Oncorhynchus nerka

С Википедије, слободне енциклопедије

Oncorhynchus nerka
Sockeye adult male.jpg
Male ocean-phase sockeye
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Salmoniformes
Породица: Salmonidae
Род: Oncorhynchus
Врста:
O. nerka
Биномно име
Oncorhynchus nerka
(Џонатан Волбум, 1792)

Oncorhynchus nerka, познат и као црвени лосос је врста лососа који настањује северне делове Тихог океана и река који се у њега уливају. Ова врста током мреста буде углавном црвене боје, а могу да нарасту до 84 цм и буду тешки од 2,3 до 7 килограма. Млади примерци остају у слаткој води све док не буду спремни за миграцију у океан, а до њега пређу и до 1600 км.

Исхрана ове врсте састоји се пре свега од зоопланктона. Неке популације ове врсте не мигрирају у океан и читав живот проведу у слаткој води.

Опис[уреди | уреди извор]

Oncorhynchus nerka трећи је најчешћи лосос у Тихом океану. Oncorhynchus долази од грчке речи бодљикав, а nerka на руском језику значи анадромски облик. Ова риба назива се још и Suk-kegh, што значи црвену рибу. Oncorhynchus nerka су плаве боје са нијансама сребрне док живе у океану, а кад се врате у мрестилишта, њихова тела постају црвена, а главе позелене.[2] Могу бити дужине од 60 до 84 цм и тежине од 2,3 до 7 килограма. Имају дугачке зубе, дуже од других лососа.[3][4]

Настањују воде до југа од реке Колумбије у источном делу Тихог океана и око острва Хокаидо у Јапану, на западу Пацифика. Пописани су и на потезу до улаза у канадски део Арктика на истоку и реке Анадир у Сибиру, на западу. Најдаље што мигрирају је језеро Редфиш у Ајдаху, до кога им треба око 1400 км од океана, а оно се налази на 2000 м надморске висине. Неке групације ове врсте живе и размножавају се у језерима, оне су много мање и анадромне, дугачке ретко преко 35 цм.[5][6] У језеру Оканаган и многим другим постоје две врсте популација ових риба, једна у потоцима, а друга која настањује обале језера.[7]

Популација која се налази на мору је на територији вода Јукона и Британске Колумбије, Аљаске, Вашингтона, Орегона, Калифорније, Њујорка, Утаха, Ајдаха, Монтане, Неваде, Новог Мексика и Вајоминга. Језеро Нантахала једино је у Северној Америци где се налази врста Oncorhynchus nerka. Риба пореклом из западних вода Северне Америке пуштана је у ово језеро средином шездесетих година од стране Комисије за заштиту дивљих животиња, у покушају да се успостави као врста и смањи проценат грабљивица у језеру. Oncorhynchus nerka је остала у језеру и постала омиљен улов риболоваца.[8][9]

Сматра се да је ова врста изумрла у водама Јапана после 1940. године, када је хидроелектричним пројектом језеро које је настањивала постало киселије.[10] Oncorhynchus nerka храни се зоопланктонима током животне фазе у слаткој и сланој води. Такође се храни и малим воденим организмима и инсектима, највише млади примерци.[11]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Женка црнвеног лососа

Oncorhynchus nerka као и већина других лососа, угине након мреста. Део ове врсте не мигрира у океан и читав живот проведе у слатководним језерима. Већина их се мрести у рекама у близини језера, неки ту остану, а неке након две године живота мигрирају у океан. Одрасли примерци проводе две до три годне у океану пре него што се врате у слатке воде. Јаја ове врсте обично се излегну у року од шест до девет недеља.[12][13] Мужјаци формирају хијерархије груписањем око женки које су спремне да се паре.[14][15] Репродуктивни успех варира више код мужјака него код женки. Што је мужјак крупнији, веће су шансе да ће се парити.[16] Репродуктивни успех код женки одређује се по броју јаја која полаже, величини тела и опстанку јаја, што је делом последица и квалитета воде. Просторна дистрибуција мужјака зависи од промена у репродуктивним могућностима и физичким карактеристикама места узгоја. Крупније женке имају тенденцију да се мресте у плиткој води.[17][18]

У зрелости ове врсте постоји драматични сексуални диморфизам. Мужјаци пролазе кроз бројне морфолошке промене током сазревања, укључујући повећање дубине тела и дужине њушке.[19] Величина њушке такође се повећава код женки, али дужина пераја остаје иста.[20][21] То може значити да су дуже величине њушке одабране према сексуалном положају, али висина грбе и дужина пераја нису.[22][8]

Жене су одговорне за родитељску бригу. Они бирају, припремају и бране место мреста све док не угину или не мигрирају. Мужјаци уопште не учествују у неговању потомака.[23]

Сексуално активнији примерци ове врсте су крупније рибе. Мужјаци бирају женке на основу њихове спремности за мрест и њихове величине како би максимизирали своје могућности узгоја.[24] Већа тела омогућавају женкама да размножавају већа и бројнија јаја, бољи избор мрестилишта, способност да се бране и способност дубљег укопавања јаја, као и пружање веће заштите. Пошто прилику да се паре имају углавном крупнији мужјаци, они углавном отерају оне ситније.

Неке особине које воде репродуктивном успеху, попут величине тела и сексуалног диморфизма могу утицати на опстанак.[25] То доводи до супротстављених притисака природне селекције и сексуалног одабира.[26] Пожељнији су већи мужјаци, осим ако је ризик од предатора веома висок. Без претње од предатора, лососи који се узгајају почетком сезоне живе дуже од оних који се узгајају у касној сезони.[27]

Размножавање ове врсте је означено исцрпљивањем залиха енергије. Залихе масти, протеина и енергије смањују се од последњих тренутака морске миграције кроз улазак у слатке воде, мрештење и смрт.[28] Црвени лососи се не хране током репродукције.[29] Храњење се завршава након што уђу у слатку воду, што може бити и неколико месеци пре мреста.[30] Ембриони се одржавају само ендогеним залихама хране око 3–8 месеци. Ако изгубе превише енергије, можда се неће бити у могућности да се паре.[31]

Агресивно понашање које показују доминантне женке углавном је усмерено према наметнутим доминантним мужјацима. Понекад се мужјаци агресивно понашају према подређеним мужјацима.[32][33] Ови сусрети су кратки, с налетом мужјака након једне или две агресивне интеракције.[34][35] Женке за мрешћење усмеравају своју агресију првенствено према наметнутим или другим мрестим женкама које се налазе у близини.[36] Међутим, они могу агресију усмерити и против наметљивих или подређених мужјака. Агресивне интеракције између женки трају кратко. Уљез се повлачи и женка која се мрести смешта се у место где је положила јаја. Ови агресивни акти важни су у смислу репродуктивног успеха, јер одређују квалитет места гнездења које женка добија и приступ мужјацима.[37][38]

Такмичење за храну или простор док је лосос у периоду боравка у језеру може постојати. То се дешава углавном код млађих примерака који се паре или када је присутно више класа ове врсте.[39] То се може догодити и када недостају ресурси.[40] Може се догодити и интертерпецифична конкуренција која може довести до интерактивне сегрегације, када врсте наглашавају разлике у начину исхране и станишта како би избегле конкуренцију.[41]

Риболов[уреди | уреди извор]

Укупнан регистрован лов на црвеног лососа у 2010. години износио је око 170.000 тона, од чега је 115.000 тона било из Сједињених Држава, а остатак је подељен подједнако између Канаде и Русије.[42] То одговара око 65 милиона риба укупно и око 19% риболова свих пацифичких врста лососа.[43][44]

Комерцијални риболовци на Аљасци лове ову врсту користећи мреже и продају црвеног лососа као свеже или замрзнуте филете. Годишњи улов може достићи 30 милиона риба у заливу Бристол на Аљасци, месту где се улови највише врста црвеног лососа на свету.[45][46][47]

Црвени лосос је веж дуго важан у култури и исхрани приморских народа Британске Колумбије.[48][49]

Највећа мрестишта у Азији налазе се на полуострва Камчатка, посебно на реци Озерна и језеру Куриле, који чини готово 90% укупне производње азијског лососа и препознато је као највеће мрестилиште изван Аљаске.[50] Илегални риболов на Камчатки такође није реткост.[51] Црвени лосос се готово никада не узгаја вештачки.[52][53]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „iucnredlist.org”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. Приступљено 17. 1. 2013. 
  2. ^ „Consumers catch a deal in record sockeye run”. 27. 8. 2010. Приступљено 7. 9. 2010. 
  3. ^ Nelson, Joseph S. (1. 2. 1968). „Distribution and Nomenclature of North American Kokanee, Oncorhynchus nerka”. Journal of the Fisheries Research Board of Canada. 25 (2): 409—414. ISSN 0015-296X. doi:10.1139/f68-032. 
  4. ^ „Life history variation and population structure in sockeye salmon – ScienceBase-Catalog”. www.sciencebase.gov (на језику: енглески). Приступљено 11. 11. 2017. 
  5. ^ I., Cohen, Bruce (2012). The uncertain future of Fraser River sockeye. Volume 1, The sockeye fishery. Commission of Inquiry into the Decline of Sockeye Salmon in the Fraser River. ISBN 9780660202143. OCLC 798416074. 
  6. ^ „Cohen Commission to submit final report by October 29, 2012”. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2013. 
  7. ^ „Sockeye Salmon (Oncorhynchus nerka)”. Office of Protected Resources. NOAA Fisheries. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2014. Приступљено 30. 12. 2015. 
  8. ^ а б „Oncorhynchus nerka”. Fishbase. Приступљено 15. 11. 2013. 
  9. ^ „Sockeye Salmon”. Alaska Department of Fish and Game. Приступљено 17. 11. 2006. 
  10. ^ Quinn, Thomas P.; Adkison, Milo D.; Ward, Michael B. (26. 4. 2010). „Behavioral Tactics of Male Sockeye Salmon (Oncorhynchus nerka) under Varying Operational Sex Ratios”. Ethology. 102 (2): 304—322. doi:10.1111/j.1439-0310.1996.tb01127.x. 
  11. ^ „Fish Resources – Salmon/Steelhead”. USDA Forest Service. Приступљено 9. 9. 2011. 
  12. ^ „Terms of Reference for the Commission of Inquiry into Decline of Sockeye Salmon in the Fraser River”. новембар 2009. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2010. Приступљено 30. 11. 2009. 
  13. ^ „Commission of Inquiry into the Decline of Sockeye Salmon in the Fraser River”. Архивирано из оригинала на датум 22. 6. 2012. Приступљено 22. 7. 2012. 
  14. ^ „Wild Salmon Policy 1”. 
  15. ^ „Surveillance Report British Columbia Commercial Sockeye Salmon Fisheries. November 2011”. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2013. 
  16. ^ „Fish for Kokanee Salmon at Lake Nantahala”. Reflection Lake Nantahala. Приступљено 21. 11. 2013. 
  17. ^ Bright, William (2004). Native American placenames of the United States. University of Oklahoma Press. стр. 455. ISBN 978-0-8061-3598-4. Приступљено 11. 4. 2011. 
  18. ^ „nationalgeographic.com”. Animals.nationalgeographic.com. Приступљено 17. 1. 2013. 
  19. ^ Dronova, Natalia; Spiridonov, Vassily (2008). „Illegal, Unreported, and Unregulated Pacific Salmon Fishing in Kamchatka” (PDF). WWF Russia, IUCN. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 4. 2013. Приступљено 14. 8. 2012. 
  20. ^ „NewsRelease10” (PDF). Pacific Salmon Commission News Releases. 11. 9. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 3. 2016. Приступљено 30. 9. 2009. 
  21. ^ „Speaking for the Salmon proceedings: Summit of Fraser River Sockeye Salmon: Understanding Stock Declines and Prospects for the Future March 30–31, 2010” (PDF). 
  22. ^ „Sockeye Salmon”. NOAA Fisheries Office of Protected Resources. Приступљено 19. 11. 2006. 
  23. ^ „Oncorhynchus kawamurae”. Fishbase. Приступљено 21. 11. 2013. 
  24. ^ Quinn, Thomas P.; Chris J. Foote (1. 10. 1994). „The effects of body size and sexual dimorphism on the reproductive behaviour of sockeye salmon, Oncorhynchus nerka”. Animal Behaviour. 48 (4): 751—761. doi:10.1006/anbe.1994.1300. 
  25. ^ Healey, M.C.; R. Lake; S.G. Hinch (1. 2. 2003). „Energy expenditures during reproduction by sockeye salmon (Oncorhynchus nerka)”. Behaviour. 140 (2): 161—182. doi:10.1163/156853903321671488. 
  26. ^ Hendry, Andrew P.; Ole K. Berg (1999). „Secondary sexual characters, energy use, senescence, and the cost of reproduction in sockeye salmon”. Canadian Journal of Zoology. 77 (11): 1663—1675. doi:10.1139/cjz-77-11-1663. 
  27. ^ Carlson, Stephanie M.; Hilborn, Ray; Hendry, Andrew P.; Quinn, Thomas P. (12. 12. 2007). „Predation by Bears Drives Senescence in Natural Populations of Salmon”. PLOS ONE. 2 (12): e1286. CiteSeerX 10.1.1.272.3997Слободан приступ. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0001286. 
  28. ^ „Species profile: Sockeye Salmon (Oncorhynchus nerka)”. ADF&G Home. Alaska Department of Fish and Game. Приступљено 14. 8. 2012. 
  29. ^ „Fish Boom Makes Splash in Oregon”. Wall Street Journal. 21. 1. 2010. Архивирано из оригинала на датум 9. 2. 2013. Приступљено 21. 1. 2010. 
  30. ^ „Sockeye Salmon rebounding in Oregon's Columbia Basin”. Приступљено 21. 11. 2012. 
  31. ^ „Discovering Kamchatka: Terrestrial and aquatic fauna”. The Royal Geographical Society. 2008. Приступљено 14. 8. 2012. 
  32. ^ Bland, Alastair (2. 5. 2013). „Can Salmon Farming Be Sustainable? Maybe, If You Head Inland”. NPR. Приступљено 21. 3. 2015. 
  33. ^ Shore, Randy (27. 3. 2013). „World's first land-based-farm sockeye salmon ready for harvest in B.C.”. Vancouver Sun. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2019. Приступљено 21. 3. 2015. 
  34. ^ „Fraser River Annual Report to the Pacific Salmon Commission on the 2005 Fraser River sockeye and pink salmon fishing season.” (PDF). Fraser River Panel Reports to the Pacific Salmon Commission: 26. октобар 2009. Приступљено 30. 10. 2009. 
  35. ^ „Managing Fraser sockeye in the face of declining productivity and increasing uncertainty: Statement from Think Tank of Scientists.” (PDF). децембар 2009. Приступљено 30. 12. 2009. 
  36. ^ „Record number of sockeye salmon return in B.C.”. 25. 8. 2010. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2010. Приступљено 7. 9. 2010. 
  37. ^ „NewsRelease01” (PDF). Pacific Salmon Commission News Releases. 10. 7. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 3. 2016. Приступљено 30. 7. 2009. 
  38. ^ Foote, Chris J; Brown, Gayle S; Hawryshyn, Craig W (1. 1. 2004). „Female colour and male choice in sockeye salmon: implications for the phenotypic convergence of anadromous and nonanadromous morphs”. Animal Behaviour. 67 (1): 69—83. doi:10.1016/j.anbehav.2003.02.004. 
  39. ^ Quinn, Thomas P.; Buck, Gregory B. (1. 11. 2001). „Size- and Sex-Selective Mortality of Adult Sockeye Salmon: Bears, Gulls, and Fish Out of Water”. Transactions of the American Fisheries Society. 130 (6): 995—1005. ISSN 0002-8487. doi:10.1577/1548-8659(2001)130<0995:sassmo>2.0.co;2. 
  40. ^ „Cohen Commission technical reports”. Архивирано из оригинала на датум 27. 4. 2012. 
  41. ^ Scientist says he found Japan fish thought extinct Bay Ledger, December 14, 2010
  42. ^ Annual Statistics 2010: Commercial salmon catch by species and country North Pacific Anadromous Fish Commission Statistical Yearbook. Retrieved March 16, 2015. The statistics do not include fish taken in Russian waters by non-Russian fleet.
  43. ^ Quinn, Thomas P.; Andrew P. Hendry; Gregory B. Buck (2001). „Balancing natural and sexual selection in sockeye salmon: interactions between body size, reproductive opportunity and vulnerability to predation by bears”. Evolutionary Ecology Research. 3: 917—937. 
  44. ^ Burgner, RL (1991). Life history of sockeye salmon (Oncorhynchus nerka). Pacific salmon life histories: Vancouver, British Columbia: University of British Columbia Press. стр. 3—117. 
  45. ^ Quinn, Thomas P.; Andrew P. Hendry; Lisa A. Wetzel (децембар 1995). „The Influence of Life History Trade-Offs and the Size of Incubation Gravels on Egg Size Variation in Sockeye Salmon (Oncorhynchus nerka)”. Oikos. 74 (3): 425—438. JSTOR 3545987. doi:10.2307/3545987. 
  46. ^ Alaska Department of Fish and Game. „Sockeye salmon”. adfg.state.ak.us. Приступљено 17. 1. 2013. 
  47. ^ Gustafson, R.G., T.C. Wainwright, G.A. Winans, F.W. Waknitz, L.T. Parker, and R.S. Waples. 1997. Status review of sockeye salmon from Washington and Oregon. U.S. Dept. Commer., NOAA Tech. Memo. NMFS-NWFSC-33, 282 p. Life History of Oncorhynchus nerka Архивирано 2013-01-05 на сајту Wayback Machine
  48. ^ Eggers, Douglas M. (3. 4. 1978). „Limnetic feeding behavior of juvenile sockeye salmon in Lake Washington and predator avoidance”. ASLO. 23 (6): 1114—1125. CiteSeerX 10.1.1.558.8420Слободан приступ. doi:10.4319/lo.1978.23.6.1114. 
  49. ^ Clark, Colin W.; David A. Levy (фебруар 1988). „Diel Vertical Migrations by Juvenile Sockeye Salmon and the Antipredation Window”. The American Naturalist. 131 (2): 271—290. doi:10.1086/284789. 
  50. ^ nmfs.noaa.gov, U.S. Endangered Species Act
  51. ^ Groot, C.; Margolis, L. (1991). Pacific salmon life histories. Vancouver: UBC Press. ISBN 978-0-7748-0359-5. 
  52. ^ Quinn, Thomas P.; Foote, Chris J. (1994). „The effects of body size and sexual dimorphism on the reproductive behaviour of sockeye salmon, Oncorhynchus nerka”. Animal Behaviour. 48 (4): 751—761. doi:10.1006/anbe.1994.1300. 
  53. ^ Carlson, Stephanie M.; Quinn, Thomas P. (1. 10. 2007). „Ten Years of Varying Lake Level and Selection on Size-at-Maturity in Sockeye Salmon”. Ecology (на језику: енглески). 88 (10): 2620—2629. ISSN 1939-9170. doi:10.1890/06-1171.1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae
  • Behnke, Robert J. (2002): Trout and Salmon of North America. Free Press, 2002.
  • Sepkoski, Jack (2002): Osteichthyes. In: A compendium of fossil marine animal genera. Bulletin of American Paleontology 364: 560. HTML fulltext
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Murdy, Edward O., Ray S. Birdsong, and John A. Musick 1997 Fishes of Chesapeake Bay Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. xi + 324. ISBN 1-56098-638-7.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Stearley, R.F. & Smoth, G.R. (1993): Phylogeny of the Pacific trout and salmon (Oncorhynchus) and the genera of family Salmonidae. Transactions of the American Fisheries Society 122(1): 1-33. doi:10.1577/1548-8659(1993)122<0001:POTPTA>2.3.CO;2 HTML fulltext
  • Stephenson, S.A. (2005) The distribution of Pacific salmon (Oncorhynchus spp.) in the Canadian western Arctic. http://www.dfo-mpo.gc.ca/Library/321160.pdf
  • Committee on Protection and Management of Pacific Northwest Anadromous Salmonids (1996). Upstream-Salmon and Society in the Pacific NorthwestНеопходна слободна регистрација. Washington, D.C.: National Academies Press. ISBN 0309053250. 
  • Hard, Jeffery (2008). „Evolutionary consequences of fishing and their implications for salmon”. Evol Appl. 1: 388—408. PMC 3352430Слободан приступ. PMID 25567639. doi:10.1111/j.1752-4571.2008.00020.x. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]