Paspalum distichum

Paspalum distichum
Научна класификација
Царство:	Plantae
Класа:	Liliopsida
Ред:	Poales
Породица:	Poaceae
Род:	Paspalum
Врста:	P. distichum
Биномно име
	Paspalum distichum; (Linnaeus)

Paspalum distichum, водени прсти, је пузећа, вишегодишња зељаста биљка из породице Poaceae.

Опис

Пузећа, вишегодишња зељаста биљка с танким подземним ризомима и великим бројем столона. Често формира растресит тепих на подлози на којој расте. Стабљика је висока 6-50 (60) центиметара, глатка, слабо граната, дршке које носе цветове су усправне с тамним нодусима.

Листови су наспрамни, дуги 4-17 центиметара, а широки 2-6 милиметара, с ретким длакама при основи листа. Цвасти су рацемозне са 2 (4) класа дугих 2-7 центиметара, са цветовима на једној страни.

Класићи су овални, благо зашилјени, дуги 2,5-4 милиметара. Доња плева је често у виду мале љуспе или је нема, горња плева је полегло длакава, с три нерва и израженим средњим нервом, дуга колико и класић, доња плевица је слична, али гола. Цвета током целе године, опрашује се ветром и водом.

Плод је крупа. Производи врло много семена.^[1]

Порекло врсте

Врста води порекло из тропских и суптопских делова Северне, Централне и Јужне Америке.

У Европу је донета крајем XVIII века како би се гајила за прехрану стоке. Интродукована је и у Азију, Африку, Аустралију, Нови Зеланд и многа острва Океаније. У Србији је први пут забележена 1996. године на подручју Савског језера у Београду.

У свом природном ареалну, ова врста има важну улогу у везивању и осигуравању обала водотокова, а може бити и важан извор хране. У Кини се P. distichum користи за ремедијацију земљишта контаминираног тешким металима, као што су олово, цинк, бакар, док се у Кореји користи за пречишћавање еутрофних вода, јер ефикасно уклања азот и фосфор.^[1]

Станиште

Расте на влажним и осунчаним местима, често у оквиру нарушених влажних станишта, поред река, на поплавним и забареним местима, на мочварним стаништима. Забележена је и у бракичним водама, у близини термалних извора, у загађеним водама, а на пиринчаним пољима и добро наводњаваним површинама и као коровска врста. Као брзорастућа врста, у повољним условима образује веома густ покривач, чиме се спречава успостављање аутохтоне вегетације. Преферира низијска подручја.^[1]

Распрострањење у Србији

Потврђена је у Подунављу и Поморављу, местимично с веома великим популацијама у околини Београда (Винча, Ада Циганлија, Велико ратно острво), Смедерева, подручја Дунава на потезу Костолац-Рам, код ушћа Нере-Дубовац, у Ђердапској клисури (Добра-Брњица, околина Текије).^[1]

Мере сузбијања и контроле

За сада нису познате ефикасне мере контроле и сузбијања на нарушеним природним и полуприродним површинама. Због великог потенцијала вегетативног размножавања, ова врста је веома економски захтевна за контролу и сузбијање. Пошто је осетљива на засену, препоручује се гушће сађење виших, аутохтоних биљака као метод контроле.^[1]

Синоними

Paspalum paspalodes (Michx.) Scribn.
Paspalum digitaria Poir.
Paspalum distichum subsp. paspalodes (Michx.) Thell.
Digitaria paspalodes Michx.^[1]

Галерија

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Стојановић et al. 2021.

Литература

Стојановић, Верица; Бједов, Ивана; Јовановић, Ивана; Јелић, Ивана; Обратов Петковић, Драгица; Нешић, Марија; Недељковић, Драгана (2021). Одабране инвазивне стране врсте у флори Србије. Београд: Завод за заштиту Србије. ISBN 978-86-80877-73-0. COBISS.SR 38218505.

Спољашње везе

[FOOTNOTEСтојановићБједовЈовановићЈелић2021-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Стојановић et al. 2021.

[1]