Класификација[уреди | уреди извор]

Ранија класификација[уреди | уреди извор]

Некадашња класификација породице Nimravidae:

Савремена класификација[уреди | уреди извор]

Савремена класификација породице Nimravidae:

  • Породица: †Nimravidae (лажне сабљозубе мачке)
    • Род: †Dinictis
      • Dinictis felina
    • Род: †Maofelis
      • Maofelis cantonensis
    • Род: †Pogonodon
      • Pogonodon davisi
      • Pogonodon platycopis
    • Потпородица: †Dinailurictinae
    • Потпородица: †Hoplophoneinae
      • Род: †Hoplophoneus
        • Hoplophoneus cerebralis
        • Hoplophoneus dakotensis
        • Hoplophoneus occidentalis
        • Hoplophoneus oharrai
        • Hoplophoneus primaevus
        • Hoplophoneus sicarius
        • Подрод: †Eusmilus
          • Hoplophoneus bidentatus
          • Hoplophoneus villebramarensis
      • Род: †Nanosmilus
        • Nanosmilus kurteni
    • Потпородица: †Nimravinae
      • Род: †Dinaelurus
        • Dinaelurus crassus
      • Род: †Nimravus
        • Nimravus brachyops
        • Nimravus intermedius

Филогенетско стабло[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Nimravidae.[15][16][17]

 Feliformia 

Tapocyon

Quercygalidae

Palaeogalidae

 ? 

Chailicyon

Aeluroidea Stamp-russia2014-save-russian-cats-(snow leopard).png

 †Nimravidae 
 †Maofelis 

Maofelis cantonensis

nimravid sp. (MA-PHQ 348)

 †Nimravinae 
 †Nimravus 

Nimravus brachyops

Nimravus intermedius

 †Dinaelurus 

Dinaelurus crassus

 †Dinailurictinae 
 †Eofelis 

Eofelis edwardsii

Eofelis giganteus

 ? 

Eofelis sp. (Ergilin Dzo Formation)

 †Dinailurictis 

Dinailurictis bonali

 †Quercylurus 

Quercylurus major

 †Pogonodon 

Pogonodon davisi

Pogonodon platycopis

 †Dinictis 

Dinictis felina Dinictis Knight.jpg

 †Hoplophoneinae 
 †Nanosmilus 

Nanosmilus kurteni

 †Hoplophoneus 

Hoplophoneus oharrai

Hoplophoneus occidentalis

Hoplophoneus primaevus Hoplophoneus primaevus by R. B. Horsfall (coloured).jpg

Hoplophoneus dakotensis

Hoplophoneus sicarius

Hoplophoneus cerebralis

 (†Eusmilus

Hoplophoneus villebramarensis

Hoplophoneus bidentatus

 sensu stricto 
 (Hoplophoneus sensu lato) 

Временска распрострањенст[уреди | уреди извор]

AeluroideaChailicyonPalaeogalidaeQuercygalidaeTapocyonQuaternaryPliocenMiocenOligocenEocenPaleoceneQuaternaryPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresian
EusmilusEusmilusHoplophoneusHoplophoneusHoplophoneusHoplophoneusHoplophoneusHoplophoneusNanosmilusPogonodonPogonodonDinictisEofelisEofelisDinailurictisQuercylurusNimravusNimravusDinaelurusMaofelisMiocenOligocenEocenBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonian

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Аудиторна була је шупља коштана структура на доњем, постериорном дјелу лобање, која ограђује дјелове средњег и унутрашњег ува.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cope, Edward Drinker (1889). „Synopsis of the Families of Vertebrata”. The American Naturalist. 23: 1—29. 
  2. ^ Flynn, John J.; Galiano, Henry (1982). „Phylogeny of early Tertiary Carnivora, with a description of a new species of Protictis from the middle Eocene of Northwestern Wyoming”. American Museum Novitates. hdl:2246/5338. 
  3. ^ „Meet the Cat Family”. Junior Observer. Sunday Observer (Sri Lanka). Colombo, Sri Lanka: Associated Newspapers of Ceylon. 16. 7. 2012. Приступљено 2. 1. 2013. 
  4. ^ Antón, Mauricio (2013). Sabertooth. Bloomington, Indiana: University of Indiana Press. стр. 90. ISBN 9780253010421. 
  5. ^ „Mammal Glossary”. Laboratory for Environmental Biology, University of Texas at El Paso. 2. 11. 2007. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2010. Приступљено 14. 9. 2009. 
  6. ^ Turner, Alan (1997). The Big Cats and their Fossil Relatives: an illustrated guide. New York: Columbia University Press. стр. 234. ISBN 978-0-231-10228-5. 
  7. 7,0 7,1 Bryant, Harold N. (фебруар 1991). „Phylogenetic Relationships and Systematics of the Nimravidae (Carnivora)”. Journal of Mammalogy. Lawrence, Kansas: American Society of Mammalogists. 72 (1): 56—78. JSTOR 1381980. doi:10.2307/1381980. 
  8. ^ Jordi Agusti and Mauricio Anton: Mammoths, Sabertooths, and Hominids 65 million years of Mammalian Evolution in Europe, Columbia University Press, 2002, pp. 81-83
  9. 9,0 9,1 Prothero, Donald R. (2006). After the Dinosaurs: The Age of Mammals. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. стр. 9, 132—134, 160, 167, 174, 176, 198, 222—233. ISBN 978-0-253-34733-6. 
  10. ^ Morlo, Michael; Peigné, Stéphane; Nagel, Doris (јануар 2004). „A new species of Prosansanosmilus: implications for the systematic relationships of the family Barbourofelidae new rank (Carnivora, Mammalia).”. Zoological Journal of the Linnean Society. 140 (1): 43. doi:10.1111/j.1096-3642.2004.00087.x. 
  11. ^ Lars W. van den Hoek Ostende; Morlo, Michael & Nagel, Doris (јул 2006). „Fossils explained 52 Majestic killers: the sabre-toothed cats”. Geology Today. 22 (4): 150. doi:10.1111/j.1365-2451.2006.00572.x. 
  12. ^ Morlo, Michael (2006). „New remains of Barbourofelidae from the Miocene of Southern Germany: implications for the history of barbourid migrations”. Beiträge zur Paläontologie, Wien. 30: 339—346. 
  13. ^ Wang, Xiaoming; White, Stuart C.; Guan, Jian (2020). „A new genus and species of sabretooth, Oriensmilus liupanensis (Barbourofelinae, Nimravidae, Carnivora), from the middle Miocene of China suggests barbourofelines are nimravids, not felids”. Journal of Systematic Palaeontology. Online edition. doi:10.1080/14772019.2019.1691066. 
  14. ^ Malcolm C. McKenna, Susan K. Bell: Classification of Mammals: Above the Species Level in Columbia University Press, New York 1997, 631 Seiten. ISBN 978-0-231-11013-6.
  15. ^ Peigne, Stéphane (мај 2003). „Systematic review of European Nimravinae (Mammalia, Carnivora, Nimravidae) and the phylogenetic relationships of Palaeogene Nimravidae”. Zoologica Scripta. 32 (3): 199—229. ISSN 0300-3256. doi:10.1046/j.1463-6409.2003.00116.x. 
  16. ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Skutschas, Pavel; Jin, Jianhua (10. 5. 2016). „First nimravid skull from Asia”. Scientific Reports. 6 (1): 25812. Bibcode:2016NatSR...625812A. ISSN 2045-2322. PMC 4861911Слободан приступ. PMID 27161785. doi:10.1038/srep25812. 
  17. ^ Barrett, P.Z. (2016). „Taxonomic and systematic revisions to the North American Nimravidae (Mammalia, Carnivora)”. PeerJ. 4: e1658. PMC 4756750Слободан приступ. doi:10.7717/peerj.1658. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Zoological Journal of the Linnean Society, 2003, 138, 477–493

Спољашње везе[уреди | уреди извор]