Nimravus

С Википедије, слободне енциклопедије

Nimravus
Временски распон: 32.63–27.24 Ma
рани Олигоцен
илустрација лобање врсте
Nimravus brachyops
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Nimravidae
Потпородица: Nimravinae
Род: Nimravus
Cope, 1879
Типска врста
Nimravus brachyops
Cope, 1879
Врсте
  • Nimravus brachyops
  • Nimravus intermedius
Синоними
синоними рода:
  • Aelurictis (Trouessart, 1885)[1]
  • Aelurogale (Filhol, 1872)
  • Ailurictis (Kretzoi, 1929)
  • Archaelurus (Cope, 1879)
  • Aulurogale
  • Ictidailurus (Kretzoi, 1945)[2]
  • Nimravinus (Kretzoi, 1945)
  • Oelurogale (Gervais, 1873)
  • Prionedes (Jourdan, 1862)
синоними врсте:
  • N. brachyops:
    • Deinictis brachyops
    • Dinictis brachyops
    • Hoplophoneus brachyops
    • Machairodus brachyops (Cope, 1878)
    • Nimravinus sectator (Kretzoi, 1945)
    • Nimravus gomphodus (Cope, 1880)
    • Nimravus major (Lucas, 1898)
    • Nimravus sectator (Matthew, 1907)
    • Pogonodon brachyops (Cope, 1878)
  • N. intermedius:
    • Aelurogale intermedia (Filhol, 1872)
    • Aelurogale mongoliensis (Gromova, 1959)
    • Ailurictis intermedia (Filhol & Trouessart, 1885)
    • Aulurogale mongoliensis (Gromova, 1959)
    • Dinailurictis bonali (Ginsburg, 1979)
    • Eusmilus bidentatus (Filhol, 1872)
    • Nimravus mongoliensis (Dashzeveg, 1996)

Nimravus (Нимравус — „предак тигрова”) је изумрли род мачколиких звијери, из изумрле потпородице Nimravinae унутар изумрле породице Nimravidae, који је у периоду раног Олигоцена настањивала подручје Европе, Сјеверне Америке и Азије.

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Назив овог рода води поријекло од:

  • арапске ријечи нимр (арап. نمر), што значи тигар,
  • библиског лика Нимрода
  • и латинске ријечи авус (лат. avus), која значи предак или старац.

Опис[уреди | уреди извор]

Врсте из рода Nimravus су у просјеку тежиле до 30 kg и достизале дужину до 1,2 m. Имале су витку грађу тијела и шапе сличне псећим шапама. Врсте из овог рода су могле да дјелимично увуку своје канџе у шапе. По свом изгледу су сличиле на данашњег каракала.

Понашање и палеоекологија[уреди | уреди извор]

лобања врсте Nimravus brachyops са забијеним очњаком у лопатицу другог примјерка ове врсте

Врсте из рода Nimravus су били предатори који су свој плијен (птице и мање сисаре) вребали из засједе, слично данашњим мачкама.

Палеопатологија[уреди | уреди извор]

Врсте из рода Nimravus су често долазиле у сукоб са другим врстама из породице Nimravidae, па чак и са представницима своје врсте. Као први примјер се може навести лобања једног примјерка врсте Nimravus brachyops, на чијем чеоном дијелу су пронађене озлиједе (односно рупе) које по својој димензији одговарају сабљастим очњацима предсавника рода Hoplophoneus.[3] Из озлиједа на овом примјерку врсте Nimravus brachyops се може закључити да је он дошао у сукоб са другим нимравидом и преживио га, јер ране указују на то да су полако зацјељивале. Као други пријер се може навести лопатица једног примјерка врсте Nimravus brachyops (која је пронађена на подручју Небраске), у коју је забијен десни сабљасти очњак другог примјерка ове врсте.[4]

Систематика[уреди | уреди извор]

Класификација[уреди | уреди извор]

род Nimravus
Врсте: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
N. brachyops (Cope, 1879)  Канада (покрајина Саскачеван)
 САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Калифорнија, Небраска и Орегон)
30,5 до 28,7 мил. год.
N. intermedius (Filhol, 1872)  Грузија
 Монголија
 Њемачка
 Француска
 Тајланд
32,63 до 27,24 мил. год.

Филогенија[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Nimravus.[5][6][7]

 Feliformia 

Tapocyon

Quercygalidae

Palaeogalidae

 ? 

Chailicyon

Aeluroidea

 †Nimravidae 

Maofelis

nimravid sp. (MA-PHQ 348)

 †Nimravinae 
 †Nimravus 

Nimravus brachyops

Nimravus intermedius

Dinaelurus

Dinailurictinae

Pogonodon

Dinictis

Hoplophoneinae

Временска распрострањенст[уреди | уреди извор]

HoplophoneinaePogonodonDinictisDinailurictinaeDinaelurusMaofelisMiocenOligocenEocenBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonian

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Trouessart, E. L. (1885) "Note sur le classification des Analgésiens et diagnoses d'espèces et de genres nouveaux." Bulletin de la Société d'études scientifiques d'Angers, 14, 46–89. [Publ. February, 1885. for year 1884.]
  2. ^ Miklos Kretzoi (1945) "Bemerkungen über das Raubtiersystem." Annales Historico-Naturales Musei Nationalis Hungarici, Budapest, vol. 38, pp. 59-83.
  3. ^ Palmer, D., ур. (1999). The Marshall Illustrated Encyclopedia of Dinosaurs and Prehistoric Animals. London: Marshall Editions. стр. 222. ISBN 978-1-84028-152-1. 
  4. ^ The Dakota Badlands Used to Host Sabertoothed Pseudo-Cat Battles
  5. ^ Peigne, Stéphane (мај 2003). „Systematic review of European Nimravinae (Mammalia, Carnivora, Nimravidae) and the phylogenetic relationships of Palaeogene Nimravidae”. Zoologica Scripta. 32 (3): 199—229. ISSN 0300-3256. doi:10.1046/j.1463-6409.2003.00116.x. 
  6. ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Skutschas, Pavel; Jin, Jianhua (10. 5. 2016). „First nimravid skull from Asia”. Scientific Reports. 6 (1): 25812. Bibcode:2016NatSR...625812A. ISSN 2045-2322. PMC 4861911Слободан приступ. PMID 27161785. doi:10.1038/srep25812. 
  7. ^ Barrett, P.Z. (2016). „Taxonomic and systematic revisions to the North American Nimravidae (Mammalia, Carnivora)”. PeerJ. 4: e1658. PMC 4756750Слободан приступ. doi:10.7717/peerj.1658. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • A. Berta and H. Galiano. 1983. Megantereon hesperus from the late Hemphillian of Florida with remarks on the phylogenetic relationships of machairodonts (Mammalia, Felidae, Machairodontinae). Journal of Paleontology.
  • Donald R. Prothero, Robert J. Emry (Hrsg.): The Terrestrial Eocene-Oligocene Transition in North America. Cambridge University Press, New York NY u. a. 1996. ISBN 978-0-521-43387-7..
  • A. Turner, M. Antón: The big cats and their fossil relatives. Columbia University Press, New York NY. 1997. ISBN 978-0-231-10229-2..
  • L. D. Martin. 1998. Felidae. In C. M. Janis, K. M. Scott, and L. L. Jacobs (eds.), Evolution of Tertiary Mammals of North America, 1:236-242
  • Jordi Augusti, Mauricio Antón: Mammoths, Sabertooths, and Hominids. 65 Million Years of Mammalian Evolution in Europe. Columbia University Press, New York NY u. a. 2002. ISBN 978-0-231-11640-4..
  • M. Mendoza, C. M. Janis, and P. Palmqvist. 2006. Estimating the body mass of extinct ungulates: a study on the use of multiple regression. Journal of Zoology

Спољашње везе[уреди | уреди извор]