Пређи на садржај

Petrikor

С Википедије, слободне енциклопедије

Petrikor je naziv za miris koji se oseća kada pada kiša. Reč je nastala od Grčke reči petra (πέτρα), „kamen”, and ichor (ἰχώρ), tečnost koja je tekla venama grčkih Bogova, umesto krvi.

Ovaj fenomen su prvi put opisali australijski istraživači Izabela Ber i Dik Tomas, u svom članku koji je objavljen u časopisu Nature.[1][2][3][4] Tomas je osmislio kovanicu „petrikor” tako da se odnosi na fenomen za koji se ranije koristio termin „glinoviti miris”.[5]

  1. ^ Bear, Isabel Joy; Thomas, Richard G. (mart 1964). „Nature of argillaceous odour”. Nature. 201 (4923): 993—995. Bibcode:1964Natur.201..993B. doi:10.1038/201993a0. „The diverse nature of the host materials has led us to propose the name 'petrichor' for this apparently unique odour which can be regarded as an 'ichor' or 'tenuous essence' derived from rock or stone […] it does not imply that petrichor is necessarily a fixed chemical entity but rather it denotes an integral odour, variable within a certain easily recognizable osmic latitude. 
  2. ^ „The Smell of Rain”. Weatherwise. 33 (2): 91. 1980. doi:10.1080/00431672.1980.9931898.  Apparently, the printed text is a copy from CSIRO journal Ecos, issue February 1976, p. 32.
  3. ^ Garg, Anu (2007). The Dord, the Diglot, and an Avocado Or Two: The Hidden Lives and Strange Origins of Words. Penguin. стр. 399. ISBN 9780452288614.  Actually print of A.Word.A.Day --petrichor.
  4. ^ The Conversation. "The smell of rain: how CSIRO invented a new word". March 31, 2015 2.02am BST https://theconversation.com/the-smell-of-rain-how-csiro-invented-a-new-word-39231
  5. ^ Ward, Colin (11. 4. 2014). „Isabel ‘Joy’ Bear”. CSIROpedia. CSIRO. Приступљено 9. 5. 2020. „Thomas gave the name 'petrichor' to this odour. 
  • Bear, I.J. & Thomas, R.G., "Genesis of Petrichor", Geochimica et Cosmochimica Acta, Vol.30, No.9, (September 1966), pp.869-879.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]