Ostrva kraljice Elizabete

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ostrva kraljice Elizabete, severna Kanada.
  Nunavut
  Severnozapadne teritorije
  Kvebek

Ostrva kraljice Elizabete (franc. Îles de la Reine-Élisabeth; ranije Parijeva ostrva ili Parijev arhipelag) su najseverniji klaster ostrva u kanadskom Arktičkom arhipelagu, podeljena između Nunavuta i Severozapadnih teritorija u Severnoj Kanadi. Ostrva kraljice Elizabete sadrže aproksimativno 14% globalnih glečera i oblasti ledene kape.[1] (izuzev ostrva i ledenih ploča Grinlanda i Antarktika).

Geografija[уреди]

Ova ostrva, zajedničke površine od 419.061 km2 (161.800 sq mi),[2] preimenovana su kao grupa po Elizabeti II nakon njenog kruniranja za kraljicu Kanade 1953. Ostrva pokrivaju područje približnog oblika pravougaonog trougla, omeđenog Narsovim moreuzom na istoku, Parijevim kanalom na jugu i Arktičkim okeanom na severu i zapadu. Većina je nenaseljena iako sektor Prirodnih resursa Kanade za klimatske promene geonaučnog programa nauke o zemlji (engl. Earth Sciences Sector - ESS) ima monitore na ostrvima.[3] Godine 1969, Panarktik Ojls, sada deo preduzeća Sankor Energi, počeo je sa eksploatacijom naftnih bušotina u Franklinskim i Sverdrup basenima i planirano je da uspostave svoju bazu resursa na ostrvima kraljice Elizabete. Produkcija je prekinuta tokom 1970-ih. Na Geokonvenciji 2013. Arktička ostrva su nazvana večitom kanadskom granicom „poslednjom granicom naftnih istraživanja”. Hog i Enačesku su tvrdili da razvoj i primena naprednih morskih i kopnenih seizmičkih tehnologija na Aljasci, Severnoj Evropi i Sibiru mogu biti modifikovani za upotrebu na ostrvima kraljice Elizabete.[4]

Evropljani su prvi put dosegli do ostrva kraljice Elizabete 1616. godine, ali ona nisu bila u potpunosti istražena i mapirana sve do britanskih ekspedicija Severozapadnog prolaza i kasnijeg norveškog istraživanja u 19. veku.

Ova ostrva su bila poznata kao Parijev arhipelag više od 130 godina. Ona su prvobitno imenovana po britanskom istraživaču Arktika, ser Vilijamu Pariju, koji je tamo uplovio 1820. godine, na brodu Hekl. Od kada je 1953. arhipelag preimenovan, termin Parijeva ostrva se i dalje koristio za njegov jugozapadni deo (izuzev ostrva Elsmir i ostrva Sverdrup). Regionalna podela arhipelaga je stoga:

  • Elsmirovo ostrvo
  • Sverdrup ostrva
  • Parijeva ostrva

Elsmirovo ostrvo je najsevernije i daleko najveće. Ostrva Sverdrup nalaze se zapadno od ostrva Elsmir i severno od Norveškog zaliva. Preostala ostrva su dalje na jugu i zapadu, ali severno od Parijevog kanala (Lankasterski moreuz, Viskont Melvilov moreuz i Maklurov tesnac), nosila su ime Parijevih ostrva, koje je do 1953. godine obuhvatalo Sverdrup ostrva i ostrvo Elsmir. Južno od Lankasterskog moreuza, Viskont Melvilovog moreuza i Maklurovog tesnaca su preostala ostrva Arktičkog arhipelaga.

Veća ostrva[уреди]

Mnoga od ovih ostrva spadaju među najveća na svetu, a najveće je ostrvo Elsmir. Ostala veća ostrva uključuju ostrvo Amund Ringnes, ostrvo Aksel Hejberg, ostrvo Baterst, ostrvo Borden, ostrvo Kornvol, ostrvo Kornvolis, ostrvo Devon, ostrvo Eglinton, ostrvo Elef Ringnes, ostrvo Kinga Makenzija, ostrvo Melvil i ostrvo Princa Patrika.[2]

Manja ostrva[уреди]

Ostala manja ali uočljiva ostrva uključuju: ostrvo Biči (74°43′N 091°51′W / 74.717° СГШ; 91.850° ЗГД / 74.717; -91.850 (Beechey Island)), na kojem su grobovi nižeg oficira Džona Toringtona, mornara kraljevske mornarice Vilijama Brejna i pomorca Džona Hartnela, tri člana posade ser Džona Franklina, koji su učestvovali u njegovoj izgubljenoj ekspediciji,[5][6] ostrvo Hans (80°49′41″N 066°27′35″W / 80.82806° СГШ; 66.45972° ЗГД / 80.82806; -66.45972 (Hans Island)), malo, nenaseljeno golo čvorište veličine 13 km2 (5,0 sq mi), čije vlasništvo je sporno između Kanade i Danske,[7] ostrvo Čejn (76°18′22″N 097°31′12″W / 76.30611° СГШ; 97.52000° ЗГД / 76.30611; -97.52000 (Cheyne Islands)), tri mala (0,73 km2 (0,28 sq mi) zajedno) ostrva koja su važno područje ptica (#NU049) i ključno kopneno stanište migratornih ptica (NU mesto 5)[8] i ostrvo Skreling (78°54′42″N 075°37′58″W / 78.91167° СГШ; 75.63278° ЗГД / 78.91167; -75.63278 (Skraeling Island)) važno arheološko nalazište, gde su inuitski (zajedno sa njihovim predačkim dorsetskim i Tulijskim) i nordijskim artefektima pronađeni.[9] Ona se sastoje se od silurskih i karbonskih stena prekrivenih tundrom.

Reference[уреди]

  1. ^ Sharp, Martin; Burgess, David O.; Cogley, J. Graham; Ecclestone, Miles; Labine, Claude; Wolken, Gabriel J. (9. 6. 2011). „Extreme melt on Canada's Arctic ice caps in the 21st century” (PDF). Geophysical Research Letters. 38 (11): n/a. Bibcode:2011GeoRL..3811501S. doi:10.1029/2011GL047381. Приступљено 20. 2. 2014. 
  2. 2,0 2,1 „Sea islands”. Atlas of Canada. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2013. Приступљено 22. 1. 2013. 
  3. ^ Fekete, Jason (18. 2. 2014). „Canada's Arctic ice caps melting rapidly since 2005, according to documents”. Postmedia. Приступљено 22. 2. 2014. 
  4. ^ Hogg, John R.; Enachescu, Michael E (2013), Reviving Exploration in the Arctic Islands: Opportunities and Challenges from an Operator's Perspective, Calgary, Alberta 
  5. ^ Researches for Sir John Franklin
  6. ^ Franklin timeline Архивирано 2012-04-08 на сајту Wayback Machine
  7. ^ „Greenland, Canada squabbling over pet rock”. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2008. Приступљено 17. 8. 2009. 
  8. ^ Cheyne Islands Архивирано 2012-03-19 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „Vikings: the Arctic's first European visitors”. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2006. Приступљено 17. 8. 2009. 

Spoljašnje veze[уреди]