Perm (perioda)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Перм (вишезначна одредница).

Perm je period pre 290 do 245 miliona godina.[1][2] On je poslednji period paleozoika. Perm je okarakterisan rivalstvom između dve grupe gmizavaca[3]

  • zverolikih, tj. one razvojne grupe gmizavaca iz kojih nastaju sisari. Oni su tokom evolucije poprimili sisarske osobine
  • diapsidni, ili gmizavci sa dve slepoočne jame na lobanji. Njihovi potomci su: dinosaurusi, leteći gmizavci – pterosauri, krokodili, gušteri i zmije.

U permu su prevlast imali zveroliki gmizavci. U mezozoiku su oni izumrli, ali ne pre nego što se od njih razvile male životine pokrivene dlakom, prethodnici današnjih sisara.[3]

Perm je okončan najvećim masovnim izumiranjem u istoriji Zemlje. Nivo svetskog mora opao je za nekih 150 m, a niz vulkanskih erupcija zasenio je Sunce. To je prouzrokovalo efekat staklene bašte, i dovelo do izumranja 95% vrsta morskih organizama. Među njima su trilobite i većina tadašnjih vrsta glavonožaca, korala i krinova. Sa kopna je nestalo 75% kičmenjaka, i gotovo sve listolike biljke. Ovo veliko masivno izumiranje je ostavilo skoro pustu planetu. Na početku sledeće geološke ere, mezozoika, preživele životne forme su imale na raspologanju ogroman životni prostor i spektar različitih ekoloških uslova za razvoj.

Reference[уреди]

  1. Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. doi:10.1126/science.1161648. 
  2. Origin of the Permian
  3. 3,0 3,1 Vesna Dimitrijević. „Postanak i razvoj života, Kambrijumska “eksplozija Života.