Nostoc
| Nostoc Временски распон:
| |
|---|---|
| Nostoc commune | |
| Научна класификација | |
| Домен: | Bacteria |
| Царство: | Bacillati |
| Тип: | Cyanobacteriota |
| Класа: | Cyanophyceae |
| Ред: | Nostocales |
| Породица: | Nostocaceae |
| Род: | Nostoc Vaucher, 1888, ex Bornet and Flahaul |
| Врсте | |
|
Види текст | |


Nostoc (Носток) је род модрозелених бактерија (алги). Припада реду Nostocales (ностокалес). Врсте овога рода су прокариотски организми који се налазе на трихалном ступњу организације. Ћелије у кончастим телима међусобно комуницирају преко плазмодезми. Образују колоније које могу бити различите величине (неке се виде само помоћу микроскопа, док неке достижу величину и до 30 cm у пречнику)[2]. Колоније су углавном лоптасте, мада могу имати и другачији изглед. Споља имају густ галаретни омотач (слузав), а у унутрашњости је омотач ређи и ту се налазе испреплетани конци алги. Кончасто тело је неразгранато[2]. Образују хетероцисте и трајне споре (акинете). Хетероцисте су појединачне, и могу бити унутар кончастог тела (између вегетативних ћелија) или на крају кончастог тела[3]. Акинети су елипсастог облика и мало већи од вегетативних ћелија. Код рода Nostoc акинети се обично налазе на половини пута између две хетероцисте[3].
Врсте овога рода су широко распрострањене и налазе се у води и на влажном земљишту, мада чешће на земљишту[3].
Размножавају се хормогонијама. Оне могу да настану кидањем кончастог тела, дезинтеграцијом хетероцисти, или из акинета из кога ниче нова хормогонија[4]
Овај род је откривен у 19. веку. Врсте овога рода могу да вежу атмосферски азот (азотофиксатори) тако да учествују у побољшању квалитета земљишта. Због обогаћивања земљишта азотом могу имати примене у пољопривреди[5]. Код врсте која живи ван воде, Nostoc commune, 1988. године пронађен је дотад непознат апсорбциони пигмент UV-A/B. Овај пигмент омогућава не само преживљавање сушног периода већ и опстанак у пределима са високим нивоом УВ зрачења[5].
Употреба
[уреди | уреди извор]Неке врсте из овога рода се користе и у људској исхрани, пошто садрже протеине и витамин Ц. Узгајају се и користе за исхрану углавном у Азији. Врсте Nostoc flagelliforme и N. commune се користе у Кини, Јапану и на острву Јава. У средњој Азији се чешће користи врста N. ellipsosporum.
Врсте
[уреди | уреди извор]У овом роду налази се 71 врста (према сајту data.gbif.org).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pardo-De la Hoz, Carlos J; Haughland, Diane L; Thauvette, Darcie; Toni, Sydney; Goyette, Spencer; White, William; Medeiros, Ian D; Cornet, Luc; Dvořák, Petr; Garfias-Gallegos, Diego; Miadlikowska, Jolanta; Magain, Nicolas; Lutzoni, François (2025-10-01). Falush, Daniel, ур. „Rapid Radiations Outweigh Reticulations During the Evolution of a 750-Million-Year-Old Lineage of Cyanobacteria”. Molecular Biology and Evolution (на језику: енглески). 42 (10). ISSN 0737-4038. PMC 12559999
. PMID 41037509. doi:10.1093/molbev/msaf244.
- ^ а б *Систематика алги; Др. јелена Блаженчић; Београд 2000.
- ^ а б в „Nostoc на silicasecchidisk.conncoll.edu”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2008. г. Приступљено 24. 03. 2008.
- ^ „Nostoc на www.cyanodb.cz”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2009. г. Приступљено 24. 03. 2008.
- ^ а б Nostoc на microbewiki.kenyon.edu
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Nostoc на сајту silicasecchidisk.conncoll.edu (језик: енглески)
- Nostoc на www.cyanodb.cz (језик: енглески)
- Nostoc на microbewiki.kenyon.edu (језик: енглески)