Pantotenska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Pantotenska kiselina
(R)-Pantothenic acid Formula V.1.svg
Pantothenic-acid-3D-balls.png
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.009.061
KEGG[1]
Svojstva
C9H17NO5
Molarna masa 219,235
Tačka topljenja 195ºC
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Pantotenska kiselina ili vitamin B5 je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 219,235 Da.[4][5][6]

Vitamin B5

Ovo je jedan od vitamina takozvanog B kompleksa. Veoma je rasprostranjen u prirodi i ima ga u biljnom i životinjskom svetu. Prvi put je izolovan 1933. godine. Predstavlja jedinjenje koje ima peptidnu strukturu. Optički je aktivan, a dejstvo ima samo prirodna D-pantotenska kiselina. U lečenju se koristi u obliku kalcijumove soli. Značajan je faktor u ishrani čoveka i normalna ishrana omogućava unošenje potrebne količine ovog vitamina.

Koristi se u lečenju zapaljenskih procesa gastrointestinalnog trakta, opekotina i rana koje teško zarastaju. Sastavni je deo koenzima A.

Vidi još[уреди]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 4
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[7] (ALogP) -1,1
Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) -1,0
Polarna površina[9] (PSA, Å2) 106,9

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Trumbo, P. R. (2006). Pantothenic Acid. In Shils, M. E.; Shike, M.; Ross, A. C. et al.. Modern Nutrition in Health and Disease (10th ed.). Philadelphia, PA: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 462-467. ISBN 0-7817-4133-5.
  5. Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  edit
  6. David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  edit
  7. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  8. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  edit
  9. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  edit

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]