Phaethontiformes
| Phaethontiformes Временски распон: Possible Maastrichtian record
| |
|---|---|
| Црвенокљуни фетон Phaethon aethereus Тринидад и Тобаго | |
| Научна класификација | |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Кладус: | Eurypygimorphae |
| Ред: | Phaethontiformes (Sharpe R.B.) 1891 |
| Породице | |
Phaethontiformes су ред птица. Садрже једну постојећу породицу, фетоне Phaethontidae, и једну изумрлу породицу Prophaethontidae из раног кенозоика. Описано је неколико фосилних родова, са добро очуваним фосилима познатим још из палеоцена.[2] Порекло групе може бити још раније ако се енигматична водена птица Novacaesareala из најкасније креде или најранијег палеоцена Њу Џерзија сматра Phaethontidae.[3]
Многи фосилни таксони phaethontiform познати су из палеоцена и еоцена, али фосилни записи постају много оскуднији након олигоцена. Ово сугерише да се отприлике у то време група можда преселила из приобалних станишта где је било лакше фосилизовати и развила пелагични начин живота који је и данас задржао неколико преживелих чланова.[2]
Phaethontiformes су традиционално биле груписане у ред Pelecaniformes, који је обухватао пеликане, корморане и вранце, змијоврате, блуне и фрегате; у таксономији Сибли-Алквист, Pelecaniformes су биле уједињене са другим групама у велику групу Ciconiiformes. Недавно је утврђено да је ова група масовно немонофилетска, недостају јој ближи сродници удаљено сродних група и поново се поделила. Микроскопска анализа структуре љуске јајета коју је спровео Константин Михајлов 1995. године открила је да љускама јаја фетона недостаје прекривач од дебелог микроглобуларног материјала других Pelecaniformes.[4]
Неке ране студије у последњој деценији сугерисале су да су Phaethontiformes удаљено повезани са Procellariiformes,[5][6] али од 2004. године су смештени у Metaves, или у лозу без афинитета са Procellariiformes, према резултатима најновијих молекуларних студија.[7][8][9][10] Рад Jarvis, et al. из 2014. године „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds“ повезује Phaethontiformes најближе са врстама сунчана чапља (Eurypyga helias) и кагу (Rhynochetos jubatus), при чему ове две кладе чине сестринску групу „основних водених птица“, Aequornithes, а хипотеза о Metaves је напуштена.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mayr, G.; De Pietri, V. L.; Love, L.; Mannering, A.; Crouch, E.; Reid, C.; Scofield, R. P. (2023). „Partial skeleton from the Paleocene of New Zealand illuminates the early evolutionary history of the Phaethontiformes (tropicbirds)”. Alcheringa: An Australasian Journal of Palaeontology. 47 (3): 315—326. Bibcode:2023Alch...47..315M. doi:10.1080/03115518.2023.2246528
.
- ^ а б Mayr, Gerald; De Pietri, Vanesa L.; Love, Leigh; Mannering, Al; Crouch, Erica; Reid, Catherine; Scofield, R. Paul (2023-07-03). „Partial skeleton from the Paleocene of New Zealand illuminates the early evolutionary history of the Phaethontiformes (tropicbirds)”. Alcheringa: An Australasian Journal of Palaeontology (на језику: енглески). 47 (3): 315—326. Bibcode:2023Alch...47..315M. ISSN 0311-5518. doi:10.1080/03115518.2023.2246528
.
- ^ Mayr, Gerald; Scofield, R. Paul (2016-01-02). „New avian remains from the Paleocene of New Zealand: the first early Cenozoic Phaethontiformes (tropicbirds) from the Southern Hemisphere”
. Journal of Vertebrate Paleontology (на језику: енглески). 36 (1): e1031343. Bibcode:2016JVPal..36E1343M. ISSN 0272-4634. S2CID 130026060. doi:10.1080/02724634.2015.1031343.
- ^ Mikhailov, Konstantin E. (1995). „Eggshell structure in the shoebill and pelecaniform birds: comparison with hamerkop, herons, ibises and storks”. Canadian Journal of Zoology. 73 (9): 1754—70. doi:10.1139/z95-207.
- ^ Mayr, G (2003). „The phylogenetic affinities of the Shoebill (Balaeniceps rex)”. Journal für Ornithologie. 144 (2): 157—175. Bibcode:2003JOrni.144..157M. S2CID 36046887. doi:10.1007/bf02465644.
- ^ Bourdon, E.; et al. (2005). „Earliest African neornithine bird: A new species of Prophaethontidae (Aves) from the Paleocene of Morocco”. J. Vertebr. Paleontol. 25 (1): 157—170. S2CID 86218884. doi:10.1671/0272-4634(2005)025[0157:eanban]2.0.co;2.
- ^ Fain, M.G.; Houde, P. (2004). „Parallel radiations in the primary clades of birds”. Evolution. 58 (11): 2558—73. PMID 15612298. S2CID 1296408. doi:10.1554/04-235.
- ^ Ericson, G.P.; et al. (2006). „Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils”. Biol. Lett. 2 (4): 543—547. PMC 1834003
. PMID 17148284. doi:10.1098/rsbl.2006.0523.
- ^ Hackett, S.; et al. (2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. S2CID 6472805. doi:10.1126/science.1157704.
- ^ Naish, D. (2012), Birds., Indiana University Press Pp. 379–423 in Brett-Surman, M.K., Holtz, T.R., and Farlow, J. O. (eds.), The Complete Dinosaur (Second Edition) (Bloomington & Indianapolis).
- ^ Jarvis, Erich D.; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. Bibcode:2014Sci...346.1320J. PMC 4405904
. PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451.