Osnove mađarskog pravopisa i govora

Из Википедије, слободне енциклопедије
мађарски језик
Magyar
Изговор [ˈmɒɟɒr̪]
Говори се у  Мађарска
 Словачка
 Србија
 Румунија
 Украјина
 Словенија
 Хрватска
 Аустрија
делом и у Израелу, САД
Број говорника
15 милиона (недостаје датум)
латиница (мађарски алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Мађарска
 Војводина (Србија)
Украјина Берегово (Украјина)
 Европска унија
Признати мањински језик у
Регулише Мађарска академије наука
(мађарски: Magyar Tudományos Akadémia)
Језички кодови
ISO 639-1 hu
ISO 639-2 hun
ISO 639-3 hun

Osnove mađarskog pravopisa i govora. — Mađarski jezik pripada ugrofinskoj porodici jezika. Službeni je jezik u Mađarskoj i Evropskoj Uniji i jedan od šest službenih jezika AP Vojvodine.

U mađarskom pravopisu se koristi 40 slova, iako se u pisanju tradicionalnih prezimena koriste još četiri slova. U Vojvođanskom dijalektu javlja se i poseban glas, koji se ne koristi u Republici Mađarskoj, tako da nije član mađarske abecede. On se obeležava kao ë, a koristi se samo ako se želi naglasiti ovaj dijalekt.

U govoru je akcenat uvek na prvom slogu, i retko kad se nađu uzastopno tri suglasnika ili čak više, što ovom jeziku daje karakterističan ritam. Izuzetno je česta pojava udvojenih suglasnika, što se jako oseti u govoru.

Slova[уреди]

Glavni članak: Mađarska abeceda

Slova bez objašnjenja se pišu i izgovaraju isto kao u srpskom jeziku. Uz svako slovo koje bi moglo biti problem za izgovor, naći će se primer.

  1. A a (usta se podese za izgovor glasa o, a kaže se a, čuje se glas između a i o, uvek je kratak) Ablak (prozor)
  2. Á á ( isto kao srpsko a, samo što je uvek dugo)
  3. B b
  4. C c
  5. Cs cs (č)
  6. D d
  7. Dz dz (ovaj glas ne postoji u srpskom jeziku, zvučni je parnjak glasa c, pronalazimo ga u italijanskoj reči mezzanotte) Madzag (kanap)
  8. Dzs dzs ()
  9. E e (slično kao srpsko e, samo je malo otvorenije, pronalazi se u govorima Bačke i Banata, uvek je kratko)
  10. É é (usta se podese za izgovor glasa e, ali se kaže i, pa se dobije glas između glasova e i i, uvek je dug) Egér (miš). Ë ë je karakteristično vojvođanski glas — između e i é
  11. F f
  12. G g
  13. Gy gy (đ, ali je malo mekše od srpske varijante tog glasa)
  14. H h
  15. I i (i, ali je uvek kratko)
  16. Í í (i, ali je uvek dugo)
  17. J j
  18. K k
  19. L l
  20. Ly ly (lj, ali je malo mekše od srpskog glasa lj, u nekim rečima se izgovara jako slično kao i j, pa ih je jako teško razlikovati)
  21. M m
  22. N n
  23. Ny ny (nj)
  24. O o (o, ali je uvek kratko)
  25. Ó ó (između o i u, izgovara se tako što se usta podese za izgovor glasa o, a kaže se u, postoji verovanje da Srbi nisu kadri da izgovore ovaj glas, uvek je dug) Óra (sat)
  26. Ö ö (usta se podese za izgovor glasa o, a kaže se e, postoji u nemačkom, turskom, i skandinavskim jezicima, uvek je kratak) Körömpörkölt (vrsta paprikaša)
  27. Ő ő ( slično kao i ö, ali je malo zatvoreniji, uvek je dug) Őr (stražar)
  28. P p
  29. R r
  30. S s (ito kao srpsko š)
  31. Sz sz ( isto kao srpsko s)
  32. T t
  33. Ty ty (kao srpsko ć, ali je malo mekše)
  34. U u (isto kao i srpko u , ali je uvek kratko)
  35. Ú ú (isto kao i srpsko u, ali je uvek dugo) Új (novo)
  36. Ü ü (izgovara se tako što se usta podese za izgovor glasa u, ali se izgovori i, uvek je kratko, postoji u nemačkom, turskom, francuskom jeziku...) ülök (sedim)
  37. Ű ű (isto kao i ü, samo što je malo zatvorenije i uvek je dugo) Tűz (vatra)
  38. V v
  39. Z z
  40. Zs zs (kao srpsko ž)

Specijalni znakovi su X, Y, Q, W, koji nemaju svoje glasove.

Koliko je važno znati razlikovati svako slovo u mađarskom jeziku, pokazuje ovaj primer:

  • Kerek (okruglo)
  • Kérek (molim)
  • Kerék (točak)

Da bi se priviknuli na karakterističnu melodičnost i ritmičnost mađarskog jezika, predlažemo slušanje mađarskih programa na televiziji, radiju itd.

Kao i u srpskom, književni mađarski jezik se u nekim sitnicama razlikuje od onog koji se može čuti na ulici. Idući od Budimpešte nadalje, jezik se sve više razlikuje, a u Vojvodini najviše. U Mađarskoj se krompir kaže burgonya, a u Vojvodini Krumpli, u Mađarskoj se gyümölcslé, a u Vojvodini szok...)

Bitno je pomenuti da mađarski jezik ne razlikuje rodove. Mađarski jezik nema padeže. On koristi sufikse, ali ljudi takve oblike reči pogrešno nazivaju padežima. Upravo ti sufiksi ga čine jednim od najtežih jezka na svetu za naučiti. Retko ko se može pohvaliti da u potpunosti „vlada“ mađarskim pravopisom. Uvek ćete otkriti nešto novo.

Mađarski jezik odlikuju jako dugačne reči, koje nastaju spajanjem od više manjih. Primer je reč Magszentségtelenitheteltenségeskedéseitekért.

Udvojenost samoglasnika je teško shvatiti. Primer je reč mellett (pored) koja se izgovara tako da se na slovima l i t malo zastane. To postoji u germanskim jezicima, ali nije tak ozvučno kao u mađarskom. Slično je kao i srpska reč najjači. Imate utisak da je to j malo produženo, slično tome je i reč mellett, tolltártó...

Lica[уреди]

  • 1. Én (ja)
  • 2. Te (ti)
  • 3. Ő (on, ona, ono)
  • 1. Mi (mi, u Vojvodini mink)
  • 2. Ti (vi, u Vojvodini tik)
  • 3. Ők (oni, one, ona)

Glagol „biti“[уреди]

Glagol biti је lenni. Takođe je nepravilan, kao i u srpskom jeziku.

  • 1. Én vagyok
  • 2. Te vagy
  • 3. Ő van
  • 1. Mi vagyunk
  • 2. Ti vagytok
  • 3. Ők vannak

Osnovni pojmovi[уреди]

  • Szia - zdravo
  • Jó reggelt - dobro jutro
  • Jó napot - dobar dan
  • Jó estét - dobro veče
  • Viszantlátásra - doviđenja
  • Az én nevem... - Ja se zovem...
  • ... éves vagyok - Imam ... godina

Brojevi[уреди]

  • 1 egy
  • 2 kettő
  • 3 három
  • 4 négy
  • 5 öt
  • 6 hat
  • 7 hét
  • 8 nyolc
  • 9 kilenc
  • 10 tíz
  • 11 tizenegy
  • 12 tizenkettő
  • 13 tizenhárom
  • 20 húsz
  • 21 húszonegy
  • 30 harminc
  • 40 negyven
  • 50 ötven
  • 60 hatvan
  • 70 hetven
  • 80 nyolcvan
  • 90 kilencven
  • 100 száz
  • 1000 ezer

Повезане теме[уреди]

Literatura[уреди]

  • Magyar Tudományos Akadémia: A magyar helyesírás szabályai; tizenegyedik kiadás, 1984; tizenegyedik (példaanyagában átdolgozott) lenyomat, 1994; Akadémiai Kiadó, Budapest; ISBN 963-05-6810-1 = Мађарска академија наука: Правила мађарског правописа; једанаесто издање, 1984; једанаесто (у саставу примера прерађено) штампање, 1994; Академска издавачка кућа, Будимпешта.
  • "The Hungarian Language: A Short Descriptive Grammar" by Beáta Megyesi (PDF document)
  • {{cite book|author=-{Keresztes, László |title=A practical Hungarian grammar|location=(3rd, rev. ed.). Debrecen|publisher=Debreceni Nyári Egyetem.}|year=1999|id=ISBN 963-472-300-4|pages=}}
  • {{cite book|author=-{Törkenczy, Miklós |title=Practical Hungarian grammar: [a compact guide to the basics of Hungarian grammar]|location=Budapest|publisher=Corvina.}|year=2002|id=ISBN 963-13-5131-9|pages=}}
  • {{cite book|author=-{Törkenczy, Miklós |title=Hungarian verbs and essentials of grammar: a practical guide to the mastery of Hungarian|location=(2nd ed.). Budapest|publisher=Corvina; Lincolnwood, [Ill.]: Passport Books.}|year=1999|id=ISBN 963-13-4778-8|pages=}}
  • {{cite book|author=-{Rounds, Carol |title=Hungarian: an essential grammar|location=London; New York|publisher=Routledge.}|year=2001|id=ISBN 0-415-22612-0|pages=}}
  • Hungarian Language Learning References (including the short reviews of three of the above books)
  • Noun Declension Tables - HUNGARIAN. Budapest: Pons. Klett. ISBN 978-963-9641-04-4.
  • Verb Conjugation Tables - HUNGARIAN. Budapest: Pons. Klett. ISBN 978-963-9641-03-7.
  • Gyakorló magyar nyelvtan - A Practical Hungarian Grammar, Akadémiai Kiadó Budapest. 2009. ISBN 978-963-05-8703-7.

Spoljašnje veze[уреди]