No.4 (албум)
Изглед
-No.4- | ||||
---|---|---|---|---|
Студијски албум: Валентино | ||||
Издат | 6. септембар 1988. | |||
Жанр | поп рок | |||
Издавач | Југотон | |||
Продуцент | Никша Братош | |||
Дискографија | ||||
|
No.4 је четврти албум сарајевске групе Валентино, сниман у студију „Rockoko”, а објављен за загребачки Југотон 1988. године.[1]
Након одласка првог певача Суада Јакирлића, Зијо Валентино у групу доводи певача сличних гласовних могућности Гога Прусину, који је исте године снимио албум „Записано у звијездама” са мостарском групом „Име руже”.
Албум бележи поп-рок нумере које су карактерисале групу и ранијих година, па се тако поред стандардних радијских хитова „Само склопи окице”, „Иду птице селице” и „Пиле моје”, налази и интересантан инструментал „Саксофони лете у небо”, који је Зијо компоновао на Тајланду где је налазио инспирацију за плочу.
Списак песама
[уреди | уреди извор]- Не могу, не могу
- Само склопи окице
- Иду птице селице
- Моје злато
- Пиле моје
- Гори ми гори (падобранац)
- Склони се са мога прозора
- Саксофони лете у небо (инструментал)
Све песме: Зијо Ризванбеговић
Топ листе
[уреди | уреди извор]Листа | Највиша позиција |
---|---|
Ритам | 8[2] |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Moyle, Mahree (2013). The Kennedy Half-Dollar. ISBN 9781475989809.
- ^ „FEBRUAR 1989”. Ритам. 1989.