Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
General Code of Property MN.jpg

Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru (OIZ), predstavlja jedan od najznačajnijih pravnih zbornika koji je regulisao imovinsko pravo (stvarno i obligaciono), donet 1888. godine.

Crnogorski knjaz Nikola poverio je 1872. godine Valtazaru Bogišiću, profesoru slovenskog prava u Odesi, izradu imovinskog zakonika za Crnu Goru. Bogišić je zakonik pripremao na osnovu studioznog ispitivanja narodnog života pravnih običaja Crnogoraca. Zakonik je pisan jezgrovitim, narodnim jezikom, definicije su mu jasne i koncizne, a terminologija koju je često sam Bogišić stvarao se uklapa u pravnu materiju i duh narodnog jezika.

Za odnos rimskog prava i Bogišićevog zakonika, značajan je “razdio” VIII čiji naziv glasi :“Neke zakonjačke (pravničke) izreke i postavke koje i ako ne mogu zakona ni preinačiti ni zamjeniti, mogu mu, ipak objasniti razum i smisao.

Od ukupno 31 izreke, polovinu je Bogišić preuzeo iz dela klasičnih pravnika (Paul, Ulpijan, Gaj), što predstavlja spoj moderne pravne prakse i klasične nauke rimskog prava.

Njegov prevod Katonovog pravila ( Regula Catoniana) glasi:" Što se grbo rodi, ni vrijeme ne ispravi". Na čelo zabrane zloupotrebe prava (neminem laedere) izrazio je rečenicom: " Ni svojim se pravom služit nemoš, tek drugom na štetu il dosadu".

Zbog originalnosti svojih rešenja koja predstavljaju sintezu običajnog prava i modernih tekovina pravne nauke, Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru izvršio je veliki uticaj na teoriju, praksu i zakonodavstvo u zemlji i inostranstvu, a i danas predstavlja uzor u pogledu mnogih pravnih rešenja i izvanredne lepote zbog jezika i stila kojim je pisan.

Литература[уреди]