Olovo(II) hlorid
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC nazivs
Olovo(II) hlorid
Olovo dihlorid | |
Drugi nazivi
Plumbo hlorid
Kotunit | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.028.950 |
| |
Svojstva | |
PbCl2 | |
Molarna masa | 278,10 g/mol |
Agregatno stanje | bela bezmirisna čvrsta materija |
Gustina | 5,85 g/cm3 |
Tačka topljenja | 501 °C |
Tačka ključanja | 950 °C |
6,73 g/L (0°C) 9,9 g/L (20°C) 33,4 g/L (100°C) | |
Ksp | 1.7×10-5 |
Rastvorljivost | neznatno rastvoran u HCl, amonijaku; nerastvoran u alkoholu |
Indeks refrakcije (nD) | 2,199[3] |
Struktura | |
Kristalna rešetka/struktura | Ortorombičan, oP12 |
Kristalografska grupa | Pnma, No. 62 |
Termohemija | |
Standardna molarna entropija S |
135,98 J K−1 mol−1 |
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
-359,41 kJ/mol |
Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Repr. Cat. 1/3 Štetan (Xn) Opasan za životnu sredinu (N) |
R-oznake | R61, R20/22, R33, R62, R50/53 |
S-oznake | S53, S45, S60, S61 |
NFPA 704 | |
Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Olovo(II) fluorid Olovo(II) bromid Olovo(II) jodid |
Drugi katjoni
|
Olovo(IV) hlorid Kalaj(II) hlorid Germanijum(II) hlorid |
Srodna jedinjenja
|
Thalijum(I) hlorid Bizmut hlorid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Olovo(II) hlorid (PbCl2) je neorgansko jedinjenje. On je bela čvrsta materija na sobnim uslovima, koja je slabo rastvorna u vodi. Olovo(II) hlorid je jedan od najvažnijih na olovu baziranih reagenasa. On se takođe prirodno javlja u obliku minerala kotunita.
Sinteza
[уреди | уреди извор]Olovo(II) hlorid se taloži iz rastvora nakon dodatka hlorida (HCl, NaCl, KCl) u vodene rastvore olovo(II) jedinjenja kao što su Pb(NO3)2.
- Pb(NO3)2(aq) + 2 NaCl(aq) → PbCl2(s) + 2 NaNO3(aq)
- Pb(CH3COO)2(aq) + HCl(aq) → PbCl2(s) + 2 CH3COOH(aq)
- bazni PbCO3 + 2 HCl(aq) → PbCl2(s) + CO2(g) + H2O[4]
- Pb(NO3)2(aq) + 2 HCl(aq) → PbCl2(s) + 2 HNO3(aq)
Tretman olovo dioksida sa hlorovodoničnom kiselinom daje olovo(II) hlorid kao i gas hlor:
Tretman olovo oksida sa hlorovodoničnom kiselinom daje olovo(II) hlorid i vodu
- PbO(s) + 2 HCl → PbCl2(s) + H2O
PbCl2(s) se takođe formira dejstvom gasa hlora na olovnom metalu:
- Pb + Cl2 → PbCl2
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
- ^ Dictionary of Inorganic and Organometallic Compounds. Lead(II) Chloride. [1]