Норте Чико
| Норте Чико | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Јужна Америка | ||
| Регија | Лима,  Перу
| ||
| Друштво | |||
| Период | |||
| Историјско доба | око 3.700. п. н. е. – око 1.800. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| Портал Археологија | |||
Норте Чико цивилизација (такође Карал или Карал-Супе цивилизација ) била је сложено друштво пре колумбијске епохе, које је обухватало тридесетак главних популационих центара у садашњем северу централног приморског Перуа. Цивилизација је процветала између четвртог и другог миленијума пре нове ере, формирањем првог града који је углавном датирао око 3500. године пре нове ере, на Хуариканги, у подручју Форталеза.[1] Од 3100. године пре нове ере велика обимна насеља и комунална градња постају очигледна [2] и то је трајало све до периода пада око 1800. године пре нове ере.[3] Од раног 21. века успостављена је као најстарија позната цивилизација у Америци.
Ова цивилизација је цветала дуж три реке, Форталеза, Пативилка и Суп. Свака од ових речних долина има велике групе локација. Даље на југу, постоји неколико повезаних локација дуж реке Уора.[4] Алтернативно име, Карал-Суп, потиче од града Карал[5] у долини Супа, великог и добро проученог локалитета Карал-Суп. Сложено друштво у Карал-Супу настало је миленијум након Сумера у Месопотамији, било је истовремено са египатским пирамидама и претходило је мезоамеричким Олмецима скоро два миленијума.
У археолошкој номенклатури, Карал-Суп је предкерамичка култура преколумбијског касног архаика; потпуно је недостајала керамика и нису сачувани докази о визуелној уметности. Најимпресивније достигнуће цивилизације била је њена монументална архитектура, укључујући велике земљане платформе и потопљене кружне тргове. Археолошки докази сугеришу употребу текстилне технологије и, могуће, обожавање симбола уобичајених божанстава, оба од којих се понављају у предколумбијским андским културама. Претпоставља се да је софистицирана влада била потребна за управљање древним Каралом. Остају питања око његове организације, посебно утицаја прехрамбених ресурса на политику.
Археолози су били свесни древних локалитета у овој области најмање од 1940-их; рани радови су се одвили у Асперу на обали, локалитету идентификованом још 1905,[6] а касније у Каралу, даље у унутрашњости. Крајем 1990-их, перуански археолози, предвођени Рут Шедијем, пружили су прву опсежну документацију о цивилизацији са радом у Каралу.[7] Рад у часопису Science из 2001. године, који пружа преглед истраживања Карала,[8] и чланак из 2004. године у Nature, који описује теренски рад и радиоугљенично датирање широм ове области,[2] откривају пун значај Карал-Супа и доводе до широког интересовања.[9]
Историја и географија[уреди | уреди извор]
Датирање локалитета Карал-Суп померило је процењени датум почетка сложених друштава у перуанском региону за више од хиљаду година. Култура Чавина, око 900. године пре нове ере, раније се сматрала првом цивилизацијом овог подручја. Редовно се и даље погрешно наводи као таква у општим радовима.[10][11]
Откриће Карал-Супа је такође померило фокус истраживања са планинских области Анда и низија поред планина (где су Чавини, а касније Инке, имали своје главне центре) на перуанске литоралне или приобалне регионе. Карал се налази у северно-централном делу обале, отприлике 150 до 200 km северно од Лиме, грубо омеђен долином Лурин на југу и долином Касма на северу. Он обухвата четири обалске долине: Уора, Суп, Пативилка и Форталеза. Позната налазишта су концентрисана у последње три, које деле заједничку обалску равницу. Три главне долине покривају само 1.800 km², и истраживања су нагласила густину насељених центара.[12]
Перуанско приморје се чини „невероватним, чак и аберантним“ кандидатом за „исконски“ развој цивилизације, у поређењу са другим светским центрима.[1] Изузетно је сушно, ограничено са две кишне сенке (које изазивају Анди на истоку, и пацифички пасати на западу). Регион је испрекидан са више од 50 река које носе отапање снега у Андима. Развој широко распрострањеног наводњавања из ових извора воде сматра се одлучујућим за настанак Карал-Супа;[3][13] пошто је сва монументална архитектура на различитим локацијама пронађена у близини канала за наводњавање.
Радиоугљенични рад Џонатана Хаса и других открио је да 10 од 95 узорака узетих у областима Пативилка и Форталеза потиче од пре 3500. године пре нове ере. Најстарији, који потиче из 9210. године п. н. е., пружа „ограничене индикације“ људског насељавања током претколумбовског раног архајског доба. Два датума из 3700. п. н. е. су повезана са комуналном архитектуром, али су вероватно аномални. Од 3200. године пре нове ере јасно су уочљива људска насеља великих размера и комунална изградња.[2] Ман, у једном прегледу литературе из 2005. године, предлаже „негде пре 3200. године пре нове ере, а вероватно и пре 3500. године п. н. е.“ као датум почетка формативног периода Карал-Супа. Он примећује да је најранији датум засигурно повезан са градом 3500 година пре нове ере, у Хуариканги, у области Форталеза на северу, на основу Хасових датума.[1]
Хасови датуми из раног трећег миленијума сугеришу да се развој приобалних и копнених локација одвијао паралелно. Али, од 2500. до 2000. године пре нове ере, током периода највеће експанзије, становништво и развој су се одлучно померили ка унутрашњости. Сав развој се очигледно догодио на великим унутрашњим локацијама као што је Карал, иако су они остали зависни од рибе и шкољки са обале.[2] Врхунац у датумима је у складу са Шадијевим датумима у Каралу, који показују настањење од 2627. п. н. е. до 2020. године п. н. е..[8] Међутим, остаје спорно да су се приобалне и унутрашње локације развијале у тандему.
Утицај[уреди | уреди извор]
Око 2200. године пре нове ере утицај цивилизације Норте Чико проширио се далеко дуж обале. На југу је ишао чак до долине Шилон и места Ел Параисо. На северу се ширио до долине реке Санта.[14]
Око 1800. године пре нове ере, цивилизација Карал-Суп је почела да опада, са снажнијим центрима који су се појавили на југу и северу дуж обале, и на истоку унутар појаса Анда. Успех пољопривреде засноване на наводњавању у Карал-Супу можда је допринео њеном окончању. Професор антропологије Винифред Кример са Универзитета Северни Илиноис примећује да „када је ова цивилизација пропадала, почели су да се јављају опсежни канали даље на северу. Људи су се селили на плодније тло и са собом носили своје знање о наводњавању“.[3] Прошло је хиљаду година пре успона следеће велике перуанске културе, Чавина.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Mann, Charles C. (2006) [2005]. 1491: New Revelations of the Americas Before Columbus. Vintage Books. стр. 199–212. ISBN 1-4000-3205-9.
- ^ а б в г Haas, Jonathan; Winifred Creamer; Alvaro Ruiz (23. 12. 2004). „Dating the Late Archaic occupation of the Norte Chico region in Peru”. Nature. 432 (7020): 1020—1023. PMID 15616561. doi:10.1038/nature03146.
- ^ а б в „Archaeologists shed new light on Americas' earliest known civilization” (Саопштење). Northern Illinois University. 22. 12. 2004. Архивирано из оригинала 9. 2. 2007. г. Приступљено 1. 2. 2007.
- ^ „detailed map of Norte Chico sites”.
- ^ „Sacred City of Caral-Supe”. UNESCO. Приступљено 2011-06-09.
- ^ Moseley, Michael E.; Gordon R. Willey (1973). „Aspero, Peru: A Reexamination of the Site and Its Implications”. American Antiquity. Society for American Archaeology. 38 (4): 452—468. JSTOR 279151. S2CID 163284313. doi:10.2307/279151. "We see the site as a 'peaking' of an essentially non-agricultural economy. Subsistence was still, basically, from the sea. But such subsistence supported a sedentary style of life, with communities of appreciable size."
- ^ Shady Solís, Ruth Martha (1997). La ciudad sagrada de Caral-Supe en los albores de la civilización en el Perú (на језику: шпански). Lima: UNMSM, Fondo Editorial. Приступљено 2007-03-03.
- ^ а б Shady Solis, Ruth; Haas, Jonathan; Creamer, Winifred (27. 4. 2001). „Dating Caral, a Preceramic Site in the Supe Valley on the Central Coast of Peru”. Science. 292 (5517): 723—726. Bibcode:2001Sci...292..723S. PMID 11326098. S2CID 10172918. doi:10.1126/science.1059519.
- ^ See CNN, for instance. Given the tentative nature of much research surrounding Norte Chico, readers should be cautious of claims in general news sources.
- ^ „History of Peru”. HISTORYWORLD. Приступљено 2007-01-31.
- ^ Roberts, J.M. (2004). The New Penguin History of the World
(Fourth изд.). London: Penguin Books. стр. 153. ISBN 9780141007236. „[The Americas] are millennia behind the development of civilization elsewhere, whatever the cause of that may be.” "The implied laggardness appears disproven by Norte Chico; in his work, Mann is sharply critical of the inattention provided the Pre-Columbian Americas."
- ^ Haas, Jonathan; Creamer, Winifred; Ruiz, Alvaro (2005). „Power and the Emergence of Complex Polities in the Peruvian Preceramic”. Archeological Papers of the American Anthropological Association. 14 (1): 37—52. doi:10.1525/ap3a.2004.14.037.
- ^ Pringle, Heather (2001-04-27). „The First Urban Center in the Americas”. Science. 292 (5517): 621. PMID 11330310. S2CID 130819896. doi:10.1126/science.292.5517.621."The claim in this Science 'News of the Week' column that Caral is the oldest urban center in the Americas is highly uncertain."
- ^ Rongxing Guo (2017), Behaviors of Nations. Dynamic Developments and the Origins of Civilizations. ISBN 9783319487724. Springer International Publishing. p. 49
Литература[уреди | уреди извор]
| Библиотечки ресурси о Норте Чико |
- Sandweiss, D. H.; Solis, R. S.; Moseley, M. E.; Keeferd, D. K.; Ortloff, C. R. (2009). „Environmental change and economic development in coastal Peru between 5,800 and 3,600 years ago”. Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 106 (5): 1359—1363. PMC 2635784
. PMID 19164564. doi:10.1073/pnas.0812645106. - Shady, Ruth; Kleihege, Cristopher, ур. (2008). Caral: la primera civilización de América = the first civilization in the Americas. Lima: Universidad de San Martín de Porres. ISBN 978-9972-33-792-5.
- Shady Solís, Ruth (2005). Caral Supe, Perú: the Caral-Supe civilization: 5,000 years of cultural identity in Peru. Lima: Instituto Nacional de Cultura. ISBN 9972-9738-4-0.
- Correal Urrego, Gonzalo. 1990. Evidencias culturales durante el Pleistocene y Holoceno de Colombia - Cultural evidences during the Pleistocene and Holocene of Colombia. Revista de Arqueología Americana 1. 69–89. Accessed 2016-07-08.
- Dillehay, Tom. 2000. The Settlement of the Americas: a new prehistory. Basic Books.
- Dillehay, Tom; Duccio Bonavia, and Peter Kaulicke. 2004. The first settlers. Helaine Silverman Andean archaeology, 16–34. Blackwell.
- Groot de Mahecha, Ana María. 1992. Checua: Una secuencia cultural entre 8500 y 3000 años antes del presente - Checua: a cultural sequence between 8500 and 3000 years before present, 1–95. Banco de la República. Accessed 2016-07-08.
- Gómez Mejía, Juliana. 2012. Análisis de marcadores óseos de estrés en poblaciones del Holoceno Medio y Tardío incial de la sabana de Bogotá, Colombia - Analysis of bone stress markers in populations of the Middle and Late Holocene of the Bogotá savanna, Colombia. Revista Colombiana de Antropología 48. 143–168.
- Lanning, Edward P.. 1967. Peru Before the Incas. Prentice Hall, Englewood Cliffs, N.J..
- Lavallée, Danièle. 2000. The first South Americans: the peopling of a continent from the earliest evidence to high culture. University of Utah.
- Moseley, Michael. 2004. The Incas and their ancestors: the archaeology of Peru. London: Thames and Hudson.
- Quilter, Jeffrey. 2013. The Ancient Central Andes. Routledge World Archaeology. Accessed 2016-07-08.
