Pagansko kraljevstvo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pagansko kraljevstvo

burm. ပုဂံခေတ်
849–1297
Pagansko carstvo oko 1210. Pagansko carstvo tokom Situ II vladavine. Burmanske hronike isto tako navode Kengtung i Đijang Mai. Sržne oblasti su prikazane tamnijom žutom bojom. Periferne oblasti su svetlo žuto obojene. Pagan je inkorporirao ključne luke Donje Burme u svoju sržnu administraciju do 13. veka.
Pagansko carstvo oko 1210.
Pagansko carstvo tokom Situ II vladavine. Burmanske hronike isto tako navode Kengtung i Đijang Mai. Sržne oblasti su prikazane tamnijom žutom bojom. Periferne oblasti su svetlo žuto obojene. Pagan je inkorporirao ključne luke Donje Burme u svoju sržnu administraciju do 13. veka.
StatusKingdom
PrestonicaPagan (Bagan) (849–1297)
Zajednički jeziciStaroburmanski, mon, pju
Religija
Teravada, Mahajana, Animizam, Hinduizam
VladaMonarhija
• 1044–77
Anavrahta
• 1084–1112
Kjansita
• 1112–67
Situ I
• 1174–1211
Situ |II
• 1256–87
Naratihapata
ZakonodavstvoHlutav
Istorijska eraSrednji vek
23. mart 640
23 decembar 849
984 i 1035
1050e–60e
• Vrhunac
1174–1250
1277–87
17. decembar 1297
1300–01
Populacija
• c. 1210
1,5 do 2 miliona
Valutasrebro kjat
Prethodnik
Naslednik
Pju grad-države
Mon grad-države
Lemro dinastija
Mjinsajng kraljevstvo
Hantavadi kraljevstvo
Lemro dinastija
Šan države

Kraljevina Pagan (burm. ပုဂံခေတ်, doslovno „paganski period”; takođe poznata i kao Paganska dinastija i Pagansko carstvo) bila je prva država koja je ujedinila područja koja će kasnije činiti savremenu Burmu (Mjanmar). Paganska 250-godišnja vladavina nad dolinom Iravadi i okolnim područjima je omogućila uspon burmanskog jezika, kulture, širenje burmanskog etnosa u Gornjoj Burmi, kao i teravda budizma u Burmi i Jugoistočnoj Aziji.[1]

Kraljevina je nastala u 9. veku od malog naselja Pagan (Bagan) koga su Mranma plemena (Burmanci) stvorili nedugo nakon dolaska u dolinu Iravadi iz Kraljevine Nandžao. Tokom sledeća dva veka mala kneževina je postepeno rasla apsorbujući okolna područja sve dok 1050-ih i 1060-ih kralj Anavrahta nije stvorio Pagansko carstvo, prvi politički entitet koji je držao celu dolinu Iravadi i okolno područje. Anavrahtini naslednici su do kraja 12. veka proširili uticaj dalje na jug prema gornjem Malajskom poluostrvu, barem do reke Saluen na istok, ispod današnje kineske granice na severu , te do severnog Arakana i visoravni Čin na zapadu.[2][3] U 12. i 13. veku je Pagan uz Kmersko carstvo bio vodeća država Jugoistočne Azije.[4]

Burmanski jezik i kultura su počeli da postepeno dominiraju gornjom dolinom Iravadi, potisnuvši do kraja 12. veka pju, mon i pali jezik. Teravada budizam se počeo da se širi i po selima, iako su dugo vremena nastavili da se poštuju tantrički, mahajanski, bramanistički i animistički običaji. Paganski vladari su samo u području prestolnice sagradili preko 10.000 budističkih hramova od kojih je do danas očuvano njih 2000. Bogataši su imali običaj da doniraju svoju zemlju u religijske svrhe.[5]

Kraljevstvo je oslabilo sredinom 13. veka, a do 1280-ih je širenje zemljišta i religijskih institucija oslobođenih poreza onemogućilo vladare da nagrađuju dvorane i vojnike. To je prouzrokovalo seriju unutrašnjih sukoba, ustanaka i invazija Arakanaca, Mona, Mongola i Šana. Stalne mongolske invazije (1277–1301) su uništile kraljevstvo 1287. Kolaps je sledilo 250 godina političke fragmentacije koja će potrajati do 16. veka.[6][7]

Reference[уреди]

  1. ^ Lieberman 2003: 88–123
  2. ^ Lieberman 2003: 90–91, 94
  3. ^ Aung-Thwin 1985: 197
  4. ^ Lieberman 2003: 24
  5. ^ Lieberman 2003: 92–97
  6. ^ Lieberman 2003: 119–120
  7. ^ Htin Aung 1967: 63–65

Literatura[уреди]

  • Aung-Thwin, Michael (1985). Pagan: The Origins of Modern Burma. Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 978-0-8248-0960-7. 
  • Aung-Thwin, Michael (2005). The mists of Rāmañña: The Legend that was Lower Burma (illustrated изд.). Honolulu: University of Hawai'i Press. ISBN 9780824828868. 
  • Charney, Michael W. (2006). Powerful Learning: Buddhist Literati and the Throne in Burma's Last Dynasty, 1752–1885. Ann Arbor: University of Michigan. 
  • Coedès, George (1968). Vella, Walter F., ур. The Indianized States of Southeast Asia. trans.Susan Brown Cowing. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-0368-1. 
  • Cooler, Richard M. (2002). „The Art and Culture of Burma”. Northern Illinois University. 
  • Dijk, Wil O. (2006). Seventeenth-century Burma and the Dutch East India Company, 1634–1680 (illustrated изд.). Singapore: NUS Press. ISBN 9789971693046. 
  • Hall, D.G.E. (1960). Burma (3rd изд.). Hutchinson University Library. ISBN 978-1-4067-3503-1. 
  • Harvey, G. E. (1925). History of Burma: From the Earliest Times to 10 March 1824. London: Frank Cass & Co. Ltd. 
  • Htin Aung, Maung (1967). A History of Burma. New York and London: Cambridge University Press. 
  • Kala, U (1720). Maha Yazawin Gyi (на језику: Burmese). 1—3 (2006, 4th printing изд.). Yangon: Ya-Pyei Publishing. 
  • Köllner, Helmut; Bruns, Axel (1998). Myanmar (Burma) (illustrated изд.). Hunter Publishing. стр. 255. ISBN 9783886184156. 
  • Kyaw Thet (1962). History of Burma (на језику: Burmese). Yangon: Yangon University Press. 
  • Lieberman, Victor B. (2003). Strange Parallels: Southeast Asia in Global Context, c. 800–1830, volume 1, Integration on the Mainland. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80496-7. 
  • Moore, Elizabeth H. (2007). Early Landscapes of Myanmar. Bangkok: River Books. ISBN 978-974-9863-31-2. 
  • Myint-U, Thant (2006). The River of Lost Footsteps—Histories of Burma. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-16342-6. 
  • Pan Hla, Nai (1968). Razadarit Ayedawbon (на језику: Burmese) (8th printing, 2004 изд.). Yangon: Armanthit Sarpay. 
  • Ricklefs, M.C.; Lockhart, Bruce McFarland; Lau, Albert; Reyes, Portia; Maitrii Aung-Thwin; Lockhart, Bruce (2010). A New History of Southeast Asia. Palgrave Macmillan. стр. 544. ISBN 978-0230212145. 
  • Royal Historical Commission of Burma (1829—1832). Hmannan Yazawin (на језику: Burmese). 1—3 (2003 изд.). Yangon: Ministry of Information, Myanmar. 
  • Tun, Than (децембар 1959). „History of Burma: A.D. 1300–1400”. Journal of Burma Research Society. XLII (II). 
  • Tun, Than (1964). Studies in Burmese History (на језику: Burmese). 1. Yangon: Maha Dagon. 
  • Wicks, Robert S. (1992). Money, markets, and trade in early Southeast Asia: the development of indigenous monetary systems to AD 1400. SEAP Publications. ISBN 9780877277101. 

Координате: 21°10′20″N 94°51′37″E / 21.17222° СГШ; 94.86028° ИГД / 21.17222; 94.86028