Пређи на садржај

Опел мока

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Opel Mokka)
Друга генерација

Опел мока (нем. Opel Mokka) је кросовер који производи немачка фабрика аутомобила Опел. Производи се од 2012. године.

Прва генерација (2012–2021)

[уреди | уреди извор]
Опел мока
Опел мока
Преглед
ПроизвођачОпел
Познат каоВоксол мока
Бјуик енкор
Производња2012. — 2021.
МонтажаЈужна Кореја, Шпанија, Кина, Русија, Белорусија
Каросерија и шасија
Класаградски кросовер
Каросерија5 врата – мини СУВ
СличниШевролет тракс
Погонски агрегат
Моторбензин 1.4 L, 1.6 L
дизел 1.6, 1.7 L
Степен преноса5 и 6 степени (мануелни)
6 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2555
Дужина4280
Ширина1775
Висина1646

Опел мока је градски кросовер са петоро врата и пет седишта. Представљен је на сајму аутомобила марта 2012. године у Женеви, а на тржишту се нашао крајем исте године. Позициониран је испод веће антаре, односно грандленд икса од 2017. године и може бити доступан са погоном на предње точкове или на сва четири точка. Исти назив користи и за тржиште Уједињеног Краљевства, али под брендом Воксол. У Кини и Северној Америци продаје се као Бјуик енкор. Енкор је представљен 2012. у Детроиту, а на тржишту се појавио јануара 2013. године. Од моке се разликује само по предњој маски хладњака. Мока је технички иста као Шевролет тракс, и по дизајну се незнатно разликују. Оба се производе у Јужној Кореји, а због велике потражње ових модела Опел је 2014. године покренуо још једну фабрику у Сарагоси у Шпанији.[1]

На Euro NCAP креш тестовима аутомобил је 2012. године добио максималних пет звездица.[2]

У моку се уграђују бензински мотори од 1.4 (140 КС) и 1.6 (115 КС), као и дизел-мотори од 1.7 (130 КС). Једна верзија дизела доступна је са погоном 4x4.[3]

На салону аутомобила у Женеви 2016. године, представљен је редизајн, који добија нову индентификациону ознаку мока икс (Mokka X). Поред нове ознаке рестилизовани аутомобил је добио и нови мотор са шестостепеним аутоматским мењачем и адаптивним погоном на сва четири точка, затим предње и задње светлосне групе. У унутрашњости нове су инструмент табла и централна конзола.[4]

Друга генерација (2020–)

[уреди | уреди извор]
Опел мока
Опел мока
Преглед
ПроизвођачОпел
Познат каоВоксол мока
Производња2020. — данас
МонтажаФранцуска
Каросерија и шасија
Класаградски кросовер
Каросерија5 врата – мини СУВ
СличниПежо 2008
Ситроен Ц3 еркрос
Погонски агрегат
Моторбензин 1.4 L, 1.6, 1.8 L
дизел 1.6, 1.7 L
Степен преноса6 степени (мануелни)
8 степени (аутоматик)
1 степени (директ драјв; Мока-е)
Величине
Међуосовинско
растојање
2557
Дужина4151
Ширина1791
Висина1531

Друга генерација моке је најављена у августу 2018. од стране изложбеног аутомобила Оpel GT X Екпериментал концепт, а представљена је 24. јуна 2020. године.

Сада заснован на заједничкој модуларној платформи (ЦМП) бивше ПСА групе, аутомобил је доступан са електричном верзијом названом мока-е.

ИЦЕ верзија је представљена 2. септембра 2020. Продаја друге генерације Мокке почела је са моделном годином 2021, 23. децембра 2020. Постоје три опције мотора, укључујући 1,2-литарски турбо бензинац са три цилиндра од 100 КС (74 кВ; 99 КС) и 205 Нм обртног момента са 6-брзинским мануелним мењачем и 1,2-литарским турбо мотором од 130 КС (96 кВ; 128 КС) и 230 Нм обртног момента у комбинацији са стандардним 6-степеним мануелним или 8-степеним аутоматским мењачем. Док је једини дизел мотор у понуди 1,5-литарски четвороцилиндрични мотор са 110 КС (81 кВ; 108 КС) и 250 Нм обртног момента, који се нуди искључиво са 6-степеним мануелним мењачем

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Производња у Шпанији” (на језику: немачком). presseportal.de. Приступљено 10. 3. 2014. 
  2. ^ „Euro NCAP креш тест” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 10. 3. 2014. 
  3. ^ „Спецификације” (на језику: енглески). auto-types.com. Архивирано из оригинала 25. 03. 2014. г. Приступљено 10. 3. 2014. 
  4. ^ „Опел мока за 2016: редизајн”. b92.net/automobili. Приступљено 23. 3. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]