Peč test

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Peč test
Epikutanni-test.jpg
Peč test
Специјалностдерматологија
MeSHD010328

Peč test ili epikutano peč testiranje je metoda kojom se dokazuje alergija – preosetljivost na supstancu (alergen hapten) sa kojom koža neke osobe dolazi u ponavljani kontakt i koja se ispoljava kao alergijska upala kože ili alergijski kontaktni dermatitis (ekcem). Iako idealni peč test izaziva manje neželjenih reakcija, opisane su i mnoge neželjene reakcije, koje treba imati u vidu tokom testiranja. Ipak, dokazano je, da je ukupn korist od ovog testa veća od mogućih rizika, pogotovo ako je test izvedena ispravno i uz odgovarajuće indikacije.[1]

Opšte informacije[уреди | уреди извор]

Peč testovi su uvedeni kao dijagnostičko sredstvo krajem devetnaestog veka.[2] Od tada su se znatno poboljšavali i postali ono što su danas, i koriste se u dijagnostičkom ispitivanju kontaktnog dermatitisa širom sveta.[3]

Baterije ili serije koje su prethodno proučavane i standardizovane koriste spacijalne flastere (test trake). Metodologija je jednostavna, ali zahteva adekvatnu obuku, kako bi se rezultati pravilno interpretirali i koristili.

Iako se Peč test koristi više od jednog veka, potrebno je i dalji raditi na njegovom poboljšanju, uostalom kao i kod svih drugih dijagnostičkih tehnika koje se primenjuju u medicini.

Indikacije[уреди | уреди извор]

Epikutano (peč) testiranje se obično primenjuje, kod:

  • Iznenadne, ili duže vremena prisutne, upale kože (crvenilo, perutanje, mehurići, svrab i pečenje) oko očiju, usana, na vratu, šakama, stopalima oko pupka i dr, a koja se ponavlja i pored terapije.
  • Dermatitisa (ekcem) dela kože ili celog tela, ako se ne zna uzrok (ili se sumnja) da postoji alergija na neku supstancu sa kojom koza ispitivane osoba dolazi u kontakt na radnom mestu ili kod kuće (npr predmeti od metala, sredstva za ličnu higijenu, dekorativna kozmetika, guma, boje, građevinski materijal i dr)
  • Dermatitisa (ekcem) koji se smiruje tokom godišnjeg odmora a pogoršava nakon povratka kući ili na posao (atopijski dermatitis, seboreični dermatitis i staza, nummularni ekcem, psorijaza i dishidroza).
  • Sumnjivi slučajevi kontaktnog dermatitisa.[4][5]
  • Ispitivanje reakcija organizma na lek, ako se ona manifestuju lezijama na koži, i koje su rezultat kasnog hipersenzitivnog mehanizma, kao što su makulopapularni osip, eozinofilija, sistemski simptomi, fiksna erupcija leka.

Kontraindikacije[уреди | уреди извор]

Iako nema formalne kontraindikacije, testove na flasterima treba izbegavati kod trudnica. Iako je apsorpcija supstanci minimalna i ne ugrožava fetus, imunološke promene tipične za trudnoću ometaju odgovor na ovu vrstu testiranja.

Način testiranja[уреди | уреди извор]

Testiranje se vrši sa standardnom Evropskom serijom od 30 najčešćih supstanci – alergena. Pri tome epikutano testiranje je veoma jednostavno i izvodi se najčešće na koži leđa i izvodi se u tri faze:

  • Prvo se postavljaju test trake (flasteri) sa alergenima na površinu kože
  • Potom se posle 2 dana skidaju test trake
  • Rezultati se očitavaju nakon 3. i/ili 4. dan od dana postavljanja flastera.

Tumačenje rezultata[уреди | уреди извор]

Nakon obavljenog testa dermatolog vršo čitanje rezultatana drugoj i trećoj konsultaciji (obično nakon 48 do 96 sati). Rezultat se označavaju za svaku testiranu zonu, korišćewem sledeće kodifikacije:[6]<ref>Fregert S. Manual of Contact Dermatitis. 2nd ed. Munksgaard, Copenhagen: Year Book Medical Publishers, Inc; 1981. Chapter 10, Patch Testing; pp. 71–81<ref>

Jačina reakcije Označavanje Karakteristike promena
Negativna
(NR)
Koža je bez ikakavih promena
Iritirajuća
(IR)
Eksudativna erupcija, pojava znoja.
Dvosmislena/neizvesna
(+/-)
Bez jasno definisanih karakteristika
Slabo pozitivna
(+)
Ružičasta ili crvenkasta prebojenost kože sa blago uzdignutim papulama
Jako pozitivna
(+ +)
Papulovzelikularnih promena
Ekstremna reakcija
(+ + +)
Crvenilo kože, jak svrab i plikovi ili čirevi

Pouzdanost rezultata zavisi od lokacije, vrste dermatitisa i specifičnosti alergena. Tumačenje rezultata zahteva značajnu obuku i iskustvo ispitivača.

Ako se rezultat smatra pozitivnim, osoba je najvjerojatnije alergični na određenu supstancu.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Devos SA, Van Der Valk PG. Epicutaneous patch testing. Eur J Dermatol. 2002 Sep-Oct; 12(5):506-13.
  2. ^ Lachapelle JM. Patch testing: historical aspects. Ann Dermatol Venereol. 2009;136:575–577.
  3. ^ Lachapelle JM. Historical aspects. In: Johansen JD, Frosch PJ, Lepoittevin JP, editors. Contact Dermatitis.
  4. ^ Lindberg M, Matura M. Patch Testing. In: Johansen JD, Frosch PJ, Lepoittevin JP, editors. Contact Dermatitis. 5th. ed. Verlag: Springer; 2011. pp. 439–464.
  5. ^ Tennstedt D. Patch tests: indications or when testing should be performed? Ann Dermatol Venereol. 2009;136:579–583.
  6. ^ Zug KA, Warshaw EM, Fowler JF Jr, Maibach HI, Belsito DL, Pratt MD, Sasseville D, Storrs FJ, Taylor JS, Mathias CG, Deleo VA, Rietschel RL, Marks J. Patch-test results of the North American Contact Dermatitis Group 2005–2006. Dermatitis. 2009 May–Jun;20(3):149-60.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Rosana Lazzarini, Ida Duarte, and Alessandra Lindmayer Ferreira, Patch tests An Bras Dermatol. 2013 Nov-Dec; 88(6): 879–888.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).